Lijeskić: Pamtiću celog života put u Andoru

Poslednja utakmica na terenima Super lige u kalendarskoj godini. Gradski stadion „Mladost” u Kruševcu. Meč se „lomi”, domaćinu je biti il' ne biti, napada da dođe do preko potrebnih bodova, gost, na drugoj strani, traži priključak za plej–of i kasniji izlazak u Evropu. I onda – penal! Andrija Majdevac, ubojiti napadač domaćih, namešta loptu na belu tačku, zalet, udarac i ... Luka Lijeskić uhvatio je „živu“ loptu, svom timu nadahnjuje dodatnu snagu za konačni trijumf koji se i dogodio, čime je Radnički 1923 ispunio cilj, a Napredak na začelju tabele očekuje nemirna zima.

I upravo ovaj segment može se reći da je šlag na torti u godini, kad je dvadesetogodišnji čuvar mreže tima iz srca Šumadije skrenuo pažnju na sebe. Iza njega je godina kad se ustalio na golu svog kluba, zatim u mladoj reprezentaciji i bio je deo ekipe seniorskog državnog tima na gostovanju u Andori. Reklo bi se, na prvu loptu, godina kakva se samo poželeti može za nekoga čija je karijera u usponu.

- Kad podvučemo crtu zadovoljan sam u velikoj meri 2025. U nekim trenucima sigurno da je moglo bolje. Zaslužio sam da dobijem šansu, koju sam iskoristio na šta su se nadovezali i uspešni rezultati. Bilo je motivno – teških trenutaka, ali smo se kao ekipa izdigli iznad svih nedaća i na kraju došli do plej– of pozicije. Dobili smo mir koji ćemo imati između dva dela takmičenja, što će svakako dovesti do nove pozitivne atmosfere, kao preduslov da nastavimo u uspešnom tempu.

Lijeskić je na „Čika Daču” stigao pretprošlog leta, a splet okolnosti mu je omogućio da debituje na golu u prvoj utakmici Radničkog 1923 u evropskim takmičenjima, istovremeno, na taj način upisavši i svoj prvi seniorski meč. Ostvarena je pobeda u Leskovcu nad Mornarom (1:0), mreža Kragujevčana ostala je netaknuta jer ju je u jednom odvažnom stilu sačuvao novopridošli golman i u dobroj meri nepoznat javnosti privrženoj „crvenima”.

- Od dolaska u klub, sve je predstavljalo veliki izazov za mene. Ambicije su bile velike, ta prva utakmica ostala mi je u dobrom sećanju, ako govorim samo o njoj. U revanšu nismo uspeli da sačuvamo prednost, ta penal serija je zakoružila tu rezultatsku nesreću. Odbranio sam prvi penal u seriji, imao sam i kod tog poslednjeg šuta loptu na ruci, ali je ona ipak završila u mreži, čime smo završili taj evropski put.

Do meča u Kruševcu, na 29 mečeva u Super ligi, kvalifikacijama za UEFA Ligu konferencije i domaćem Kupu, Lijeskić je stajao na golu Radničkog 1923. Na taj bilans treba dodati i utakmice u dresu mlade reprezentacije Srbije.

- Svakako da su utakmice u Radničkom 1923 doprinele ostvarivanju statusa mladog reprezentativca, kao i tom jednom, zvaničnom, boravku u A selekciji. Čast mi je uvek da predstavljam svoju zemlju i u onom delu kada sam na spisku, a kamoli kad još dobijem šansu da se nađem na golu. Poziv u toku noći da se nađem među putnicima za Andoru je nešto što ću pamtiti celog života, jedna sasvim nova dimenzija za mene, sve to mi dosta znači.

Fudbal ga je privukao u ranom periodu života, sa šest godina. S početka nije sebe video kao golmana, ali posle godinu dana od prvih treninga došlo je do promene pozicije u timu.

- Ne bih mogao konkretno da kažem zbog čega baš golman od svih pozicija u timu. Radilo se o onoj varijanti nije imao ko da bude na golu, stao sam i tu i ostao već skoro 15 godina. Što se kaže, mi golmani „nismo” fudbaleri, ta je u određenoj meri drugačija priča koja iziskuje dodatni psiho-fizički napor, traži se maksimum u svakom segmentu i trenutku. Posle svega što se izdešavalo u karijeri nemam razloga da žalim zbog donete odluke da se oprobam između stativa.

Posle početnog staža u Brodarcu, put ga je na kratko odveo u Belgiju, gde je obukao dres Genta. Proveo je skoro dve godine u toj zemlji, braneći za ekipu do 23 godine starosti renomiranog kluba.

- Boravak u Belgiji pomogao mi je pre svega da upotpunim znanje stranih jezika, engleskog, francuskog i flamanskog. Jednostavno, to je bila i potreba s obzirom da je u Gentu bilo igrača sa svih straana sveta. Drugačiji je stil života u Belgiji, više su okrenuti poslu i obavezama koji proističu iz njih nego nekom socijalnom životu. Grad kao grad je prihatljiv, ali za moj ukus ne na neki duži period. Bilo je sa mnom nekoliko igrača, poput Matijasa Fernandesa, koji je sada član Marselja, potom Malik Fofana sadašnji fudbaler Liona, kao i još neki. Ipak, odlučio sam da se vratim u Srbiju, poziv Radničkog 1923 je nešto što nikako nisam želeo da odbijem, sigurno je da sam i u ovom delu napravio dobru odluku.

Uporedo sa fudbalom, ima vremena i za edukaciju, Luka je student treće godine poslovnog menadžmenta. Kako kaže, trenutno su mu sve misli i nastojanja okrenute ka fudbalu, ali...

- Za sada uspevam da uklopim obaveze na dva fronta, nekada mi obaveze na fakultetu dođu i kao relaksacija od napornih treninga. Nisam još razmišljao šta i kako posle fudbalske karijere, koja je tek počela i da bih je učinio uspešnom i ispunio vlastite ciljeve, sve sam podredio treninzima i fudbalskom napretku. Imam podršku porodice, dve sestre, majke i oca i mnogo znači što su oni uz mene – zaključio je Luka Lijeskić.