Jović kao hobotnica

Susret poslednjeg kola prvoligaškog karavana na terenu iza južne tribine popularne Marakane, između Zvezdine filijale i Smedereva 1924 završen je nerešenim rezultatom, bez golova. Bod je više po meri Oklopnika, a nerešiva enigma za fudbalere Grafičara bio je golman Strahinja Jović. 

Da paradoks bude veći on je od početka sezone i pored nespornih  kvaliteta bio rezerva prvom golmanu Aleksandru Stankoviću. Očekivalo se da tako bude i na pomenutom meču, ali se desilo nešto sto je promenilo situaciju. Na pola puta do planiranog odredišta stručnom štabu je saopšteno da Stanković zbog zdravstvenih problema i visoke temperature neće moći da sačeka ekipu i konkuriše za startnu postavu. U tom trenutku nije bilo dileme da će ispred mreže Oklopnika stati Strahinja Jović. Susret je prema očekivanju počeo ofazivom ljubičastih, a kako je vreme odmicalo Jović je bio nepremostiva prepreka za domaće fudbalere. Čak šta više čuvar mreze gostiju je sa nekoliko bravura poneo epitet igrača utakmice, pa se našao i u timu kola.

- Neposredno pred samu utakmicu su mi saopštili da ću biti na golu, a sam Bog je namestio da taj zadatak uspešno obavim protiv odličnog rivala. Odmah se videlo, mada smo to i znali da su to spremni i kvalitetni momci. Dobro su vođeni, a pored mladih imaju i nekoliko iskusnih fudbalera koji znaju kako da se brane i napadaju, posebno u prvom poluvremenu. Dobro mi je krenulo, a ključni momenat po meni bio je, posle nešto više od pola časa igre, kada sam uspeo da odbranim čist zicer Damjanovića što mi je ulilo dodatnu sigurnost i samopouzdanje. Imali smo i mi svoje prilike, a prava je šteta što u finišu susreta Kodžić nije uspeo da savlada mladog Radanovića koji mu je ušao u šut i sprečio pogodak koji bi nam doneo tri velika boda - kazao je Strahinja Jović.

Inače, junak meča poslednjeg kola je golmansku karijeru počeo u šabačkom Savacijumu, nastavio u Mačvi, a potom branio i za omladince beogradskog Internacionala. Seniorski staž je počeo u Dorćolu, nastavio u Prvoj iskri iz Bariča, 1. maju iz Rume, zatim u Torlaku, a potom i Mačvi iz Bogatića, odakle je pre tri i po godine došao u Đurđev grad.

- Kada sam posle osmomesečnog oporavka od povrede došao u Smederevo najpre sam rotirao sa Lazarom Kaličaninom, a onda i sa Ognjenom Lukićem. Potom je došao Aleksandar Stankovićem sa kojim imam više nego korektnu saradnju. Prošle sezone smo naizmenično branili, a ove je on od početka, pa do utakmice sa Grafičarom bio starter. Među nama nema zavisti ni ljubomore, a sticajem okolnosti šansu sam dobio u poslednjem kolu. Veoma sam srećan što sam ga uspešno zamenio i sa osvojenim bodom, uz veliki doprinos saigrača, overili smo peto mesto. Nadam se da ćemo u prvih osam prolećnih utakmica uspeti da izborimo plasman u plej-of i time ispunimo zacrtani cilj, a možda i nešto više - jasno je istakao Strahinja Jović.