SAMO TROJICA ASISTENATA: Pad u odnosu na prethodnu sezonu

Momak koji je ne tako davno ubacio 35 poena Los Anđeles Lejkersima, uz devet asistencija i fantastičnu demonstraciju raskošnog napadačkog talenta, Džered Batler, konačno je „sleteo” u srpsku prestonicu. Posle nekoliko nedelja lutanja i perioda adaptacije na evropsku košarku, Amerikanac je pokazao od čega je satkan, a sličan tretman kao legendarna franšiza iz Grada anđela nekoliko meseci ranije, dobio je i lider Evrolige – Hapoel iz Tel Aviva.

Sjajni bek, papreno plaćen, a barem dosad, deluje da bi možda najveći ugovor, mogao i da opravda. Poenterska eksplozija u 16. rundi Evrolige bila je propraćena i pretežno kvalitetnom organizacijom napada i nekim zaista nestvarnim asistencijama.

Batler na poslednjih nekoliko utakmica ozbiljno konkuriše za laskavo zvanje igrača s najboljim driblingom, odnosno kontrolom lopte u čitavoj Evropi. Nestvarne promene pravca, sigurnost u vođenju, brzina i kreativnost, odlika su poslednje akvizicije crveno-belih. Kad se na sve to doda i prisutnost poenterskog učinka na prethodna dva ili tri susreta onda sa sigurnošću možemo da kažemo da je Crvena zvezda konačno dobila pravog Džereda Batlera.

Ipak, deluje da su crveno-beli u tesnom porazu od trenutno najbolje ekipe Starog kontinenta (78:84), pored same utakmice izgubili još po nešto. Ispoljili su se neki novi problemi, ali i stare boljke beogradskog velikana iz prethodnih sezona.

Iako su sedmostruki šampioni Jadrana neminovno dobili elitnu opciju više u napadu, to ne znači nužno i da su unapredili već diskutabilno potentnu i konkretnu crveno-belu ofanzivu… U susretu sa Izraelcima napadački nedostaci ponovo su bili primetni, o čemu svedoči i broj postignutih poena – samo 78, što je daleko manje od evroligaškog proseka ove sezone. U pojedinim trenucima delovalo je kao da Crvena zvezda zavisi i živi isključivo od individualnih kvaliteta Džereda Batlera. Napadačka konekcija igrača, dobar protok lopte i izgrađene akcije nikada nisu ni bile izrazite odlike srpskog tima, koji se mahom oslanjao na „pik en rol” igru i kvalitete pojedinca u izolaciji. Ipak, izabranici Saše Obradovića su ranije pronalazili načine da, makar posle samostalnih sekvenci, pronađu dobro dodavanje ili pas više i tako veštački naprave cirkulaciju u zakrčenom crveno-belom krvotoku. Takvi nedostaci bili su, takođe, dobro prikriveni pobedama, kvalitetnom defanzivom i dobrom tranzicionom igrom. Sada su se, ipak, usled izostanka rezultata u poslednjih nekoliko nedelja, ponovo ispoljili i nametnuli kao najveći problem tima s Malog Kalemegdana.

Podatak da su samo tri igrača Crvene zvezde zabeležila makar jednu asistenciju na meču sa Hapoelom zvuči pomalo nestvarno. To možda i ne bi bio toliki problem da su ta tri pojedinca bila naročito inspirisana i iskombinovala se za evroligaški prosek od 18 do 20 asistencija. Džered Batler (8), Kodi Miler-Mekintajer (2) i Donatas Motiejunas (1) zajedno su stigli do 11, što je bilo sve od Crvene zvezde na gostovanju u Jerusalimu. Uistinu, izostao je Čima Moneke, jedan od najboljih poentera ekipe, koji verovatno ne bi ni doprineo mnogo u polju protoka lopte i razigravanja saigrača, s obzirom na to da Nigerijac ove sezone prosečno beleži tek nešto ispod dve asistencije po meču.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU