ИНТЕРВЈУ - Савић: Важније да победимо Партизан него Лил

Дејан Станковић, тренер Црвене звезде, у припреми двомеча са Лилом у баражу за осмину финала Лиге Европе цитираће реченице из чувене серије „Ало, Ало”! У што бољем скенирању ривала са циљем да као победници изађу из 180 минута фудбала нема дилеме трофејни стручњак изговориће незаборавно: „Слушајте веома пажљиво, изговорићу ово само једном”.

Како би црвено-бела мисија звана Лил била успешна настојали смо да изаберемо човека који до танчина зна како је играти за француски клуб – Душана Савића (70), али и амбијент као из серије у београдском угоститељском објекту на углу улица Светозара Марковића и Крунске, гле чуда назива управо „Ало, Ало”!

- Много сам више очекивао од Звезде у јесењем делу првенства. Међутим, није се догодило. У Европи после лошег старта ушли смо у период чврсте, добре и стабилне игре, награђени смо са четири минималне победе. То је оно што греје срца навијача, поготово због обезбеђеног места у елиминационој фази. Лил је један од тежих противника. Победили смо га у новембру на Маракани 1:0, игра и резултат из тог меча дају нам наду да можемо да можемо да поновимо успех у предстојећих 180 минута. Прве утакмице у наставку сезоне показују да има више агресивности у нашој игри. Може то и боље. Велика ми је жеља да будемо доминантни 22. фебруара у дербију против Партизана. Важнија ми је победа над вечитим ривалом него против Лила – каже на почетку интервјуа Душан Савић.

Да ли је већа агресивност тима једина разлика у игри Звезде у односу на период кад је тренер био Владан Милојевић?

- Милојевић је оставио велики траг и успеси под Владановом тренерском палицом нису дискутабилини. Напротив, остварио је резултате за понос. Постоји некад период, као што се јесенас догодило, да почнемо првенство са десет победа, а потом имамо  осам утакмица са неочекиваним исходом. Ремизирали смо са Радничким у Нишу, изгубили од Војводине у Новом Саду и Београду. Ко је могао то да замисли? Партизан је постао јесењи првак, на срећу одмах смо га претекли. Осим агресивности запазио сам и да играмо дисциплинованије. Не може стално да се говори о томе шта је урадио тренер, а шта су урадили играчи, где је њихова свест да су професионалци и да играју у Црвеној звезди. Додуше,  од странаца то не можемо да тражимо јер не знају где су дошли и шта је Звезда. Не знам колико су данашње генерације свесне шта значи црвено-бели дрес. Не поредим различита времена. Можда је некима Звезда проточни бојлер да направе име и оду након годину или две. У наше време само смо маштали о Звезди. Играли смо у клубу по десет година. Кад знаш да је потребно толико, излазиш другачије на наш стадион. Није исто кад знаш да можеш да одеш практично на сваких шест месеци. Другачији приступ смо имали, нисмо смели да се обрукамо. Може да се изгуби, дође дан кад је неко бољи, али да не будеш професионалац, да не покажеш љубав, поштовање према клубу, дресу, навијачима, колегама, тренеру – то је било немогуће. Та димензија данас многима недостаје.

Последње две утакмице у Лиги Европе против Малмеа и Селте показале су да играчи Црвене звезде могу да играју пресинг?

- Видећемо против Лила да ли је било тренутно јер у животу и спорту је континуитет важан. Није добар играч који бљесне у једном мечу или сезони. Меч против Чукаричког био је другачији од европских. Потребно је потврђивање како би играч показао да је велики, исто важи и за цео тим. Лестер је освојио титулу у Енглеској 2016. Заслужио је честитке, али он није велики клуб, већ су то Арсенал, Манчестер јунајтед, Ливерпул... Потребно је понављати се неколико сезона. Леп је био тај инцидент Лисица за фудбал, добро је да се појави екипа која ће да изненади као енглески првак од пре девет година, али...

Шта је недостајало Звезди да победи Селту (1:1)?

