IZ STRUČNOG UGLA: Sistem ispred improvizacije

Duel Srbije i Crne Gore u borbi za plasman u četvrtfinale Svetskog prvenstva nosio je težinu istorije, emocije i zajedničke prošlosti — ali i vrlo realnu sportsku činjenicu: reprezentacija Crne Gore trenutno je tim sa kontinuitetom, iskustvom i identitetom koji se godinama gradi na istim temeljima. Čak osam igračica igra zajedno u ŽRK Budućnost, timu sa evropskim stažom, a takva stabilnost retko se viđa u nacionalnim selekcijama. Imaju jasno profilisanu odbranu 6–0, prepoznatljive napadačke principe i golmanku Antigre, koja je među najboljima na svetu na ovoj poziciji. Ukratko — Srbija je danas igrala protiv ekipe koja zna ko je, kako igra i zašto pobeđuje.

Srbija je duel otvorila vrlo kvalitetnom odbranom. Sistem 6–0 bio je pokretljiv, agresivan, sa dobrim rotacijama i pravovremenim izlascima na bekove Crne Gore, što je u početnim minutima neutralisalo asistencije na pivotmena i sprečilo njihovu najopasniju završnicu.

Međutim, problem je ponovo došao iz napada. Srbija je teško dolazila do šansi, a još teže do gola. Prvi pogodak Srbija postiže tek u osmom minutu, što je psihološki poremetilo ritam cele ekipe. Umesto strpljenja i kreacije, ušlo se u brzopletost: tehničke greške, šutevi iz neizrađenih pozicija i napadi bez jasne ideje omogućili su Crnoj Gori da postepeno gradi prednost.

Crna Gora nije briljirala — Srbija ih je hranila sopstvenim greškama. Došli su do +5 bez da su morali da rizikuju ili taktiku menjaju. Prvo poluvreme završeno je rezultatom 13:9 za rivala, a Srbija je još jednom pokazala da razume defanzivni deo igre, ali da napadački balans i mirnoća nedostaju kada je najpotrebnije.

Nažalost, nastavak utakmice bio je nastavak  problema reprezentacije Srbije , ali uvećan.

Srbija drugo poluvreme otvara loše i u napadu i u odbrani. Ključni momenat raspada sistema bio je rad krajnjih igračica Crne Gore, koje su agresivno presecale pasove, posebno u zonama između bekova. To je Crnoj Gori donelo lake golove iz kontre, a Srbiji oduzelo svaku šansu da stabilizuje ritam.

Prednost Crne Gore rasla je od 8–10, zatim do apsolutne kulminacije: +15 u 56. minutu. To nije samo rezultat — to je posledica. Posledica svega onoga što se znalo pre meča, a nije uspelo da se neutralizuje tokom njega:

neuigranost tima,

nepoznavanje kretanja i sinhronizacije bekova,

heterogenost selekcije,

tehničke greške u nizu,

i na kraju — golmanka Antigre, koja je meč završila sa neverovatnih 18 odbrana i 62% uspešnosti.

Kada protivnik ima sistem, a vi imate impuls — pobednik je unapred poznat.

Srbija je ovo Svetsko prvenstvo završila ubedljivijim porazom i to je podatak koji je teško ignorisati. Međutim, postoji nešto još važnije od njega:

- nijedna igračica nije odustala

- borile su se do poslednjeg minuta

- pokušavale su i kad ništa nije išlo.

Crna Gora je pobedila zato što je trenutno bolja u svim segmentima igre. To nije tragedija — to je realnost. A realnost služi da se iz nje uči.

Ovo je samo jedna stanica, ne krajnja destinacija. Ovaj tim Srbije je u procesu stvaranja, traži identitet, kontinuitet, sistem i vreme da preraste sopstvene slabosti.

Ako se izvuku zaključci, ako ovaj poraz postane temelj a ne rana, onda je ova utakmica mnogo vredela za napredak reprezentacije Srbije.

Srećno, devojke. Put nije završen — tek počinje.