INTERVJU - Savić: Važnije da pobedimo Partizan nego Lil

Dejan Stanković, trener Crvene zvezde, u pripremi dvomeča sa Lilom u baražu za osminu finala Lige Evrope citiraće rečenice iz čuvene serije „Alo, Alo”! U što boljem skeniranju rivala sa ciljem da kao pobednici izađu iz 180 minuta fudbala nema dileme trofejni stručnjak izgovoriće nezaboravno: „Slušajte veoma pažljivo, izgovoriću ovo samo jednom”.

Kako bi crveno-bela misija zvana Lil bila uspešna nastojali smo da izaberemo čoveka koji do tančina zna kako je igrati za francuski klub – Dušana Savića (70), ali i ambijent kao iz serije u beogradskom ugostiteljskom objektu na uglu ulica Svetozara Markovića i Krunske, gle čuda naziva upravo „Alo, Alo”!

- Mnogo sam više očekivao od Zvezde u jesenjem delu prvenstva. Međutim, nije se dogodilo. U Evropi posle lošeg starta ušli smo u period čvrste, dobre i stabilne igre, nagrađeni smo sa četiri minimalne pobede. To je ono što greje srca navijača, pogotovo zbog obezbeđenog mesta u eliminacionoj fazi. Lil je jedan od težih protivnika. Pobedili smo ga u novembru na Marakani 1:0, igra i rezultat iz tog meča daju nam nadu da možemo da možemo da ponovimo uspeh u predstojećih 180 minuta. Prve utakmice u nastavku sezone pokazuju da ima više agresivnosti u našoj igri. Može to i bolje. Velika mi je želja da budemo dominantni 22. februara u derbiju protiv Partizana. Važnija mi je pobeda nad večitim rivalom nego protiv Lila – kaže na početku intervjua Dušan Savić.

Da li je veća agresivnost tima jedina razlika u igri Zvezde u odnosu na period kad je trener bio Vladan Milojević?

- Milojević je ostavio veliki trag i uspesi pod Vladanovom trenerskom palicom nisu diskutabilini. Naprotiv, ostvario je rezultate za ponos. Postoji nekad period, kao što se jesenas dogodilo, da počnemo prvenstvo sa deset pobeda, a potom imamo  osam utakmica sa neočekivanim ishodom. Remizirali smo sa Radničkim u Nišu, izgubili od Vojvodine u Novom Sadu i Beogradu. Ko je mogao to da zamisli? Partizan je postao jesenji prvak, na sreću odmah smo ga pretekli. Osim agresivnosti zapazio sam i da igramo disciplinovanije. Ne može stalno da se govori o tome šta je uradio trener, a šta su uradili igrači, gde je njihova svest da su profesionalci i da igraju u Crvenoj zvezdi. Doduše,  od stranaca to ne možemo da tražimo jer ne znaju gde su došli i šta je Zvezda. Ne znam koliko su današnje generacije svesne šta znači crveno-beli dres. Ne poredim različita vremena. Možda je nekima Zvezda protočni bojler da naprave ime i odu nakon godinu ili dve. U naše vreme samo smo maštali o Zvezdi. Igrali smo u klubu po deset godina. Kad znaš da je potrebno toliko, izlaziš drugačije na naš stadion. Nije isto kad znaš da možeš da odeš praktično na svakih šest meseci. Drugačiji pristup smo imali, nismo smeli da se obrukamo. Može da se izgubi, dođe dan kad je neko bolji, ali da ne budeš profesionalac, da ne pokažeš ljubav, poštovanje prema klubu, dresu, navijačima, kolegama, treneru – to je bilo nemoguće. Ta dimenzija danas mnogima nedostaje.

Poslednje dve utakmice u Ligi Evrope protiv Malmea i Selte pokazale su da igrači Crvene zvezde mogu da igraju presing?

- Videćemo protiv Lila da li je bilo trenutno jer u životu i sportu je kontinuitet važan. Nije dobar igrač koji bljesne u jednom meču ili sezoni. Meč protiv Čukaričkog bio je drugačiji od evropskih. Potrebno je potvrđivanje kako bi igrač pokazao da je veliki, isto važi i za ceo tim. Lester je osvojio titulu u Engleskoj 2016. Zaslužio je čestitke, ali on nije veliki klub, već su to Arsenal, Mančester junajted, Liverpul... Potrebno je ponavljati se nekoliko sezona. Lep je bio taj incident Lisica za fudbal, dobro je da se pojavi ekipa koja će da iznenadi kao engleski prvak od pre devet godina, ali...

