U velikom stilu voždovački Zmajevi stavili su tačku na jesenji deo sezone, pobedom u gostima Tekstilcu – petom u nizu! Bio je to i trijumf kojim je ambiciozni prvoligaš prišao jesenjem prvaku Zemunu na tri boda zaostatka, dok se istovremeno odlepio od trećeplasirane Mačve na „plus dva“.
Sve je sa trenerskim „potpisom“ Dejana Rađenovića, koji je ekipu preuzeo krajem oktobra, stavljajući tačku na duži period posta, seriju od četiri utakmice bez slavlja. Dovoljno je reći da je prvenstveni učinak uspešnog stručnjaka od dolaska, odnodno povratka u Zaplanjsku ulicu – 19 od mogućeg 21 boda!
- Voždovac sam gledao i gledam ga prethodnih deset godina. Gledao bih ga i da nisam trener, to je klub u kojem sam igrao! Jednostavno, voleo sam da dođem na Krov i pratim Super ligu, onda i Prvu ligu, kada je Voždovac, nažalost, ispao. Ni u jednom momentu nisam imao problem da prihvatim poziciju šefa stručnog štaba, onog momenta kad su me čelnici pozvali. Odmah sam rekao da je Voždovac u rezultatskoj krizi. Iako uvek može nešto da se popravi i poboljša, smatram da je ekipa dobra, talentovana, izbalansirana – govorio je Rađenović.
Rado se osvrnuo i na prve momente po dolasku u klub, činjenicu da je palicu od kolege Dejana Rađenovića nasledio u jeku sezone, jedan dan uoči šesnaestine Finala Kupa Srbije, duela sa ubskim Jedisntvom (2:4)!
- Postojala je i varijanta da tu utakmicu ispratim sa tribine, ali sam želeo da odmah uđem u svlačionicu i vidim kako ekipa reaguje. Nije bilo prijatno kad je već u 20. minutu bilo 0:3, ali su mi igrači posle razgovora na poluvremenu pokazali da imaju karakter, u nastvku smo dali dva gola. Do preokreta nije došlo, ali je od tog momenta sve krenulo kako treba.
Konkretno, Voždovac je nakon pomenutog okršaja savladao FAP (2:1), Dubočicu (3:2), Trajal (2:1), Ušće Novi Beograd (3:1), Grafičar (3:0) i već pomenuti tim iz Odžaka (2:1). Jedino je Loznica u prvenstvu uspela da nakratko prikoči zahuktane Zmajeve, pod vođstvom Rađenovića (1:1).
- Ovo je dugačko takmičenje, jedna ili dve utakmice ne rešavaju prvenstvo. I igračima govorim da ne gledaju pojedinačne rivale, već se posvete svakoj utakmici i igraju maksimalno. U fudbalu ne postoji juče. Uvek morate da pružite sve od sebe, da se na svakom meču potrošite i uzdignute glave prođete pored predsednika, direktora, trenera... Ne možete uvek da pobedite, fudbal zato i jeste zanimljiv, ali vas neće biti sramota ako pružite sve od sebe!
Zmajevi su ove godine u takmičenje ušli sa ekipom koja predstavlja spoj perspektvnih i iskusnijih igrača, čija uloga se ne završava na terenu.
- Kada sam došao u klub ja sam odmah obavio razgovore sa već dokazanim igračima. Tražio sam im da budu moja produžena ruka u svlačionici. Oni su ti koje bi mladi momci trebali da gledaju i da slušaju, da čuju šta su prošli i šta ispravljali tokom karijera, kako bi su uspeli. Jednostavno, uslovno rečeno stariji fudbaleri moraju da razovaraju sa današnjom omladinom, koja odrasta u nešto drugačijem vremenu. Mora svima da bude jasno da nije tako lako otići u inostranstvo, zadržati se tamo i naplatiti...
Svemu se uče i nade iz omladinske škole!
- Odgledao sam nekoliko utakmica do sada. Ne bih govorio o imenima, ali već na ovim pripremama bismo mogli da priključimo nekoliko momaka prvom timu. Oni su školovani i talentovani, a najbolje je kada iz svog pogona možete da crpite snagu!
Primarni ciljevi Voždovčana su, naravno, da se vrate u društvo u kojem su bili pretprošle sezone – sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom... Za sada se ide pravim putem, druga pozicija u prvoj ligi Srbije otvara željena vrata. Čak ni Zemun nije nedostižan, iako je u jednom momentu, pre Rađenovićevog dolaska, zaostatak za timom iz Gornje Varoši iznosio deset bodova.
- Kada sam stigao, rekao sam momcima da verujem u njih i da ne bih došao tek tako, da nisam gledao i video šta mogu! Ponovio sam im i posle Tekstilca da je mnogo lepše potrošiti se, ako treba i do kraja, ali da na predah odeš u pobedničkom raspoloženju. Sada smo tri boda za Zemunom, koji do pred kraj jesenjeg dela nije pretrpeo poraz. To je odlično, ali u isto vreme igrači ne treba da se obaziru mnogo na druge rezultate. Važno je da svi mi odradimo sve ono što je do nas – podvukao je Dejan Rađenović.
ZIMA U ANTALIJI
Ekipa se raspustila odmah po završetku polusezone, a predah neće trajati dugo.
- Sa radom počinjemo 8. janaura, isplaniran je i put u Antaliju, gde ćemo imati dobre protivnike za prijateljske utakmice. Mislim da će sada biti samo lakše nego kada sam maltene „padobranom“ stigao u sred sezone. Imamo vremena da sve postavimo na što čvršće temelje i unapredimo neke segmente koji su možda bili nešto slabiji.
LUKIĆ VODI NAPADAČKO KOLO
Voždovac se može pohvaliti ne samo time što u Nenadu Lukiću ima prvog strelca lige, potpisnika deset pogodaka, već su veoma ubojiti bili i Ognjen Dimitrić, Stefan Đurić i Brajan Ouanda sa šest, odnosno Bojan Matić, koji je postigao pet golova za Zmajeve.
- Za trenera je veoma lepa stvar kada igrači njegove ideje i želje na terenu sprovode u delo. I uvek skrećem panju da grupa izbacuje pojedinca, samo je pitanje ko će kada da „ispliva“ u prvi plan. Svake nedelje je to neko drugi, što je sjajno za sve nas.
FUDBAL NIJE ŠAH
Rađenović je podvukao da su igrači prihvatili njegov sistem rada i prokomentarisao konstataciju da im je, čini se, pruženo dosta slobode.
- To je istina, jer ja smatram da fudbal nije šah. Naročito u napadu morate da omogućite fudbaleru da pokaže sve ono zbog čega je došao u klub, umesto da ga limitirate. Sa jedne strane puštam veću slobodu, a sa druge je u defanzivi neophodna disciplina.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
