Fudbal kao primirje: 11.11. - 11 na 11

Danas se obeležava 107. godišnjica Primirja u Kompijenji, kada je u jednom putničkom vagonu u istočnoj Francuskoj potpisano primirje koje je okončalo Prvi svetski (iliti Veliki) rat, najveći (na žalost) do tada, koji je sa sobom odneo neizbrojive milione ljudi, pa i nekoliko carstava. Iako je skoro nestao iz živog sećanja, kultura pamćenja ovog presudnog konflikta opstaje u većini zemalja koje su u njemu učestvovale. Na primer, Velika Britanija je početkom novembra zasuta bedževima cveta maka kao znak sećanja na Veliki rat; makov cvet je prema legendi bio jedini koji je rastao u neprirodnoj ničijoj zemlji Flandrije. Ljudi taj amblem nose na sakou, haljini, majici, pa i na fudbalskom dresu, što neki smatraju kontroverznim. Malo je poznato da je FIFA  kaznila Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku zbog korišćenja maka u znak obeležavanja Dana sećanja 2016. godine, smatrajući ga političkim simbolom. Godinu dana kasnije, FIFA je odlučila da se mak može nositi, ako se oba tima i organizator takmičenja dogovore pre određene utakmice.

U Srbiji je Natalijina ramonda „biljka feniks“ odabrana u znak sećanja na stradanja i žrtve koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu, a zatim ponovo „vaskrsla” i uspostavila se kao država.

Fudbal je za vreme Prvog svetskog rata prilazio “punoletstvu”. Dosta velikih klubova današnjice su 1914. već bili osnovani, pravila igre su manje-više ličila na današnja i čak ni izbijanje rata nije sprečilo želju za igrom koja je aktuelno zauzimala svet. Opštepoznato je Božićno primirje 1914, kada su engleski i nemački vojnici igrali baš fudbal u zajedničkoj zemlji između svojih rovova što je bio jedan od retkih trenutka humanosti u ratu inače ozloglašenim po svojoj svireposti. Naravno, već 1915. rat je postao toliko surov, a ničija zemlja toliko ispunjena kraterima, da je sledeće primirje došlo tek 11. 11. 1918. u tačno 11 sati i 11 minuta. Prema nekima, i 11. sekundi.

Pruski general 19. veka Karl fon Klauzevic, čije su teorije o ratovanju bile prvi put upotrebljene baš u Velikom ratu, je pisao: “Rat je nastavak politike drugim sredstvima”. Rat može izbiti zbog bezbroj razloga, pa i od samog fudbala (Honduras - San Salvador 1969.), ali je mnogo relevantnija zamisao da rat nastaje kao posledica nemogućnosti mirnog razgovora, ne samo kroz reči, već kroz sve ostale jezike poznate čoveku.

Fudbal sam po sebi sadrži konflikt: tzv. je “ful-kontakt” sport, sadrži mentalitet “mi protiv vas”, utakmica se može doživeti kao bitka (i dabome neke utakmice jesu nazvane bitkama) i sadrži očekivanje da će jedna strana pobediti ili izgubiti; da čak i u nerešenom rezultatu postoji strana koja je više dobila ili izgubila. U ovom smislu fudbal služi kao simulacija konflikta, ili prostije rečeno ventil; kao sredstvo (manje-više) bezbednog olakšavanja tenzija unutar društva, kao kanal za fizičko pa i mentalno opuštanje. Mnogo je već napisano o svojstvu fudbala da preuzme čovekova čula na 90 minuta, na skoro religijsko opčinjenje koje Svetska igra podstiče među svojim gledaocima. Ali kao što bitka ima svoj taktički, operativni i strateški plan, sve više je očigledno sve povezanijem posmatraču da je utakmica na travi samo površina utakmice koja se pre odigrala na treningu, u kancelariji, u pregovorima, itd.

Ova kolumna se često bavi dešavanjima na globalnom nivou fudbala, identifikaciji procesa koji se odvijaju na makro nivou, i u tom smislu na tom makro nivou se često upotrebljava fraza “rat”, pre svega u njegovom hladnom obliku. Konflikt koji je u biti fudbala se logično prenosi na sve njene nivoe, aludirajući na konflikt oko budućih pravila, načina konzumiranja fudbala, finansijskih previranja, prava igrača… Postoji bezbroj “utakmica” van terena koje se mere u godinama i koje još uvek primenjuju pravilo “zlatnog gola”. Iako deluje kao primirje, sve što se dešava oko „Junifaj“ Lige Šampiona, zahteva Reala za odštetom, navodno za izgubljenu dobit usled neigranja u Super Ligi (model 2021.), zahtev A22 za odštetom za navodno kopiranje formata Super Lige, „šuškanja“, ko će biti domaćin Svetskog klupskog fudbalskog Prvenstva 2029. godine, u tom smislu se mogu nazvati „kasus belli“ (povod za rat) raznih sukoba oko budućnosti fudbala.

Veliki broj tih sukoba se ironično može pripisati globalnom statusu fudbala kao snažnog simbola svetskog mira i željom da se isti kontroliše. Kao svaki sport, fudbal je jedan od retkih univerzalnih jezika, zajedno sa muzikom i smehom. Već decenijama se baštini uloga fudbala kao dragoceno globalno iskustvo oko koga se zavađene zemlje i narodi mogu ujediniti. Naravno, pitanje prakse se postavlja ali se brzo zaboravlja pri svakom najnovijem zalaganju fudbala za mir; aluzija na prisustvo predsednika FIFA Đanija Infantina tokom pregovora o miru već dvogodišnjeg Rata u Gazi. 

FIFA drži tapiju na ideju fudbala kao globalno pomirljivog fenomena. Skoro je objavila uvođenje svoje „FIFA nagrade za mir“. Đani Infantino će uručiti inauguralnu „FIFA nagradu za mir“ na žrebu za Svetsko prvenstvo 2026. godine, objavila je svetska fudbalska upravna organizacija. Navedeno je da će se njome nagraditi pojedinci koji su preduzeli izuzetne i izvanredne akcije za mir i oni koji su ujedinili ljude širom sveta. Kada je FIFA objavila novu nagradu, nisu rekli ko će biti dobitnik. Ali objava se poklapala sa Infantinovim i Trampovim govorom na istoj konferenciji u Majamiju. Digresija u kontekstu : Izvod iz teksta „Zlatni ključ fudbala u Beloj Kući – stvaranje kriptofudbala“, objavljenog u Sportskom Žurnalu 16. marta 2025. godine.

 „Postaje veoma očigledno da trenutna administracija SAD zvanično potvrđuje zainteresovanost i neposrednu saradnju po pitanju „fudbalske invazije“ FIFA ove i sledeće godine. A kao znak zahvalnosti, a možda i kao neki danak, Infantino je iskoristio priliku da otkrije turnirsku  loptu, ukrašenu bojama američke zastave, kao i novi trofej Klupskog svetskog prvenstva. U pitanju je pozlaćeni disk sa astrološkim dizajnom, koji se okretanjem ključa rasklapa u razne prstenove, nalik žiroskopu. Ključ kojim se taj potpisani trofej otvara je bio predat predsedniku Trampu. Tramp je bio polaskan, ali nije znao gde da stavi ključ, te ga je vratio. Onda je predložio da se trofej zadrži u Beloj kući do finala, nešto što se Infantinu svidelo. Možda malo čudna interakcija, ali prenatrpana simbolikom...

I u tome se otvara, ili možda bolje reći otključava, pitanje politike fudbala i fudbala politike, ta siva zona gde FIFA prelazi iz regulatornog tela u diplomatsko otelotvorenje najpopularnijeg sporta na svetu...“

Opis koji je FIFA dala takođe odgovara Trampovom predstavljanju koje on i njegovi saveznici žele da svet upozna, kao i nadimak „Predsednik mira“ koji je sam sebi dao. Tramp je tvrdio da je okončao osam ratova otkako se vratio na vlast u januaru, ali je poznato da je bio uvređen prilikom dodele Nobelove nagrade za mir, koja je umesto njemu, otišla u ruke Marije Korine Mačado.