Šta je nedostajalo Zvezdi da pobedi Seltu (1:1)?

- Selta je ozbiljan tim i dolazi iz jedne od najjačih evropskih liga. Ekipa iz Viga nije nisu 19. ili 20. u Primeri, ali i sa takvima ne bi bilo lako jer dolaze iz jakog takmičenja. Svaki meč Selte u prvenstvu je najmanje u rangu Lige Evrope. Mi imamo derbi sa Partizanom, eventualno još meč sa Vojvodinom ili neki klub koji ume da iznenadi. Tri, četiri ozbiljne utakmice godišnje ne mogu da budu dovoljne za spremnost u Evropi. Mogli smo da postignemo još gol ili dva, kao i Selta. Šteta što Arnautovićev drugi gol nije bio priznat jer je poništen za dlaku, odlukom VAR-a. Iako je telo Arnautovića bilo iza igrača Selte, prsti šake su bili u ofsajdu. Krivo mi je što čelnici UEFA nisu prihvatili predlog Arsena Vengera oko promene pravila ofsajda. Francuz nije bilo ko, već zna šta je u interesu fudbala.

Je li bolje za Zvezdu što će igrati protiv Lila, u žrebu je opcija bio i PAOK?

- Više bih voleo da nam je pao PAOK, iako je Lil klub u kojem sam igrao. Francuski tim je jači protivnik od grčkog, bez obzira što trenutno nije u formi. Lil dominira, ali ne može da postigne gol, ima samo Žirua od klasičnog napadača. Možda je  naša šansa neefikasnost protivnika.

Lil je u vrhu  francuskog fudbala, a Liga 1 je među pet najjačih u Evropi. PSŽ je prvak Francuske i Starog kontinenta. Skeptici pominju da Lil na Marakani u ligaškom delu Lige Evrope nije igrao sa najjačim sastavom. Koliko taj meč uopšte može da znači uoči susreta u eliminacionoj fazi?

- Videćemo. Ne mora da znači da će Lil da bude jači. Jednom me je Ante Biće Mladinić u omladinskoj reprezentaciji Jugoslavije na pripremama u Makarskoj, kad smo izgubili prijateljski meč od seniora, pitao šta mislim, kako sam igrao. Bio sam tek došao u Zvezdu, rekao sam mu da sam mogao bolje. Odgovorio mi je: „nisi jer ti nisi igrao, ti si samo nastupao”. Tako da ako budu samo nastupali Francuzi koji nisu igrali u prvom meču, ne znači da će Lil da bude kvalitetniji.

Ko su pored Olivije Žirua najveće pretnje iz tima Lila?

- Trener mog nekadašnjeg kluba se žalio da su dominirali protiv Liona za vikend, ali i u prethodna dva meča sa istim rivalom, a da su svaki put bili poraženi. Pomislio sam da može isto da se desi protiv nas.  

Ove godine navršiće se 41 godina od vašeg poslednje utakmice za Lil?

- Igrao sam tamo od 1983. do 1985. Poslednji put sam bio u Lilu 2008, sa kadetima Zvezde. Bili smo u Parizu na turniru, što sam iskoristio da TŽV-om odem do stadiona. Nisam stigao da odem do grada i vidim gde sam stanovao. Voleo bih da obiđem centar Lila i mesto gde je nekad bio stadion. Stanovao sam van centra, nije bilo daleko, ali miran deo. Prve godine u Lilu imao sam više slobodnih dana nego u Crvenoj zvezdi za deset godina. Drugačije se treniralo. Kod Branka Stankovića bila su po dva treninga dnevno i bez slobodnog dana. U Lilu smo imali utakmice utorkom i petkom. Kad nema meča utorkom ili je reprezentativna pauza osećao sam se kao na godišnjem odmoru. Posle utakmice u petak do utorka prepodne imali smo slobodno. U Zvezdi nismo mogli da dobijemo tri sata odmora, a ne tri dana. Francuska je tih godina bila prvak Evrope i četvrta na Mondijalu. Treneri u Jugoslaviji nisu znali šta je oporavak i koliko je važan, nego samo da se bude što više na stadionu, da treniramo, umorimo se kako ne bismo imali vremena da izlazimo. Bilo je tako ustrojeno i na nama igračima je bilo samo da slušamo i radimo.

Ko su pored vas bile opasne „face” Lila u to vreme?

