Miodrag Božović zakasnio je kratko da postane deo evropske Crvene zvezde. Iako raskošnog talenta, u Beograd je stigao tek u najavi sankcija za jugoslovenski najpopularniji sport. Ipak, postigao je mnogo i kao igrač, a pogotovo kao trener.
Od malih nogu plenio je pažnju svojim ponašanjem. Nadimak „Grof” baš mu priliči, ali i to treba zaslužiti. Skoro pa košarkaškog rasta, Miodrag Božović bio je stub odbrane podgoričke Budućnosti, Crvene zvezde, indonežanske Pelite, kiparskog APOP-a, holandskog RKC Valvajka, japanske Avispe, da bi karijeru završio u Rozendalu iz zemlje lala. Kasnije se dokazao i kao trener.
- Iz podgoričke Budućnosti sam 1992. došao u Crvenu zvezdu. Bilo je to u vreme embarga i godinu nakon Zvezdinih evropskih dominacija. Na sve utakmice crveno-belih dolazio sam elegantnije obučen – sako, kravata. Onda su me novinari prozvali „Grof od Montenegra” i tako sam ostao do danas - pojasnio je Božović.
Rođen je 22. juna 1968. u Mojkovcu, ali danas tamo nema srodnika. Početak karijere vezan je za Budućnost. I to se pamti.
- U detinjstvu sam po ceo dan igrao fudbal. Međutim, počeo sam sa treninzima dosta kasno – sa 14 godina. Danas, kad vidite najveće fudbalske zvezde bivše Jugoslavije, njih je najviše dala ulica. Zavolite loptu i ta ljubav ostaje za sva vremena. Ulica je jako bitna za fudbal.
Božović je za seniorski tim Budućnosti igrao šest sezona.
- Najlepše je bilo u poslednjem prvenstvu sezoni pre raspada Jugoslavije. Pobeđivali smo u Podgorici Crvenu zvezdu, Partizan, Hajduk, Dinamo. Trener je bio Milan Živadinović, a za Budućnost su igrali Dejan Savićević i Dragan Vujović. U jednom periodu bili smo drugi, pa treći, a sezonu završili peti ili šesti.
Prešao je u Crvenu zvezdu u dosta složenim vremenima i za dve sezone odigrao nešto više od 50 zvaničnih mečeva. Osvajanje kupa u sezoni 1992/93. bilo je posebno priznanje.
- Trofej je bio mnogo vredan zbog toga što je Partizan imao odličnu ekipu, a mi smo došli posle jedne sjajne generacije. Nije bilo lako igrati nakon velemajstora kakvi su bili Dragan Stojković, Mitar Mrkela, Darko Pančev, Dragiša Binić, Dejan Savićević, Vladimir Jugović, Robert Prosinečki, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović... Navijači su bili navikli na velike pobede. Uz to, Partizan je bio finansijski jači od nas, a imao je i političku podršku svih struktura u našoj zemlji.
Igrao je i večite derbije. Oni, kao i sve drugo u životu, donose i pobede i tugovanja.
- To je najlepša i najveća utakmica kod nas. I uvek će biti tako. U derbiju se rađaju veliki igrači, a neki pojedinci postanu tragičari. Kao igrač imam više pozitivnih rezultata.
Božović je iz Zvezde otišao u inostranstvo. Igrao je u Indoneziji, Holandiji, na Kipru, u Japanu. Kaže da nije zadovoljan ostvarenim, a igračku karijeru završio je rano, u 32. godini života.
- Nisam zadovoljan zato što sam iz Zvezde otišao u Indoneziju. Bilo je teško naći angažman u tim složenim vremenima. Vesko Mihajlović i Slobodan Krčmarević igrali su na Kipru. Naše igrače tada nisu hteli da uzimaju baš zbog sankcija. Retki su se dočepali Španije, Italije, Engleske..
Grof je odigrao jednu utakmicu za mladu selekciju, ali za A tim zemlje nikada.
- Bio sam na pripremama pred Mondijal u Italiji. Radili smo u Poreču, selektor je bio Ivica Osim. Međutim, povredio sam koleno i članak. Šteta.
Po završetku karijere Božović se odlučio za trenerski poziv i ostvario zapažene rezultate.
- Došao sam u Crvenu zvezdu u dosta teškom trenutku. Klub je bio u finansijskoj i igračkoj oskudici. Prve sezone delovali smo dosta uspešno. Partizanu smo pobegli 30 bodova. Tada su se bodovi delili, pa smo pali na 15 razlike. Stvorili smo kostur tima koji će kasnije da se plasira u Ligu šampiona i Ligu Evrope.
Bodovi su se oduzimali samo u Belgiji i u Srbiji. Zvezda je ostala bez titule godinu kasnije.
- Bili smo prvi celu sezonu i bežali najbližem pratiocu deset bodova. Onda su bodovi podeljeni. Tu su se izdešavale čudne stvari. Teško je to objasniti. Rezultat je ono što se piše i pamti. Međutim, ne treba plakati nad prosutim mlekom.
Jedan derbi, onaj 154, koji je i direktno odlučivao o prvaku Srbije, pokazao je da se delilac pravde, Nišlija Danilo Grujić, nije dobro naspavao. Tim Miodraga Božovića izgubio je tu utakmicu, iako je sve ličilo na to da će ponoviti uspeh iz prethodne sezone.
- Tu utakmicu je čudno sudio. Propustio je da isključi Leonarda kod rezultata 1:1. Sve se dogodilo u njegovoj blizini. Bilo je na tom meču još čudnih odluka na štetu Zvezde. Međutim, bilo je kako je bilo. Sada sve zvuči kao pravdanje. Verovatno je Partizan zaslužio da te godine bude šampion.
Vodio je još Beograd, Borac iz Čačka, Pafos, podgoričku Budućnost, Grbalj, Rostov, Dinamo i Lokomotivu iz Moskve, Krila Sovjetov, Nefči itd.
- Najlepše mi je bilo u Moskvi. To je klub koji je rasformiran pre 15 godina. Osvojili smo šesto mesto, ali smo bili jesenji prvaci. Pobedili smo sve najveće ruske klubove. Tri kola pre kraja bili smo na drugom mestu, a onda je stigla vest da klub treba da se ugasi. Mnogi igrači su se dobro prodali, neki su postali i reprezentativci Srbije - govori Božović.
ČEKAM OZBILjNU PONUDU
Miodrag Grof Božović živi u Beogradu. Ponosan je na činjenicu da je u korektnim odnosima sa čelnicima Crvene zvezde.
- Prošle godine bio sam u Iranu. Radi mi se. Čekam ozbiljniju ponudu. U poslednje vreme išao sam tamo gde niko nije hteo ići. Još mi se radi, ali nije se lako snaći. Što se Zvezde tiče, imam korektne odnose sa svima iz kluba.
PAUNOVIĆ DOŠAO U TEŠKOM TRENUTKU
Veljko Paunović promovisan je u selektora reprezentacije Srbije.
- Verujem tom čoveku, izvanredan je trener i budućnost je najpopularnijeg sporta. Međutim, došao je u složenom momentu kada je na sceni smena generacija. Nije ni politička situacija najsrećnija. Nije izabrao najpovoljniji momenat. Da je mene pitao, savetovao bih mu da ne dolazi. Ipak, želim mu uspeh.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
