Повратак женског рукомета

Женска рукометна репрезентација Србије направила је велики искорак на Светском првенству у Немачкој, остављајући иза себе године резултатских осцилација и ниских очекивања. Ако се узме у обзир да је овај тим недавно био 21. на шампионату света И Европском првенству, пласман на 11. или 12. место представља огроман напредак – али и јасну потврду да се процес обнове репрезентације креће у правом смеру.

Овај шампионат донео је нешто што се дуго чекало - стабилност у игри, препознатљиву енергију и карактер који је красио раније генерације. Управо је то оно што је навијаче поново привукло да поново гледају и верују репрезентацији. Србија је показала да уме да игра модеран, брз и агресиван рукомет, али можда још важније – да уме да се бори и када резултат није на њеној страни.

ИСКУСНЕ ИГРАЧИЦЕ ИЗНЕЛЕ ТЕРЕТ

Искусније играчице су изнеле ово Светско првенство, Јована Скробић игра у животној форми, одиграла је одлично првенство и показала да је светска класа.

Драгана Цвијић је дошла да помогне и одигра колико је потребно. Међутим, на турниру у Норвешкој тим је остао без Катарине Бојичић, која је веома битан шраф у ротацији и Драгана је морала да игра готово сваки меч по шездесет минута.

Јована Јововић, будући лидер нашег тима, у неколико наврата показала је да израста у правог вођу, али је њу, као и остатак тима изгубљен бод у последњој секунди са Фарским острвима, сасекао и као да повратка више није било.

Катарина Крпеж-Шлезак је поново показала велико умеће, борбеност и класу, Анђела Јањушевић се борила, док је Сању Радосављевић повреда спутала да буде на свом највишем нивоу.

ОДЛИЧНИ ГОЛМАНИ И КАЋА ТОМАШЕВИЋ

Можда и најјачи утисак Светског првенства оставили су голмани на челу са тренером, Катарином Томашевић. Наша министарка одбране се доказала небројано пута на терену, али је овог пута потврдила да ће бити и тренер светске класе. Има невероватан осећај за промену голмана, читање противника, процену шута, али и веома занимљиву методу рада на тренинзима.

Уз све то, Катарина је показала и велику храброст! Док је већина сумњичаво вртела главу на одлуку да позове у национални тим Гордану Петковић, којој је ово било дебитантској првенство са 34 године, Катарина је мирно радила и спремала искусног чувара мреже.

Захваљујући њој слободно се може рећи да је Јована Рисовић одиграла можда и најбоље првенство у каријери, да је била стандардна и уз Драгану Цвијић и Јовану Скробић, наша најбоља играчица.

МЛАДЕ ИГРАЧИЦЕ ЋЕ ТЕК ДОБИТИ ШАНСУ

Утакмице на Светском првенству су биле за инфаркт и сасвим сигурно они са слабим срцем то нису преживели. Управо је то разлог што су млађе играчице имале нешто мању минутажу, али за њих има времена.

Владана Митровић, Дуња Табак, Дуња Радевић и Тамара Коцић ће тек показати колико могу, ако њима додамо Миу Недељковић, Сару Радовић, Милицу Момчиловић и још неколико девојака, па повређену Нору Фајфрић која је требало да бљесне на овом првенству, онда нема сумње да ће Србија поново бити на добром путу.

СТВОРЕН ЗДРАВ СИСТЕМ

Долазак Андрее Лекић на место генералног менаџера је био пун погодак јер се са њом на клупи овај резултат није само пласман на папиру, то је промена менталитета, јер су девојке коначно почеле да верују у себе, у тим. Србија је престала да се задовољава улогом екипе која „може да изненади“ или „само да нас не одеру”.

Тим коме је пре само две године, на истом такмичењу, улазио у мечеве са страхом и оптерећењем, сада наступа са самопоуздањем. Видело се да репрезентација има правац, идентитет и жељу да буде још боља.

Тај ментални скок најбољи је показатељ да је створен здрав систем. Девојке су веровале једна у другу и у пут којим иду. Резултат тога видљив је у сваком сегменту игре - бољој реализацији, агресивнијој одбрани, храбријем уласку у шансе и већој концентрацији у кључним тренуцима.

Енергија и поверење који су стигли са нашом најбољом играчицом свих времена, Андреом Лекић, видљиви су на сваком кораку, у сваком сегменту овог тима.

ТАЊА ШАРЕНАЦ ПУН ПОГОДАК

Стручном штабу се пре два месеца прикључила Тања Шаренац, задужена за физичку припрему и опоравак играчица. Долазак једног од највећих стручњака на свету, уз Андреу Лекић, можда је највећи погодак и добитак за наш тим.

После изузетно кратког времена у репрезентацији, видљив је напредак код играчица, у читавом тиму, а резултат свих иновација које су стигле са Тањом Шаренац, тек ће бити видљиви за неколико месеци.

ЦРНА ГОРА ГОРАК УКУС

Лепу слику на читавом Светском првенству покварила је утакмица са Црном Гором. Убедљив пораз од комшиница нико није могао да сања ни у најлуђим сновима, а шта се у најважнијем мечу на шампионату десило са екипом, показаће детаљније анализе које ће урадити стручни штаб.

Невероватно је колико је читав тим, изузев Драгане Цвијић и Дуње Радевић, ушао у сивило, као да је пао колективни мрак на очи и уследило је шездесет минута агоније, мучења, па и понижења.

Штета, јер да је Србија одиграла мало боље, слика која стиже из Немачке била би готово савршена. Међутим, на грешкама се учи, екипа ће извући поуке и сасвим сигурно тако лош меч никада више неће поновити.

ПУБЛИКА ПОНОВО ВЕРУЈЕ ТИМУ

Ако се настави улагање у репрезентацију, развој младих играчица и стабилност система, није нереално очекивати да Србија већ на наредним великим такмичењима буде међу првих осам – па и више.

И што је можда најважније, публика је поново уз репрезентацију. Навијачи препознају борбу, енергију и емоцију коју девојке уносе у сваки меч. После дуго времена, српски женски рукомет опет има тим који може да инспирише.