- Bilo je mnogo interesantnih igrača: kapiten Kristof Didie, Bernar Buro, tad rezerva Bernar Lama, deset godina kasnije reprezentativac Francuske. U drugoj sezoni pobedili smo PSŽ u Parizu sa 3:2. Rudi Garsija, danas poznati trener, dao je treći, a ja prvi gol. U dve sezone četiri puta smo pobedili PSŽ. Boru Primorca sam ja doveo u Lil, kasnije u Kan. Nas dvojica bili smo najstariji u timu. Sećam se i trijumfa nad prvakom Francuske Bordoom od 5:1 u četvrtfinalu Kupa Francuske. Došli smo do polufinala i onda ispali od Monaka. Trener u drugoj sezoni u Lilu bio mi je Žorž Želens, nekadašnji reprezentativac Belgije i igrač Anderlehta, ekvivalent našim Pavloviću, Holceru ili Paunoviću. Njega je Dragan Džajić nokautirao u kvalifikacijama za Mondijal. Bio je grub igrač, gori od Hatunića.

Da li su saigrači iz Lila bili svesni šta ste uradili u Crvenoj zvezdi?

- Znali su jer su mogli da imaju samo dva stranca. Imao sam tad 28 godina, možda bio mlad za današnji fudbal. Nijedan klub nije smeo da pogreši stranca, oni su u najmanju ruku morali da budu najbolji ili među najboljima. Običaj je bio da konsultuju kapitena tima o novajliji. Meni se to dogodilo 1984. dok sam bio na odmoru, a trener bio smenjen, birao sam jednog od trojice. Ako se ponašaš profesionalno pokažeš poštovanje prema klubu i oni te poštuju. Pored mene stranac je bio Boro Primorac, pre mog dolaska Slavoljub Muslin. Volim Francusku. U to vreme francuski fudbal je bio u usponu. Šalio sam se sa drugarima da nisam došao u Lil ne bi Francuzi bili prvaci Evrope 1984. U ligi je bilo najviše igrača iz Jugoslavije, igrali su još Krlja Radović, Safet Sušić, Hodžić, braća Vujović, Stojković... Francuzi su imali loše iskustvo sa Brazilcima i Argentincima. Brazilci odu na tri dana na karneval, pa ostanu mesec dana. Lans, rudarski grad, imao je Poljake u klubu kako bi  rudari iz Poljske mogli da ih bodre sa tribina. O svemu se razmišljalo.

Postigli ste 28 golova za Lil na 81 utakmici?

- Prvi problem bio je što smo imali mladu ekipu. U drugoj sezoni, taj trener Belgijanac kog je Džaja nokautirao, povukao me je ka sredini terena jer smo imali dva brza krila i bilo je mnogo da igramo sa trojicom napadača. Bio sam neka vrsta martinele. To sad igra Arnautović u Zvezdi, s tim da je on bliže golu. Trener me uskratio za deset golova. Bio je to  razlog što sam otišao u Kan na godinu dana, na poziv Rudija Krola, a ostao sam četiri sezone.

Koji gol i utakmicu najviše pamtite u Lilu?

- Silne golova dao sam za Lil PSŽ-u, bilo kod kuće ili na gostovanju. Ipak, meč koji mi je ostao u sećanju je protiv Bordoa u četvrfinalu Kupa Francuske. U prvoj utakmici na gostovanju izgubili smo 1:3. U revanšu je Bordo poveo, ali smo okrenuli na 3:1. U produžetku sam postigao peti gol dva minuta pre kraja. Meč je prekinula publika utrčavanjem na teren, jer je bilo je dva razlike za nas. Tad su za Žirondince igrali Tigana, Žires, Batiston... Strašan tim! Trener je bio Eme Žake.

Da li je u to vreme u Lilu, generalno francuskoj ligi, pregršt tamnoputih igrača?

- Daleko manji broj nego danas, čak u nekim klubovima jedan ili dvojica. Sada gotovo da nema Francuza. Francuska je bila prvak Evrope 1984. samo sa Tiganom. Danas jedino preko veze neki belac može da igra. Loran Blan je smenjen zbog toga što je rekao da u mlađim selekcijama treba da bude bar 30 odsto pravih Francuza. Nije to kazao zbog mržnje ili rasizma, već kako bi bili prepoznatljivi. Ovako,  igraju sa Alžirom na stadionu „Francuska”, a 70 odsto publike čine Arapi koji zvižde Marseljezi. U moje vreme znali smo da tamnoputi igrači imaju predispozicije zbog Džesija Ovensa i Karla Luisa, a onda odjednom u ekipi od 25 igrača 20 budu tamnoputi. Biznis je biznis. To je moto današnjeg sporta – poentirao je na kraju legendarni Dušan Savić.