У великом стилу вождовачки Змајеви ставили су тачку на јесењи део сезоне, победом у гостима Текстилцу – петом у низу! Био је то и тријумф којим је амбициозни прволигаш пришао јесењем прваку Земуну на три бода заостатка, док се истовремено одлепио од трећепласиране Мачве на „плус два“.
Све је са тренерским „потписом“ Дејана Рађеновића, који је екипу преузео крајем октобра, стављајући тачку на дужи период поста, серију од четири утакмице без славља. Довољно је рећи да је првенствени учинак успешног стручњака од доласка, однодно повратка у Заплањску улицу – 19 од могућег 21 бода!
- Вождовац сам гледао и гледам га претходних десет година. Гледао бих га и да нисам тренер, то је клуб у којем сам играо! Једноставно, волео сам да дођем на Кров и пратим Супер лигу, онда и Прву лигу, када је Вождовац, нажалост, испао. Ни у једном моменту нисам имао проблем да прихватим позицију шефа стручног штаба, оног момента кад су ме челници позвали. Одмах сам рекао да је Вождовац у резултатској кризи. Иако увек може нешто да се поправи и побољша, сматрам да је екипа добра, талентована, избалансирана – говорио је Рађеновић.
Радо се осврнуо и на прве моменте по доласку у клуб, чињеницу да је палицу од колеге Дејана Рађеновића наследио у јеку сезоне, један дан уочи шеснаестине Финала Купа Србије, дуела са убским Једиснтвом (2:4)!
- Постојала је и варијанта да ту утакмицу испратим са трибине, али сам желео да одмах уђем у свлачионицу и видим како екипа реагује. Није било пријатно кад је већ у 20. минуту било 0:3, али су ми играчи после разговора на полувремену показали да имају карактер, у наствку смо дали два гола. До преокрета није дошло, али је од тог момента све кренуло како треба.
Конкретно, Вождовац је након поменутог окршаја савладао ФАП (2:1), Дубочицу (3:2), Трајал (2:1), Ушће Нови Београд (3:1), Графичар (3:0) и већ поменути тим из Оџака (2:1). Једино је Лозница у првенству успела да накратко прикочи захуктане Змајеве, под вођством Рађеновића (1:1).
- Ово је дугачко такмичење, једна или две утакмице не решавају првенство. И играчима говорим да не гледају појединачне ривале, већ се посвете свакој утакмици и играју максимално. У фудбалу не постоји јуче. Увек морате да пружите све од себе, да се на сваком мечу потрошите и уздигнуте главе прођете поред председника, директора, тренера... Не можете увек да победите, фудбал зато и јесте занимљив, али вас неће бити срамота ако пружите све од себе!
Змајеви су ове године у такмичење ушли са екипом која представља спој перспектвних и искуснијих играча, чија улога се не завршава на терену.
- Када сам дошао у клуб ја сам одмах обавио разговоре са већ доказаним играчима. Тражио сам им да буду моја продужена рука у свлачионици. Они су ти које би млади момци требали да гледају и да слушају, да чују шта су прошли и шта исправљали током каријера, како би су успели. Једноставно, условно речено старији фудбалери морају да разоварају са данашњом омладином, која одраста у нешто другачијем времену. Мора свима да буде јасно да није тако лако отићи у иностранство, задржати се тамо и наплатити...
Свему се уче и наде из омладинске школе!
- Одгледао сам неколико утакмица до сада. Не бих говорио о именима, али већ на овим припремама бисмо могли да прикључимо неколико момака првом тиму. Они су школовани и талентовани, а најбоље је када из свог погона можете да црпите снагу!
Примарни циљеви Вождовчана су, наравно, да се врате у друштво у којем су били претпрошле сезоне – са Црвеном звездом, Партизаном, Војводином... За сада се иде правим путем, друга позиција у првој лиги Србије отвара жељена врата. Чак ни Земун није недостижан, иако је у једном моменту, пре Рађеновићевог доласка, заостатак за тимом из Горње Вароши износио десет бодова.
- Када сам стигао, рекао сам момцима да верујем у њих и да не бих дошао тек тако, да нисам гледао и видео шта могу! Поновио сам им и после Текстилца да је много лепше потрошити се, ако треба и до краја, али да на предах одеш у победничком расположењу. Сада смо три бода за Земуном, који до пред крај јесењег дела није претрпео пораз. То је одлично, али у исто време играчи не треба да се обазиру много на друге резултате. Важно је да сви ми одрадимо све оно што је до нас – подвукао је Дејан Рађеновић.
ЗИМА У АНТАЛИЈИ
Екипа се распустила одмах по завршетку полусезоне, а предах неће трајати дуго.
- Са радом почињемо 8. јанаура, испланиран је и пут у Анталију, где ћемо имати добре противнике за пријатељске утакмице. Мислим да ће сада бити само лакше него када сам малтене „падобраном“ стигао у сред сезоне. Имамо времена да све поставимо на што чвршће темеље и унапредимо неке сегменте који су можда били нешто слабији.
ЛУКИЋ ВОДИ НАПАДАЧКО КОЛО
Вождовац се може похвалити не само тиме што у Ненаду Лукићу има првог стрелца лиге, потписника десет погодака, већ су веома убојити били и Огњен Димитрић, Стефан Ђурић и Брајан Оуанда са шест, односно Бојан Матић, који је постигао пет голова за Змајеве.
- За тренера је веома лепа ствар када играчи његове идеје и жеље на терену спроводе у дело. И увек скрећем пању да група избацује појединца, само је питање ко ће када да „исплива“ у први план. Сваке недеље је то неко други, што је сјајно за све нас.
ФУДБАЛ НИЈЕ ШАХ
Рађеновић је подвукао да су играчи прихватили његов систем рада и прокоментарисао констатацију да им је, чини се, пружено доста слободе.
- То је истина, јер ја сматрам да фудбал није шах. Нарочито у нападу морате да омогућите фудбалеру да покаже све оно због чега је дошао у клуб, уместо да га лимитирате. Са једне стране пуштам већу слободу, а са друге је у дефанзиви неопходна дисциплина.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
