FELjTON: Bilo jednom u Buenos Ajresu (5/9)

FUDBALSKA RAZGLEDNICA IZ ARGENTINE – 5. DEO

Nakon obilaska Maradoninog naselja, pa sve do kraja mog boravka u Buenos Ajresu, mogle su da se pogledaju još dve velike utakmice, dok je onih u nižim rangovima takmičenja bilo zaista pregršt. A kako ih i ne bi bilo u metropolitanskoj oblasti sa gotovo 14 miliona duša koja doslovno živi za fudbal. Skoro svaki kraj u gradu ima svoj klub ili više njih, pa je ponuda i te kako velika ukoliko ostajete duže. Zapravo, u Buenos Ajresu i široj metropolitanskoj oblasti postoji više od 20 profesionalnih fudbalskih klubova, tako da se prestonica Argentine ubraja u gradove sa najvećom koncentracijom fudbalskih klubova na svetu.

Tako, recimo, možete da pogledate izuzetno interesantne utakmice fudbalskih klubova Nueva Čikago iz naselja Mataderos u jugozapadnom delu grada, San Telmo sa stadiona „Doktor Osvaldo Baleto“ ili pak Fero iz Kabaljita sa stadiona „Arhitekta Rikardo Ečeveri“, koji imaju bazu izuzetno vernih i strastvenih navijača. Interesantno je, na primer, da se u Kabaljitu mogu naći čak i grafiti posvećeni očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. Ukratko, utakmice ovih klubova su spektakli svoje vrste, jedna prava lokalna fudbalska egzotika.

No, da se mi vratimo našoj priči koja se nastavlja sa samo dve reči: San Lorenco. Nema tog fudbalofila na kugli zemaljskoj koji ne zna za jedan od pet najvećih klubova Argentine, ali ni za njihove navijače, po mnogima najbolje na svetu, kojima se čak i Maradona divio u svojoj autobiografiji. Ko god je u Srbiji ikad čuo za fenomen fudbala u Argentini, preko Jujtuba je makar jednom pogledao izvanrednu atmosferu koju navijači San Lorenca prave na stadionu imenovanom po bivšem predsedniku kluba od 1929. do 1930. godine – „Pedro Bidegain“.

Ovaj klub iz mirnog radničkog naselja Boedo na jugu grada, nastalog podelom naselja Almagro, čiji naziv nosi u svom punom imenu, trebalo je na njemu da odigra utakmicu u okviru Prve lige kao domaćin protiv Belgrana iz Kordobe 29. novembra. Inače, reč je o istom protivniku sa kojim je San Lorenco odigrao prvu zvaničnu utakmicu na „Bidegainu“ 1994. godine. Međutim, to nije originalni stadion popularnog Ciklona (El Ciclón).

Prvobitni stadion Gaučosa iz Boeda (Los Gauchos de Boedo), po nekim autorima nazvan Vemblijem Buenos Ajresa (El Wembley porteño), dobio je nadimak Gasometro (El Gasómetro) zbog toga što je njegov spoljašnji oblik podsećao na velike rezervoare za skladištenje gasa tog vremena. Zbog velikih finansijskih problema, pravnih sporova, ali i političkih previranja u zemlji, stadion je najpre zatvoren 2. decembra 1979. godine utakmicom protiv Boke juniors, zatim srušen 1981. godine, dok je zemljište na kome se zdanje nalazilo konačno prodato jednom poznatom francuskom lancu supermarketa.

Od tog trenutka, pa sve do izgradnje i otvaranja „Bidegaina“ krajem 1993. godine, koji je potom dobio nadimak Novi Gasometro (El Nuevo Gasómetro), San Lorenco je bio fudbalski „podstanar“, igrajući po tuđim stadionima, uključujući i omraženu Urakanovu Palatu.

Današnji stadion nalazi se u južnom delu naselja Flores (Flores), poznatom kao Baho Flores (Bajo Flores), jednom od najozloglašenijih krajeva u Buenos Ajresu, a tačno prekoputa njega nalazi se i najopasnija argentinska vilja (Villa 1-11-14), u koju čak i policija nerado zalazi. Da biste razumeli, vilje u Argentini su isto što i favele u Brazilu – sirotinjski kvartovi poznati po visokoj stopi kriminala.

Poznato je da Vrane (Los Cuervos), kako glasi još jedan nadimak San Lorenca, ne vole ovaj kraj, da u njemu nemaju navijačku bazu i da žarko žele da se vrate u svoj kraj, Boedo, kako bi na mestu gde se nekada nalazio stari Gasometro (El Viejo Gasómetro) podigli novi stadion.

