Partizanova potraga za smislom

Viktor Frankl, čuveni neurolog i psihijatar, gotovo čitav 20. vek, tragao je za životnim smislom, u želji da svetu podari zlata vredno štivo. Osnivač psihoterapijskog pravca „logoterapija”, izdao je nekoliko antologijskih knjiga, najznačaniju – „Čovekova potraga za smislom”. Ključna poruka remek-dela glasi: „Život nije potraga za zadovoljstvom ili moći, već smislom”.

Ističim načelima vodili su se navijači Partizana četiri i po sezone. U Željku Obradoviću videli su zaštitnika, istinskog zaljubljenika u crno-bele boje i osobu sposobnu da situaciju sagleda van okvira jedne sezone. Klub je imao identitet, cilj se znao i, saglasiće se mnogi, najtrofejniji strateg Starog kontinenta je ekipi iz Humske donosio mnogo više od pukog rezultata.

Međutim, spletom i dalje nerazjašnjenih okolnosti Čačanin je napustio kormilo Parnog valjka, pre više od tri nedelje, ali sportski sektor nije pronašao zamenu. Pominjali su se Đoan Penjaroja i Andrea Trinkijeri, ipak – pitanje je da li mogu da se identifikuju sa Partizanom, publikom i tradicijom... Pojednostavljeno, otkako je Obradović preuzeo tim, viđen je trend rasta. Posle sezone u Evrokupu obezbeđena je evroligaška licenca, potom trogodišnja, osvojeno je nekoliko trofeja, ali najbitnije – postojala je sigurnost da je odgovornost u pravim rukama. Nažalost –„ prohujalo je s vihorom”.

Stoga, logično je da predsednik Mijailović ne sme da angažuje Španca, pogotovo u trenutnoj situaciji. Uz veliko poštovanje, nekadašnji predvodnik Barselone nikada nije radio van granica matične države, ne snalazi se perfektno sa engleskim jezikom i opravdano postoje nedoumice da li bi se snašao u sredini kakva je Partizan. Uostalom, dovoljno je da se pogleda koliko je Panatinaikos tražio smisao posle Željka Obradovića.

Problem u taboru ekipe iz Humske jeste što ni na godišnjnoj konferenciji, nedavno održanoj, ništa, praktično, nije rečeno. Ostoja Mijailović je govorio o prošlosti i finansijskom delu, objašnjavajući da ne snosi krivicu za turbulencije, Žarko Paspalj je u svom stilu pokušavao da šalama „razbije“ napetu atmosferu – ali, javnost nije saznala kuda plovi crno-beli brod.

Predstavljeno je da je Mirko Ocokoljić na tankom ledu, sposobnom da pukne posle poraza, osporeni su angažmani Nika Kalatesa i Šejka Miltona, pomenuto je ime Kameruna Pejna u smislu nove akvizicije, između redova je kritikovan rad bivšeg sportskog sektora i navedeno je da „iole dobar trener neće da dođe za osam meseci“. Stoga, zaključak se jasno nameće – zbog čega Ocokoljić ne bi vodio tim do kraja sezone? Voljen od navijača, igrači ga poznaju i veruju mu, pobedio je u derbiju... Zašto se ne bi na leto, u miru, obavila potraga za novim predvodnikom, budući da je trogodišnjom evroligaškom licencom smanjena rezultatska napetost?

Odgovor je očigledan – Partizan ne traži stratega ili igrače, već smisao. Čelnici moraju više puta da izmere sledeći potez, jer ni sami nisu sigurni u kom pravcu žele da idu. Ponavljamo, Ostoja Mijailović je govorio isključivo o finansijskim aspektima, Žarko Paspalj je napomenuo: „Moramo da se prilagođavamo košarci koju igra ceo svet”. Nažalost, rečenica sa hiljadu mogućih varijanti nije zadovoljila crno-beli plebs.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU