Момак који је не тако давно убацио 35 поена Лос Анђелес Лејкерсима, уз девет асистенција и фантастичну демонстрацију раскошног нападачког талента, Џеред Батлер, коначно је „слетео” у српску престоницу. После неколико недеља лутања и периода адаптације на европску кошарку, Американац је показао од чега је саткан, а сличан третман као легендарна франшиза из Града анђела неколико месеци раније, добио је и лидер Евролиге – Хапоел из Тел Авива.
Сјајни бек, папрено плаћен, а барем досад, делује да би можда највећи уговор, могао и да оправда. Поентерска експлозија у 16. рунди Евролиге била је пропраћена и претежно квалитетном организацијом напада и неким заиста нестварним асистенцијама.
Батлер на последњих неколико утакмица озбиљно конкурише за ласкаво звање играча с најбољим дриблингом, односно контролом лопте у читавој Европи. Нестварне промене правца, сигурност у вођењу, брзина и креативност, одлика су последње аквизиције црвено-белих. Кад се на све то дода и присутност поентерског учинка на претходна два или три сусрета онда са сигурношћу можемо да кажемо да је Црвена звезда коначно добила правог Џереда Батлера.
Ипак, делује да су црвено-бели у тесном поразу од тренутно најбоље екипе Старог континента (78:84), поред саме утакмице изгубили још по нешто. Испољили су се неки нови проблеми, али и старе бољке београдског великана из претходних сезона.
Иако су седмоструки шампиони Јадрана неминовно добили елитну опцију више у нападу, то не значи нужно и да су унапредили већ дискутабилно потентну и конкретну црвено-белу офанзиву… У сусрету са Израелцима нападачки недостаци поново су били приметни, о чему сведочи и број постигнутих поена – само 78, што је далеко мање од евролигашког просека ове сезоне. У појединим тренуцима деловало је као да Црвена звезда зависи и живи искључиво од индивидуалних квалитета Џереда Батлера. Нападачка конекција играча, добар проток лопте и изграђене акције никада нису ни биле изразите одлике српског тима, који се махом ослањао на „пик ен рол” игру и квалитете појединца у изолацији. Ипак, изабраници Саше Обрадовића су раније проналазили начине да, макар после самосталних секвенци, пронађу добро додавање или пас више и тако вештачки направе циркулацију у закрченом црвено-белом крвотоку. Такви недостаци били су, такође, добро прикривени победама, квалитетном дефанзивом и добром транзиционом игром. Сада су се, ипак, услед изостанка резултата у последњих неколико недеља, поново испољили и наметнули као највећи проблем тима с Малог Калемегдана.
Податак да су само три играча Црвене звезде забележила макар једну асистенцију на мечу са Хапоелом звучи помало нестварно. То можда и не би био толики проблем да су та три појединца била нарочито инспирисана и искомбиновала се за евролигашки просек од 18 до 20 асистенција. Џеред Батлер (8), Коди Милер-Мекинтајер (2) и Донатас Мотиејунас (1) заједно су стигли до 11, што је било све од Црвене звезде на гостовању у Јерусалиму. Уистину, изостао је Чима Монеке, један од најбољих поентера екипе, који вероватно не би ни допринео много у пољу протока лопте и разигравања саиграча, с обзиром на то да Нигеријац ове сезоне просечно бележи тек нешто испод две асистенције по мечу.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