Reagujući na ovu činjenicu , direktor za komunikacije Bele kuće Stiven Čung je u objavi na X-u napisao da je: „Nobelov komitet dokazao da politiku stavljaju iznad mira“, dodavši: „Predsednik Tramp će nastaviti da sklapa mirovne sporazume, okončava ratove i spasava živote“.

Ova vest je inače izašla gotovo sinhrono sa pretnjama američke oružane intervencije u Venecueli. Važnost percepcije se vraća u fokus kada se prisetimo davne 2018, stogodišnjice kraja Velikog rata. Svetsko prvenstvo se tada održalo u Rusiji, bez obzira što je domaćin bio posredan akter dešavanja u Donbasu, koji se 2022. proširio u današnji oblik. Ali svet nije prepoznao paradoks da zemlja koja je angažovana u oružanim sukobima može istovremeno da se bavi fudbalom. Može se napraviti argument dvostrukih aršina kada uporedimo da je Rusiji zabranjeno da učestvuje u svim međunarodnim reprezentativnim i klupskim takmičenjima, tretman koji je i nama poznat, dok je Izrael, koji je takođe u ratu, još uvek prihvaćen kao da je u toj zemlji mirno stanje.

Gorepomenuti citat o prirodi rata se dakle može preformulisati da je fudbal nastavak politike drugim sredstvima. Koliko često se samo fudbal koristio u prethodnim godinama ne kao igra, već kao sredstvo napredovanja interesa državnih ili korporativnih aktera, kao npr. gorepomenutih? Nije neprirodno razviti cinizam pri pomisli da je fudbal samo alat koji krupne sile mogu primeniti na sličan način kao i oružani sukob. I zaista, pitanje je koliko često se tenzije između društava ili zemalja rešilo utakmicom na terenu umesto drugim, nečovečijim sredstvima.

Fudbal nije oružje. Ili ako jeste, on je mač bez drške koji se ne može pouzdano ili predvidivo koristiti. Sportski termini su korišćeni kao metafora i analogija za opisivanje i propisivanje životnih iskustava. Sugerisano je da upotreba sportske terminologije može pomoći u opštem razumevanju složenih pojmova i situacija. Međutim, upotreba sporta kao metafore i analogije za mnoge aspekte društvenog razumevanja može imati negativne posledice. Analogija sporta i rata izgleda da je posebno rasprostranjena u fudbalu, bez obzira na kodeks ili kulturu u kojoj se igra.

Može biti najiskrenije, ali primera radi ova formulacija: „Ofanzivno, jednostavno morate napredovati kroz otpor da biste osvojili novu teritoriju dok konačno ne stignete do cilja. A, defanzivno, vaša je misija da se uspori napredovanje protivnika  i pređete u ofanzivu,“ može se odnositi i na fudbalsku i na ratnu taktiku.

Iako strategija igre na stadionu i ona na bojnom polju i dalje dele mnoge sličnosti, fudbal nije rat. Iako neki možda čeznu za vremenima kada je fudbal imitirao rat – kada je isticao karakter, integritet i hrabrost i razvijao mlade ljude koji pokazuju nesebičnost, posvećenost i čvrstinu – to nije ono što je fudbal danas. I dok možda ume da počeše svrab konflikta koji je nemili deo naše prirode, on to radi na vrlo zdraviji način. Štaviše, dozvoljava da kroz igru pamtimo prošlost, odajemo poštu onima koji su nas napustili, i podsetimo se naših najiskrenijih vrednosti, koje su se nažalost pronašle tek u trenucima egzistencijalne krize.

Fudbal je pre i posle svega igra. 11 : 11. „Igrati fudbal je jako jednostavno. Ali igrati jednostavni fudbal  je najteža stvar koja postoji," govorio je  Johan Krojf.