Dušanovo carstvo na Bosforu

Dušan, Dušan... Istanbul se već navikao na zvuk tog imena. Navikao se i njegov vlasnik na te sve poklike sa tribina - Dušan Alimpijević, 39-godišnji srpski strateg po izlasku sa terena obavezno uzvrati tu pažnju navijačima, posle svakog meča, baš kao što ne izostavi da pomene sve one, na prvu loptu, nevidljive ljude sistemu jednog kolektiva, od medicinskog osoblja, saradnika...

Za njega čudesnu godinu završava na tronu turskog šampionata. Bešiktaš je u nedelju u Izmiru obezbedio 13. pobedu iz isto toliko utakmica u domaćem šampionatu za već odavno istorijski start sezone.

- Lepo je to, ali računa se ono na kraju. Ako tad nismo pravi, onda pada sve ovo do sad...

Sjajna 2025. za rođenog Lazarevčanina začinjena je i imenovanjem za selektora Srbije. O toga veće časti nema...

- Smatram da je tako za svakog čoveka. Patriotizam, želju i lojalnost nikad nisam krio. Za mene je to nešto uzvišeno i ne može da se poredi ni sa čim. Taj osećaj, prva utakmica, himna, stajanje pod zastavom Srbije.... To je nešto što nema cenu...

Kao verovatno ni debitantski meč protiv Švajcarske. Srbija je na poluvremenu gubila 23 razlike, na kraju pobedila. Sigurno je to bio pravi kovitlac emocija ionako vrlo temperamentnog stratega, najmlađeg selektora još od Željka Obradovića...

- Naravno, nosi i mnogo veći stres i odgovornost nego što je to slučaj u klubu. Postoji odgovornost za te ljude koji su se odazvali, jer nije tu reč o meni, već o momcima koji su pristali da dođu i koji su, možda, svoju komfornu zonu od tri, četiri dana odmora zamenili za vreme sa reprezentacijom. Ta Švajcarska nam je došla svima kao šok u prvom poluvremenu... – pričao je Alimpijević u pauzi između dva dela treninga sa Bešiktašem.

Usledila je i opaska:

- Ono što je mnogo važno jeste da smo, karakterno našli put kako da izađemo iz te trenutne krize i da utakmicu sa „minus 23” pretvorimo u pobedu. Način na koji smo to učinili me mnogo raduje. Nekako, čini mi se, da bi to trebalo da bude pečat reprezentacije Srbije jer je tako bilo u svim ranijim generacijama – taj karakterni i voljni momenat. Dakle, niko nije poklekao, već smo ušli u tu borbu do kraja. Naravno da je na kraju došlo olakšanje... Onda je usledila utakmica s Bosnom i Hercegovinom. Videli su svi koliko je bila „teška” atmosfera za igranje, ali igrači su našli snage da se fokusiraju na teren i da FIBA prozor zatvorimo sa dva važna trijumfa.

Kako zamišljate Srbiju u vreme vašeg mandata?

- Trenerska filozofija će se menjati u zavisnosti od toga kakve igrače budem imao u datom trenutku. Džaba sva moja ideja, ako raspolažem sa nečim drugim. Uvek ću gledati da se igra i u odbrani i u napadu prilagodi onome čime raspolažemo i da to bude najbolje rešenje za sve. Moramo svaki sledeći FIBA prozor da posmatramo kao najvažniji. Generalno, košarka jeste otišla u tom nekom pravcu brzine i poseda više.

Ipak, ono što nas odvaja od drugih, pored već velikih imena poput Jokića, Bogdanovića...

- Ono što nas je kao Srbiju krasilo uvek, su pametni igrači koji donose najbolja rešenja u toj brzini. Po tome smo jedinstveni i ta naša srpska trenerska škola je i dalje najupečatljivija. Hvala Bogu, imamo sada dosta igrača koji su u NBA sa zapaženim ulogama, kao i u Evroligi. Samo će zavisiti u kom ćemo sastavu biti.

U narednom prozoru neće biti igrača iz NBA, verovatno ni nekih iz Evrolige – ponovo će to biti žongliranje sa onim što imate, a imate ozbiljnog protivnika – Tursku. Mada, prednost može da bude i to što je dobro poznajete...

