Poštovanje, ne idolopoklonstvo

Sklanjanjem navijačkih uverenja u moždanu rubriku „objektivnost”, istinski ljubitelj igre pod obručima „iz topa” izgovara: „Hvala Željku Obradoviću na deset nezaboravnih dana, protkanih neizvesnošću, tenzijom, nadom i upaljenim plamenom”! Ostavka čuvenog stratega obojila je sterilna vremena i čak nezainteresovanima poremetila svakodnevicu. Saglasiće se mnogi, pobegli su od standardnih problema i dan-noć pratili vesti, čekali poteze, gledali obraćanja i nesvesno se divili činjenici što je sićušna zemlja sa brdovitog Balkana tema broj jedan svetske košarke!

Međutim, reka u Humskoj nije bila oplemenjena medom i mlekom, točili su se dosta teži eliksiri olakšanja. Posmatrajući pristalice Parnog valjka, određeni deo sportskog ekosistema Srbije brže-bolje je pohitao da histerično izrazi „kritičko mišljenje” – takozvani trend modernog doba i za malo više od nedelju dana brojni igrači obeleženi su negativno, stav mase se promenio nekoliko puta, ličnosti su proglašavane izdajicama i herojima, dok se odnos Obradovića i crno-belog plebsa posmatrao kroz psihološki termin „idolpoklonstvo”.

Ali, da bi se tvrdnje razumele i osporile, budući da nemaju smisla, neophodno je da se sagledaju kroz nekoliko glavnih „nedaća” tokom mandata Čačanina u ekipi iz Humske.

Odmahnuće glavama samo zlonamerni – najtrofejniji strateg Evrope je direktno zaslužan za popularizaciju igre pod obručima u regionu! Prosto i jednostavno, publika je dolazila u Split da pozdravi velikana, aplauzima je dočekan u Crnoj Gori, pride je i apatična javnost u Sloveniji bila animirana, dok je izvesno da bi utakmica Bosna – Partizan vratila sjaj kultnoj dvorani „Mirza Delibašić”. Objašnjeno slikovitije – čelnici su trljali ruke zbog prihoda, društvene mreže su „gorele”, naslovnice su se punile, to jest – jedva se čekala repriza. Posmatrano iz drugog ugla, 65-godišnjak je „naterao” Crvenu zvezdu, Budućnost, Cedevita Olimpiju i brojne druge klubove da ulože evro više, protivnički treneri dodatno su bili motivisani, ne bi li u portfolio stavili da su pobedili najboljeg. Ajrtona Senu je uzdigao Alan Prost, prepoznatljivost Džordanovim Bulsima dali su Pistonsi, Niksi, Roketsi, vredniji kolega na poslu naterao je običnog čoveka da se potrudi više u nameri da zadrži status, stoga je i Obradović gonio protivnike. Uostalom, ABA liga je ojačana sa Dubaijem, Klužom i Bečom, pominje se drugi tim iz Emirata, odnosno – Košarkaški savez Srbije je prepoznao talas pozitivne energije i uplovio u vode idejom o novoj državnoj ligi...

