Последња утакмица на теренима Супер лиге у календарској години. Градски стадион „Младост” у Крушевцу. Меч се „ломи”, домаћину је бити ил' не бити, напада да дође до преко потребних бодова, гост, на другој страни, тражи прикључак за плеј–оф и каснији излазак у Европу. И онда – пенал! Андрија Мајдевац, убојити нападач домаћих, намешта лопту на белу тачку, залет, ударац и ... Лука Лијескић ухватио је „живу“ лопту, свом тиму надахњује додатну снагу за коначни тријумф који се и догодио, чиме је Раднички 1923 испунио циљ, а Напредак на зачељу табеле очекује немирна зима.
И управо овај сегмент може се рећи да је шлаг на торти у години, кад је двадесетогодишњи чувар мреже тима из срца Шумадије скренуо пажњу на себе. Иза њега је година кад се усталио на голу свог клуба, затим у младој репрезентацији и био је део екипе сениорског државног тима на гостовању у Андори. Рекло би се, на прву лопту, година каква се само пожелети може за некога чија је каријера у успону.
- Кад подвучемо црту задовољан сам у великој мери 2025. У неким тренуцима сигурно да је могло боље. Заслужио сам да добијем шансу, коју сам искористио на шта су се надовезали и успешни резултати. Било је мотивно – тешких тренутака, али смо се као екипа издигли изнад свих недаћа и на крају дошли до плеј– оф позиције. Добили смо мир који ћемо имати између два дела такмичења, што ће свакако довести до нове позитивне атмосфере, као предуслов да наставимо у успешном темпу.
Лијескић је на „Чика Дачу” стигао претпрошлог лета, а сплет околности му је омогућио да дебитује на голу у првој утакмици Радничког 1923 у европским такмичењима, истовремено, на тај начин уписавши и свој први сениорски меч. Остварена је победа у Лесковцу над Морнаром (1:0), мрежа Крагујевчана остала је нетакнута јер ју је у једном одважном стилу сачувао новопридошли голман и у доброј мери непознат јавности приврженој „црвенима”.
- Од доласка у клуб, све је представљало велики изазов за мене. Амбиције су биле велике, та прва утакмица остала ми је у добром сећању, ако говорим само о њој. У реваншу нисмо успели да сачувамо предност, та пенал серија је закоружила ту резултатску несрећу. Одбранио сам први пенал у серији, имао сам и код тог последњег шута лопту на руци, али је она ипак завршила у мрежи, чиме смо завршили тај европски пут.
До меча у Крушевцу, на 29 мечева у Супер лиги, квалификацијама за УЕФА Лигу конференције и домаћем Купу, Лијескић је стајао на голу Радничког 1923. На тај биланс треба додати и утакмице у дресу младе репрезентације Србије.
- Свакако да су утакмице у Радничком 1923 допринеле остваривању статуса младог репрезентативца, као и том једном, званичном, боравку у А селекцији. Част ми је увек да представљам своју земљу и у оном делу када сам на списку, а камоли кад још добијем шансу да се нађем на голу. Позив у току ноћи да се нађем међу путницима за Андору је нешто што ћу памтити целог живота, једна сасвим нова димензија за мене, све то ми доста значи.
Фудбал га је привукао у раном периоду живота, са шест година. С почетка није себе видео као голмана, али после годину дана од првих тренинга дошло је до промене позиције у тиму.
- Не бих могао конкретно да кажем због чега баш голман од свих позиција у тиму. Радило се о оној варијанти није имао ко да буде на голу, стао сам и ту и остао већ скоро 15 година. Што се каже, ми голмани „нисмо” фудбалери, та је у одређеној мери другачија прича која изискује додатни психо-физички напор, тражи се максимум у сваком сегменту и тренутку. После свега што се издешавало у каријери немам разлога да жалим због донете одлуке да се опробам између статива.
После почетног стажа у Бродарцу, пут га је на кратко одвео у Белгију, где је обукао дрес Гента. Провео је скоро две године у тој земљи, бранећи за екипу до 23 године старости реномираног клуба.
- Боравак у Белгији помогао ми је пре свега да употпуним знање страних језика, енглеског, француског и фламанског. Једноставно, то је била и потреба с обзиром да је у Генту било играча са свих страана света. Другачији је стил живота у Белгији, више су окренути послу и обавезама који проистичу из њих него неком социјалном животу. Град као град је прихатљив, али за мој укус не на неки дужи период. Било је са мном неколико играча, попут Матијаса Фернандеса, који је сада члан Марсеља, потом Малик Фофана садашњи фудбалер Лиона, као и још неки. Ипак, одлучио сам да се вратим у Србију, позив Радничког 1923 је нешто што никако нисам желео да одбијем, сигурно је да сам и у овом делу направио добру одлуку.
Упоредо са фудбалом, има времена и за едукацију, Лука је студент треће године пословног менаџмента. Како каже, тренутно су му све мисли и настојања окренуте ка фудбалу, али...
- За сада успевам да уклопим обавезе на два фронта, некада ми обавезе на факултету дођу и као релаксација од напорних тренинга. Нисам још размишљао шта и како после фудбалске каријере, која је тек почела и да бих је учинио успешном и испунио властите циљеве, све сам подредио тренинзима и фудбалском напретку. Имам подршку породице, две сестре, мајке и оца и много значи што су они уз мене – закључио је Лука Лијескић.
БРОЈ ПО УЗОРУ НА ТРУБИНА
Лука Лијескић на дресу носи број од 81 и то од пре три – четири године. Тај број је носио док је бранио боје Бродарца, касније Гента и сада Радничког 1923.
- Преузео сам овај број из поштовања према Анатолију Трубину, некадашњем голману Шахтјора из Доњецка, а сада чувару мреже Бенфике. Млад је, у то време када сам га спазио бранио је у Лиги шампиона, посебно упечатљив утисак оставио је у мечу у Мадриду између Реала и Шахтојра. Мислим да у скорије време нећу мењати број на својим леђима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