- Najtežeg rivala! Pre svega zbog momenta u kom su, a i imaju, zvaničan ili nezvaničan, dogovor da ko god je pozvan u reprezentaciju ne može da odbije. Znam to po iskustvu iz kluba. Moramo da pošaljemo igrače, čak postoje i neke kazne ukoliko ih ne pustimo. Turska je u najboljem trenutku u istoriji njihove košarke. Igrala je fantastično na poslednjem Evropskom prvenstvu. Na sve, utakmice Evrolige su 25. i 26, a mi 27. februara igramo prvu. Postoji indikator da će za prvi meč biti problematično i nama i njima što se igrača tiče.

U međuvremenu, maksimalno ste posvećeni Bešiktašu sa kojim ste protekle sezone bili vicešampion Turske. Savršenu jesen i prednovogodišnje raspoloženje malo su pokvarili tesni porazi u Evrokupu od Hemnica i Lajonsa u produžetku.

- Nije bilo ni realno da od početka sezone imamo samo dve izgubljene utakmice u oba takmičenja. Porazi su sastavni deo ovog našeg posla i bez njih se ne može biti bolji... Nije problem pasti, važno je znati kako da se ponovo podigneš...

Imate vrlo lepu interakciju sa publikom kojoj se dopadaju vaše energične reakcije, neretko se čak i kad je Bešiktaš gost, čuje sa tribina vaše ime, nedavno su vam navijači poklonili i figuricu sa vašim likom...

- Privilegija je raditi u klubu koji ima 20 miliona fanova. To je ozbiljna, velika organizacija. Ne postoji mnogo klubova u Evropi koji imaju tako veliku bazu navijača i još ako zalužite njihovo poverenje i poštovanje, onda je to dobitna kombinacija. U Turskoj je slično kao i na ovim našim prostorima. Grčka, Turska i naša zemlja, kompletan Balkan, sličnog su mentaliteta. Ljudi vrlo emotivno pokazuju poštovanje, a Boga mi i nezadovoljstvo, tako da to može da ode u oba pravca. Mi, hvala Bogu, tri godine, beležimo dobre rezultate za klupske standarde. Uvek smo išli i preko onog što smo postavili kao cilj i otuda i ta podrška. Ovi ljudi mnogo više gledaju na borbu i maksimum koji dajemo. Vrlo često su svesni da igramo protiv klubova većih budžeta, evroligaša i onda, ako u tim utakmicama ostavite poslednju kap znoja, znaju da to pozdrave i podrže. Mi smo u ove tri godine od kako sam trener, imali sreću, hvala Bogu, da smo dobijali dosta velikih utakmica.

Radite u klubu koja je deo fudbalske sekcije, vrlo značajne u Turskoj:

- Košarka je u ekspanziji poslednjih godina, izašla je iz senke fudbala koji će uvek biti najpraćeniji. Opet se traži ulaznica više, lako rasprodamo dvoranu. Svaka je, nebitno da li je domaće prvenstvo ili Evrokup, rasprodata ili skoro rasprodata. Za veće utakmice, protiv evroligaša, biramo veće hale, idemo u „Sinan Erdem” ili „Abdi Ipekči” i ulaznice „odu” za nekoliko dana.

Odličan preduslov za Evroligu...

- Jeste, ima dosta uslova koje ispunjavamo kao klub, samo je potreban rezultat.

S obzirom na to da svake godine idete stepenih više, prošle godine ste igrali finale plej–ofa, trenutno imate 13-0 u domaćem prvenstvu koliko je izgledno i da se okitite titulom u ovoj sezoni?

- Mislim da je bilo neviđeno čudo što smo prošle sezone izbacili Efes u polufinalu. Efes i Fener imaju roster od 16, 17 igrača, a polufinalne ili finalne serije se igraju na svaka dva dana onda je to neverovatna prednost. Mi nemamo tu mogućnost. Evrokup je, možda po kvalitetu donjeg dela, drugačiji u odnosu na ranije godine, ali je vrlo kompetitivan što se tiče gornjeg dela tabele gde su se pojavile ekipe sa velikim ulaganjima poput Hapoel Jerusalima, Bahčešehira, Budućnosti, nas, Turk Telekoma... Imate ekipe koje igraju dobru košarku i koje su u gornjem delu – Burg, Cedevita... Biće zanimljiva završnica. Čini mi se da svi imaju šanse. A, to je put preko koga svi taže ulazak u Evroligu – konstatovao je Alimpijević koji već tri godine strpljivo gradi svoje carstvo na Bosforu.