Ferguson: Vidić je naš! (VIDEO)

Englezi žive (za) fudbal, dokaz: Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, sinoć je u rezidenciji na Dedinju bio sjajan domaćin probranim ljubiteljima loptanja s privilegijom da uz veliki TV ekran uživaju u majstorijama Gordi Albiona i Orlova na Vembliju!

London – Beograd: 2.077 kilometara, međutim, navijački žar izbijao je iz očiju prijateljski nastrojenog auditorijuma sa znanjem da prepozna i aplauzom nagradi svaki uspeli potez Harija Kejna s bele / Dušana Vlahovića plave strane unikatnog hrama gde je i sve počelo – u kolevci fudbala.

Galerija dresova, produkt nacionalne polarizovanosti (sinoć obavezan dres kod), „svedočila” je viteškom nadigravanju, Žurnalov „ambasador”, u gostujućoj odori Srbije (beloj), u prvi mah izazivao kontroverze. Četiri S na grudima, ipak, brzo je otklanjalo dileme, znalo se da srce uz „Bože, pravde” kuca...

-Vaša ekselencijo, doveli ste najboljeg srpskog igrača ikad u Premijer ligi - po upoznavanju rekli smo izaslaniku Njegovog kraljevskog veličanstva, aludirajući na prisustvo Nemanje Vidića, u njegovom, crvenom dresu s brojem 5 Orlova.

-Vidić je naš! - kao iz topa, na srpskom, odgovorio je gospodin Ferguson, dodatno nas oduševivši gornjim odevnim predmetom - plavim Kapelijem Srbije.

Minut pre prvog sudijskog zvižduka na Vembliju domaćin se obratio dobro raspoloženom skupu, na sekund isprativši kretanje simpatičnog kućnog ljubimca:

-Dobrodošli, uživajte u dobrom engleskom i škotskom pivu i golovima!

Zvanice su, prethodno, učestvovale u fudbalskoj lutriji: konačan rezultat, uz strelca prvog gola, ubacivši papiriće u kutiju.

-Saka će prvi da zatrese mrežu, autogol - prognozirao je popularni Čvarkov iz Državnog posla.

Poznati košarkaš Miroslav Berić sumnjičavo je zavrteo glavom, kao da je znao da napadač Gordog Albiona neće da promaši pravac.

Konobari su imali pune ruke posla, novinarskoj sviti najviše se pilo crno pivo.

-Vidi se da igra u Partizanu - dobacio je šaljivo Vidić, takodje nasmejanom, Beriću, kad je Pavlović pokosio uzdanicu Tuhelove čete, uz opasku da je izostala elegancija.

Ambasador Ferguson je ostao hladan k'o Britanac kad je na video bimu (dva u odvojenim, lepo dekorisanim prostorijama) zasvetlelo 1:0, blago nam se osmehnuvši.

Na tren se, mediju rajom, pojavio Stefan Babović, pomislismo - mora da je dotle, u međuprostoriji, igrao Engleska - Srbija na pe-esu, vešto se zabavljajući kao nekad na zelenom terenu.

Atmosfera je sve više rasla, u nastavku, ipak, bez najpoznatijih gostiju. Nemanja Vidić, posle mora foto-selfija, sa suprugom se opredelio za drugo poluvreme u mirnijoj varijanti...

-Gde nestade Stefan - upitasmo ljubazne domaćine, želeći da pružimo ruku i starom, sa obližnjeg stadiona Partizana znancu.

-Gledaće sad s Milijom - opravdao je Babovića juniora očevim pozivom Dule Histerikal, u bordo-plavom dresu Andreja Kostića.

Uzbuđenja i zanimljivi komentari, međutim, nisu izostali, uz uzdahe većinskih Srba kad je izjednačenje u režiji Vlahovića i Samardžića visilo u vazduhu.

Ezeov gol potopio je nade, Englezi će u Ameriku, mi ćemo, kao sinoć kod ambasadora Fergusona (za gostoprimstvo zaslužio desetki, ko broj na leđima), u vrhunskom fudbalu da uživamo uz TV ekrane.

-Nismo se obrukali, bar nije bilo 5:0 - čulo se u garderobi pri uzimanju kaputa i izlasku u hladnu beogradsku noć...