Povratak ženskog rukometa

Ženska rukometna reprezentacija Srbije napravila je veliki iskorak na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, ostavljajući iza sebe godine rezultatskih oscilacija i niskih očekivanja. Ako se uzme u obzir da je ovaj tim nedavno bio 21. na šampionatu sveta I Evropskom prvenstvu, plasman na 11. ili 12. mesto predstavlja ogroman napredak – ali i jasnu potvrdu da se proces obnove reprezentacije kreće u pravom smeru.

Ovaj šampionat doneo je nešto što se dugo čekalo - stabilnost u igri, prepoznatljivu energiju i karakter koji je krasio ranije generacije. Upravo je to ono što je navijače ponovo privuklo da ponovo gledaju i veruju reprezentaciji. Srbija je pokazala da ume da igra moderan, brz i agresivan rukomet, ali možda još važnije – da ume da se bori i kada rezultat nije na njenoj strani.

ISKUSNE IGRAČICE IZNELE TERET

Iskusnije igračice su iznele ovo Svetsko prvenstvo, Jovana Skrobić igra u životnoj formi, odigrala je odlično prvenstvo i pokazala da je svetska klasa.

Dragana Cvijić je došla da pomogne i odigra koliko je potrebno. Međutim, na turniru u Norveškoj tim je ostao bez Katarine Bojičić, koja je veoma bitan šraf u rotaciji i Dragana je morala da igra gotovo svaki meč po šezdeset minuta.

Jovana Jovović, budući lider našeg tima, u nekoliko navrata pokazala je da izrasta u pravog vođu, ali je nju, kao i ostatak tima izgubljen bod u poslednjoj sekundi sa Farskim ostrvima, sasekao i kao da povratka više nije bilo.

Katarina Krpež-Šlezak je ponovo pokazala veliko umeće, borbenost i klasu, Anđela Janjušević se borila, dok je Sanju Radosavljević povreda sputala da bude na svom najvišem nivou.

ODLIČNI GOLMANI I KAĆA TOMAŠEVIĆ

Možda i najjači utisak Svetskog prvenstva ostavili su golmani na čelu sa trenerom, Katarinom Tomašević. Naša ministarka odbrane se dokazala nebrojano puta na terenu, ali je ovog puta potvrdila da će biti i trener svetske klase. Ima neverovatan osećaj za promenu golmana, čitanje protivnika, procenu šuta, ali i veoma zanimljivu metodu rada na treninzima.

Uz sve to, Katarina je pokazala i veliku hrabrost! Dok je većina sumnjičavo vrtela glavu na odluku da pozove u nacionalni tim Gordanu Petković, kojoj je ovo bilo debitantskoj prvenstvo sa 34 godine, Katarina je mirno radila i spremala iskusnog čuvara mreže.

Zahvaljujući njoj slobodno se može reći da je Jovana Risović odigrala možda i najbolje prvenstvo u karijeri, da je bila standardna i uz Draganu Cvijić i Jovanu Skrobić, naša najbolja igračica.

MLADE IGRAČICE ĆE TEK DOBITI ŠANSU

Utakmice na Svetskom prvenstvu su bile za infarkt i sasvim sigurno oni sa slabim srcem to nisu preživeli. Upravo je to razlog što su mlađe igračice imale nešto manju minutažu, ali za njih ima vremena.

Vladana Mitrović, Dunja Tabak, Dunja Radević i Tamara Kocić će tek pokazati koliko mogu, ako njima dodamo Miu Nedeljković, Saru Radović, Milicu Momčilović i još nekoliko devojaka, pa povređenu Noru Fajfrić koja je trebalo da bljesne na ovom prvenstvu, onda nema sumnje da će Srbija ponovo biti na dobrom putu.

STVOREN ZDRAV SISTEM

Dolazak Andree Lekić na mesto generalnog menadžera je bio pun pogodak jer se sa njom na klupi ovaj rezultat nije samo plasman na papiru, to je promena mentaliteta, jer su devojke konačno počele da veruju u sebe, u tim. Srbija je prestala da se zadovoljava ulogom ekipe koja „može da iznenadi“ ili „samo da nas ne oderu”.

Tim kome je pre samo dve godine, na istom takmičenju, ulazio u mečeve sa strahom i opterećenjem, sada nastupa sa samopouzdanjem. Videlo se da reprezentacija ima pravac, identitet i želju da bude još bolja.

Taj mentalni skok najbolji je pokazatelj da je stvoren zdrav sistem. Devojke su verovale jedna u drugu i u put kojim idu. Rezultat toga vidljiv je u svakom segmentu igre - boljoj realizaciji, agresivnijoj odbrani, hrabrijem ulasku u šanse i većoj koncentraciji u ključnim trenucima.

Energija i poverenje koji su stigli sa našom najboljom igračicom svih vremena, Andreom Lekić, vidljivi su na svakom koraku, u svakom segmentu ovog tima.

TANjA ŠARENAC PUN POGODAK

Stručnom štabu se pre dva meseca priključila Tanja Šarenac, zadužena za fizičku pripremu i oporavak igračica. Dolazak jednog od najvećih stručnjaka na svetu, uz Andreu Lekić, možda je najveći pogodak i dobitak za naš tim.

Posle izuzetno kratkog vremena u reprezentaciji, vidljiv je napredak kod igračica, u čitavom timu, a rezultat svih inovacija koje su stigle sa Tanjom Šarenac, tek će biti vidljivi za nekoliko meseci.

CRNA GORA GORAK UKUS

Lepu sliku na čitavom Svetskom prvenstvu pokvarila je utakmica sa Crnom Gorom. Ubedljiv poraz od komšinica niko nije mogao da sanja ni u najluđim snovima, a šta se u najvažnijem meču na šampionatu desilo sa ekipom, pokazaće detaljnije analize koje će uraditi stručni štab.

Neverovatno je koliko je čitav tim, izuzev Dragane Cvijić i Dunje Radević, ušao u sivilo, kao da je pao kolektivni mrak na oči i usledilo je šezdeset minuta agonije, mučenja, pa i poniženja.

Šteta, jer da je Srbija odigrala malo bolje, slika koja stiže iz Nemačke bila bi gotovo savršena. Međutim, na greškama se uči, ekipa će izvući pouke i sasvim sigurno tako loš meč nikada više neće ponoviti.

PUBLIKA PONOVO VERUJE TIMU

Ako se nastavi ulaganje u reprezentaciju, razvoj mladih igračica i stabilnost sistema, nije nerealno očekivati da Srbija već na narednim velikim takmičenjima bude među prvih osam – pa i više.

I što je možda najvažnije, publika je ponovo uz reprezentaciju. Navijači prepoznaju borbu, energiju i emociju koju devojke unose u svaki meč. Posle dugo vremena, srpski ženski rukomet opet ima tim koji može da inspiriše.