Kapiten „humanih zvezda”

Za celih 11 godina koliko je nosio dres prvotimca Crvene zvezde (od 1978. do 1989.), Boško Đurovski je odigrao 509 utakmica (što ga po broju utakmica čini šestim na večnoj klupskoj listi) i bio kapiten brojnim boljim i slabijim igračima od sebe (Mrkela, Piksi Stojković, Janković, Musemić, Cvetković, Marović, Krmpotić, Đurović, Elzner...). Doprinos Đurovskog prepoznatljivom „štepu” veznog reda creveno-belih i njegov golgeterski učinak (103 gola), sve vreme je, međutim, pratio i podjednako upečatljiv utisak o lepo vaspitanom momku, igraču sa fer-plej kramponima i ličnosti izrazitih sportskih i ljudskih vrlina. A osnova i suština postojanja Sekcije fudbalskih veterana Crvene zvezde, godinama je prepoznatljiva upravo po humanitarnim akcijama dojučerašnjih igrača crveno-belih, pa je imenovanje Boška Đurovskog za njihovog predsednika pre nekoliko meseci, odluka koju je pozdravio svaki zaneseni zvezdaš.

Crvena zvezda drži do svog „trećeg igračkog doba” pa nije ni čudno što vrata stadiona „Rajko Mitić” ostaju otvorena za dojučerašnje vedete crveno-belih i po okačinjanju kopački o klin. Veterani imaju svoje prostorije za celodnevni boravak podno zapadne tribine, ali i posebnu ložu na stadionu za sve utakmice, a rukovodstvo kluba uvek je pri ruci veteranima kod organizacije brojnih aktivnosti.

– U skladu sa mogućnostima, ne izostaje ni klupska finansijska podrška. Dragocena je, naravno, svaka pomoć kluba i ona je vidljiva ne samo na našem žiro-računu, već i kroz razne vidove podrške našem obimnom i ambicioznom programu – govori Boško Đurovski, koji je na mestu predsednika Sekcije fudbalskih veterana Crvene zvezde, nasledio preminulog Sašu Markovića. – Naše postojanje podrazumeva najpre očuvanje tradicije i brenda Crvena zvezda, uz afirmaciju „zvezdaške filozofije” sporta i života, ali težište naših aktivnosti bazirano je najviše na humanitarnom radu Sekcije i tu se oslanjamo na sve generacije „trećeg doba” od najstarijih nekadašnjih igrača, do tek „penzionisanih” prvotimaca.

Programom humanitarnih aktivnosti predviđen je fond u koji se na razne načine slivaju sredstva, od donacija ljudi dobre volje do revijalnih utakmica i gostovanja po regionu, ali i čitavom svetu počev od Evrope, SAD, Kanade, do Australije i Novog Zelanda. Interesovanje za nekadašnje Zvezdine vedete gotovo da ne prestaje ni u njihovim poznim godinama, a humanitarni karakter istrčavanja na teren, ne mari odveć za išijadični nerv, škripu u kolenima i „disanje na škrge”. Baš kao što i brojni fanovi nekad nedodirljivih zvezda, do kojih se svojevremeno moglo samo „verbalno sa tribina”, ne mare za „stare dane” svojih ljubimaca, pa svaki bliski kontakt sa Zvezdinim veteranima, na terenu i van njega, osim doze nostalgije, ima i karakter događaja za pamćenje.

Uostalom, pored predsednika Sekcije, Boška Đurovskog i sekretara Neđe Milosavljevića, u trajnom sećanju su i Karasi, Aćimović, Dujković, Pižon, Dule Savić, Filipović, Borovnica, Đurović, Blagojević, Šestić, Ribica Živković, Rajavec, Dika Stojanović, Ljukovčan, Karapandžić, Trifke Mihajlović... koji sačinjavaju „seniorski tim veterana” i koji se teško mire sa statusom „večitih rezervi”. Spisak bi uskoro mogao biti dopunjen najatraktivnijim veteranskim transferom, jer Boško, posle susreta u Gracu, gde je Zvezda pobedila Šturm i gde je crveno-bele bodrio i brat Milko Đurovski, najavljuje (pokajnički ?!) povratak među crveno-bele. Za poziciju startera u timu, bore se mnogi koji su se donedavno kitili Zvezdinom šampionskom krunom, kao što su Žigić, Jovičić, Milijaš, Boško Janković, Marjan Marković, Slavoljub Đorđević, Saša Radivojević, Bogavac, Mirković, Bošković, Mrđa, Kristić...

– Spisak veterana se neprestano ažurira, jer su i pozivi za gostovanja čak i u vansezoni, česti. Zato smo uložili dodatni napor da vratimo i Brazilca, Fabia da Silvu, koji je pre dvadesetak godina bio prvotimac Crvene zvezde i koji je postao srpski zet, ali je ostao nepopravljivi zvezdaš. Pored atraktivnih i duhovitih događanja na terenu, za prepričavanja naročito ostaju i vesele večeri u „trećem poluvremenu” tokom kojih nekad nedodirljive zvezde i njihovi „daleki” fanovi, postaju drugari za istim stolom i nova imena u memoriji mobilnog telefona, ali i trajna uspomena – ističe Đurovski snebivajući se da potvrdi da je tokom „trećeg poluvremena” on glavna zvezda večeri, jer njegov retko prijatan, baršunasti vokal, muzička nadarenost i široki repertoar, nikad ne prođu bez višestrukog vraćanja „na bis”.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU