Јовић као хоботница

Сусрет последњег кола прволигашког каравана на терену иза јужне трибине популарне Маракане, између Звездине филијале и Смедерева 1924 завршен је нерешеним резултатом, без голова. Бод је више по мери Оклопника, а нерешива енигма за фудбалере Графичара био је голман Страхиња Јовић. 

Да парадокс буде већи он је од почетка сезоне и поред неспорних  квалитета био резерва првом голману Александру Станковићу. Очекивало се да тако буде и на поменутом мечу, али се десило нешто сто је променило ситуацију. На пола пута до планираног одредишта стручном штабу је саопштено да Станковић због здравствених проблема и високе температуре неће моћи да сачека екипу и конкурише за стартну поставу. У том тренутку није било дилеме да ће испред мреже Оклопника стати Страхиња Јовић. Сусрет је према очекивању почео офазивом љубичастих, а како је време одмицало Јовић је био непремостива препрека за домаће фудбалере. Чак шта више чувар мрезе гостију је са неколико бравура понео епитет играча утакмице, па се нашао и у тиму кола.

- Непосредно пред саму утакмицу су ми саопштили да ћу бити на голу, а сам Бог је наместио да тај задатак успешно обавим против одличног ривала. Одмах се видело, мада смо то и знали да су то спремни и квалитетни момци. Добро су вођени, а поред младих имају и неколико искусних фудбалера који знају како да се бране и нападају, посебно у првом полувремену. Добро ми је кренуло, а кључни моменат по мени био је, после нешто више од пола часа игре, када сам успео да одбраним чист зицер Дамјановића што ми је улило додатну сигурност и самопоуздање. Имали смо и ми своје прилике, а права је штета што у финишу сусрета Коџић није успео да савлада младог Радановића који му је ушао у шут и спречио погодак који би нам донео три велика бода - казао је Страхиња Јовић.

Иначе, јунак меча последњег кола је голманску каријеру почео у шабачком Савацијуму, наставио у Мачви, а потом бранио и за омладинце београдског Интернационала. Сениорски стаж је почео у Дорћолу, наставио у Првој искри из Барича, 1. мају из Руме, затим у Торлаку, а потом и Мачви из Богатића, одакле је пре три и по године дошао у Ђурђев град.

- Када сам после осмомесечног опоравка од повреде дошао у Смедерево најпре сам ротирао са Лазаром Каличанином, а онда и са Огњеном Лукићем. Потом је дошао Александар Станковићем са којим имам више него коректну сарадњу. Прошле сезоне смо наизменично бранили, а ове је он од почетка, па до утакмице са Графичаром био стартер. Међу нама нема зависти ни љубоморе, а стицајем околности шансу сам добио у последњем колу. Веома сам срећан што сам га успешно заменио и са освојеним бодом, уз велики допринос саиграча, оверили смо пето место. Надам се да ћемо у првих осам пролећних утакмица успети да изборимо пласман у плеј-оф и тиме испунимо зацртани циљ, а можда и нешто више - јасно је истакао Страхиња Јовић.