Nakon višegodišnje pravne i društvene borbe i mnoštva protesta navijača, koji su u pojedinim trenucima dostizali brojku i do neverovatnih 100.000 ljudi, klub je uspeo da 2019. povrati puno vlasništvo nad zemljištem gde se nekad nalazio stadion. Početkom 2020. godine je čak urađen i preliminarni dizajn novog, modernog stadiona, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava i urbanističkih propisa izgradnja još nije počela, pa će Sveci (Los Santos) morati još da sačekaju na ostvarenje svog sna. Ako stadion ikada bude izgrađen, postoje zvanični navodi da će poneti ime po globalno najpoznatijem navijaču San Lorenca – papi Francisku, koji je do smrti imao člansku kartu kluba.

ISTINSKA PRIVILEGIJA

Odmah nakon utakmice Urakana, pokušao sam da dođem i do karte za utakmicu njegovog istorijskog rivala, jer sam bio svestan da bih se gorko kajao što sam boravio u Buenos Ajresu, a nisam pogledao San Lorenco, niti otišao na njegov stadion, iako sam mogao.

Međutim, i pre dolaska u Argentinu, a ni po dolasku u nju, na platformama za organizaciju vođenih fudbalskih tura nisam mogao da pronađem validnu ulaznicu za utakmicu San Lorenca. Naprosto ih nisu imale u svojoj ponudi, a glavni razlog tome je nemogućnost garantovanja bezbednosti za posetioce, odnosno turiste, zbog opasnog kraja u kome se stadion nalazi. No to me nije pokolebalo, niti obeshrabrilo. Naprotiv, jako sam želeo da osetim atmosferu koju priređuju Plavo-crveni (Azulgrana) i otuda sam rešio da u sopstvenoj organizaciji odem na pomenuti duel sa Belgranom. Putem zvaničnog veb-sajta kluba sam saznao kada i na kom mestu se puštaju karte u prodaju, te sam otišao lično na blagajnu da je kupim, pa je avantura mogla da počne.

Put od mog smeštaja blizu Monumentala do „Bidegaina“ trajao je prilično dugo i nije bilo nimalo jednostavno doći do njega, a ni vratiti se iz Baho Floresa nazad u mrkloj noći, prolazeći kroz mračne i široke ulice u koje ne zalaze ni taksi, ni Uber.

Po dolasku ispred ulaza u sportski kompleks, navijačka fešta je već uveliko bila u toku, s tim što je, u odnosu na Urakanovu utakmicu, kolorit bio malo drugačiji – plavo-crveni – a atmosfera nešto intenzivnija i naelektrisanija, u skladu sa navijačkim renomeom Vrana i okruženjem u kome se igra utakmica.

Bila je zaista istinska i retka privilegija naći se na ovom čuvenom stadionu, čuti to horsko, frenetično navijanje za San Lorenco, osetiti pravu južnoameričku fudbalsku energiju, kakva ne postoji u Evropi i koju smo mi, „preko bare“, mogli jedino da doživimo preko TV ekrana. Kao što to veoma često biva u Argentini, navijači su ponovo „ukrali“ šou fudbalerima, jer je mnogo interesantnija predstava bila na tribinama, nego na terenu. Nije bilo mnogo kvalitetnog fudbala, a pobedu su, rezultatom 0:2, na kraju odneli gosti, popularni Pirati (El Pirata).

Hose Luis Čilavert, Ivan Kordoba, Fabricio Koloćini, Ezekijel Laveci, Pablo Zabaleta, Anhel Korea, Mario Jepes i Iker Muniain su samo neki od brojnih fudbalskih asova koji su nastupali za Giganta iz Boeda (El Gigante de Boedo), dok se na spisku trenera ovog mitskog kluba nalazi i naš proslavljeni fudbalski stručnjak Bora Milutinović. Iako se na klupi San Lorenca tokom 1987. godine zadržao svega nepunih šest meseci, na osam zvaničnih utakmica nije zabeležio nijedan poraz. Na oproštaju od Plavo-crvenih je ostvario veliku pobedu nad Bokom juniors na Bombonjeri i zauvek ostao u lepom sećanju kluba. Do danas je ostao poslednji evropski trener koji je vodio Ciklon.

U narednom delu sledi priča o brazilskom finalu Kopa libertadores 2024. godine između Atletiko Mineira i Botafoga na Monumentalu.