(Od našeg dopisnika iz Graca)
Grac, nekada poznat i kao Gradac (naziv dalo slovensko stanovništvo), odlikuju tišina i hladno vreme (blagi uticaj planinske klime sa obližnjih Alpa).
Vino nije zaštitni znak, ali se pije u velikim merama, od belog do crvenog. Vidljivo je da se posebno brine o rajskom piću, negde služi i kao ukras, flaše su u restoranima lepo poređane i ulepšavaju ambijent.
Grac ne spada u gradove koji ima noćni život: većina lokala se zatvara oko 21 sat. Neretko može da se citira replika iz filma „Kad porastem biću Kengur”: „Hoće nekad nešto da se desi?” Ipak, atmosfera u svim objektima je sjajna i vidljivo je da mladi, ali i stariji često provode večeri u Gracu.
Zabranjeno je pušenje cigareta u zatvorenom prostoru, što se i te kako poštuje. Razlog: kazne su više od 1.000 evra u slučaju prekršaja.
Posle Salcburga, ovo je drugi najveći grad u Austriji - sa oko 320.000 stanovnika.
Zanimljivo, čak petinu čine studenti, koji su nezvanični znak Graca. Mladi iz celog sveta dolaze da studiraju i da se obrazuju.
Naš nobelovac Ivo Andrić živeo je u Gracu. Radio je kao konzul Kraljevine SHS, 1924. je na Filozofskom fakultetu odbranio doktorsku tezu na temu „Razvoj duhovnog života u Bosni u vreme turske vladavine”.
Za „štajerskog lepotana” posebno je vezan i naš najveći naučnik Nikola Tesla: u Gracu je studirao elektrotehniku od 1875. do 1877, u doba kad je grad okupljao eminentne stručnjake iz čitave jugoistočne Evrope.
Arhitektura donosi čiste ulice, zgrade - većina njih nema terasu. Grac je posle Beča grad u kome živi najviše ljudi poreklom iz bivše Jugoslavije, što se vidi na svakom koraku, kad je potrebno da se reši neka situacija ili problem.
Poznat je po starom gradskom jezgru, jednom od najčuvenijih u srednjoj Evropi, zbog čega je od 1999. pod zaštitom UNESKA. Stare gradske ulice čine tradiciju još lepšom, možda i najlepši deo svega je zamak Šlosberg.
Šlosberg je bio neobraslo brdo, na kojem je podignut dvorac, više puta obnavljan. Smatrao se jednim od najjačih u Austriji, neprijateljske trupe nikad nisu mogle da ga zauzmu. Posljednji pokušaj učinile su Napoleonove 1809. Ipak, Austrija je izgubila rat i mirovnim ugovorom odlučeno je da se dvorac sruši – sačuvane su samo dve kule, sa satom i zvonikom, građani su ih otkupili.
Prelepi vidikovac mesto čini još lepšim. Postoje dve opcije kako se popeti na vrh - stepenicama ili liftom čija upotreba košta evro.
Najveća snaga je u tišini koja „živi” u zidinama i opušta vas, jer nekad galama nije potrebna da bi se razumeli - ćutanje pomaže mnogo više.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