Spočitavaju mnogi devetostrukom šampionu Starog kontinenta i manjak rezultata?! Očigledno, leta 2021. na velika vrata ušlo je mišljenje, kao iz vedra neba, da Parni valjak može da se uhvati ukoštac, posle niza tmurnih godina, sa ostatkom evropske elite. Naravno, glavni argument su rekordni budžeti. Primera radi, kupovna moć Crvene zvezde i Partizana nikada nije bila u vrhu Evrolige, iako je na najvišem nivou otkako se lopta pojavila u Humskoj i na Malom Kalemegdanu. Utopijsko je razmišljanje da večiti rivali, trenutno, mogu da se bore sa, pre svega, jačim sportskim društvima Barselone, Real Madrida, Fenerbahčea, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Bajerna, to jest imućnim vlasnicima Hapoela, Monaka... Poznavajući materiju, Željko Obradović je tokom uvodnog obraćanja po povratku u tabor crno-belih rekao da voljeni tim isključivo mora da teži ka višegodišnjoj licenci. Obećano-ispunjeno! Nažalost, sport se promenio i većina auditorijuma ga posmatra i dalje kroz zastarele romantičarske naočare. Dovoljno je da se pogledaju imena učesnika fajnal-forova i slika je kristalno jasna. Akteri su uvek isti, poslednja prava iznenađenja su Partizan 2010, Montepaski Sijena 2011. i Lokomotiva 2016. Narodski rečeno – koliko para, toliko muzike, iliti – Valjak je prošle sezone imao 11. budžet u eliti, 2023/24. i bio dvanaesti na tabeli… Šablon je očigledan. Slični problemi obeležili su decenijski mandat crveno-belih u Evroligi – redovno su pomerali klupske granice, ali nedovoljno. Jednostavno, beogradski velikani su se pružili „maksimalno”, međutim – ostajali su „kratki” konstantno. Domaća scena, naravno, izgledala je drugačije, ali se, ipak, provlačilo nepoštovanje jačine Zvezde kritikama da su dva regionalna prvenstva i Super liga malo...

Na priču o rezultatima naslanja se i pokrivalica mnogih za sopstvene neuspehe – „uništavanje” domaćih igrača manjkom minuta. Međutim, dovoljno je prosto pitanje. Ukoliko se od Željka Obradovića tražilo da pravi čuda, shodno renomeu, da li je težnja da se daje prilika juniorima licemerna?

Zamerali su ljubitelji košarke i što je Čačanin postao veći od kluba. Ipak, potezom da se povuče i ukaže na probleme pokazao je da apsolutno nije, niti tome teži. Mogao je da bude ustoličen na poziciji glavnog trenera doživotno, skandiranja u Beogradskoj areni bi i dalje odjekivala gromoglasno. Svestan je da ga je Partizan 1992. lansirao u orbitu i uzvratio je delimično povratkom Valjka u centar zbivanja igre pod obručima.

Ako se posmatraju proste, svakodnevne, situacije, izgledao je kao da bi život dao za klub i utisak je da samo što nije počeo da se bavi održavanjem kultnog zdanja u Bloku 25. Gestikulacije pokraj parketa ukazivale su na volju i želju, govor na konferencijama pokazivali su srčanost. Direktno je zaslužan za astronomski broj sezonskih ulaznica i to niko ne može da mu oduzme.

Stoga, analizirajući redove iznad, termin „idolpoklonstvo” nema smisla, tačno je „poštovanje”! Navijači Partizana svesni su šta je Obradović doneo leta 2021, kao i svi dobrodušni ljubitelji košarke. Doček na aerodromu „Nikola Tesla”, poruke podrške, skup pre treninga, zahtev da ostane – potezi pristalica i te kako su opravdani. U vremenima kad je Evroliga pred istorijskim izazovom, usled upliva NBA, kad se centri moći ponovo raspoređuju, crno-beli su izgubili figuru sposobnu da pojavom privuče priliku i obezbedi san prethodnika – stalnu licencu u elitnom takmičenju, kako god se zvalo! Ujedno, načinjena je i velika nepravda. Umesto da 65-godišnjak postane glavno lice kluba, ukoliko je već odlučio da odstupi sa pozicije trenera ili preuzme nekadašnju ulogu profesora Aleksandra Nikolića, dobio je sramotnu zahvalnicu i ponižavajuću ponudu naslova „odrešene ruke” – kad se javnost pobunila. Tema za razmišljanje – da li do tada nije imao slobodu izbora?

Naravno, poklonici crno-belih boja cene i što nije promenio mišljenje, stoga je poštovanje, apsolutno zasluženo, jedino tačno objašnjenje odnosa Željka Obradovića sa voljenim Partizanom.