- Селта је озбиљан тим и долази из једне од најјачих европских лига. Екипа из Вига није нису 19. или 20. у Примери, али и са таквима не би било лако јер долазе из јаког такмичења. Сваки меч Селте у првенству је најмање у рангу Лиге Европе. Ми имамо дерби са Партизаном, евентуално још меч са Војводином или неки клуб који уме да изненади. Три, четири озбиљне утакмице годишње не могу да буду довољне за спремност у Европи. Могли смо да постигнемо још гол или два, као и Селта. Штета што Арнаутовићев други гол није био признат јер је поништен за длаку, одлуком ВАР-а. Иако је тело Арнаутовића било иза играча Селте, прсти шаке су били у офсајду. Криво ми је што челници УЕФА нису прихватили предлог Арсена Венгера око промене правила офсајда. Француз није било ко, већ зна шта је у интересу фудбала.

Је ли боље за Звезду што ће играти против Лила, у жребу је опција био и ПАОК?

- Више бих волео да нам је пао ПАОК, иако је Лил клуб у којем сам играо. Француски тим је јачи противник од грчког, без обзира што тренутно није у форми. Лил доминира, али не може да постигне гол, има само Жируа од класичног нападача. Можда је  наша шанса неефикасност противника.

Лил је у врху  француског фудбала, а Лига 1 је међу пет најјачих у Европи. ПСЖ је првак Француске и Старог континента. Скептици помињу да Лил на Маракани у лигашком делу Лиге Европе није играо са најјачим саставом. Колико тај меч уопште може да значи уочи сусрета у елиминационој фази?

- Видећемо. Не мора да значи да ће Лил да буде јачи. Једном ме је Анте Биће Младинић у омладинској репрезентацији Југославије на припремама у Макарској, кад смо изгубили пријатељски меч од сениора, питао шта мислим, како сам играо. Био сам тек дошао у Звезду, рекао сам му да сам могао боље. Одговорио ми је: „ниси јер ти ниси играо, ти си само наступао”. Тако да ако буду само наступали Французи који нису играли у првом мечу, не значи да ће Лил да буде квалитетнији.

Ко су поред Оливије Жируа највеће претње из тима Лила?

- Тренер мог некадашњег клуба се жалио да су доминирали против Лиона за викенд, али и у претходна два меча са истим ривалом, а да су сваки пут били поражени. Помислио сам да може исто да се деси против нас.  

Ове године навршиће се 41 година од вашег последње утакмице за Лил?

- Играо сам тамо од 1983. до 1985. Последњи пут сам био у Лилу 2008, са кадетима Звезде. Били смо у Паризу на турниру, што сам искористио да ТЖВ-ом одем до стадиона. Нисам стигао да одем до града и видим где сам становао. Волео бих да обиђем центар Лила и место где је некад био стадион. Становао сам ван центра, није било далеко, али миран део. Прве године у Лилу имао сам више слободних дана него у Црвеној звезди за десет година. Другачије се тренирало. Код Бранка Станковића била су по два тренинга дневно и без слободног дана. У Лилу смо имали утакмице уторком и петком. Кад нема меча уторком или је репрезентативна пауза осећао сам се као на годишњем одмору. После утакмице у петак до уторка преподне имали смо слободно. У Звезди нисмо могли да добијемо три сата одмора, а не три дана. Француска је тих година била првак Европе и четврта на Мондијалу. Тренери у Југославији нису знали шта је опоравак и колико је важан, него само да се буде што више на стадиону, да тренирамо, уморимо се како не бисмо имали времена да излазимо. Било је тако устројено и на нама играчима је било само да слушамо и радимо.

Ко су поред вас биле опасне „фаце” Лила у то време?

- Било је много интересантних играча: капитен Кристоф Дидие, Бернар Буро, тад резерва Бернар Лама, десет година касније репрезентативац Француске. У другој сезони победили смо ПСЖ у Паризу са 3:2. Руди Гарсија, данас познати тренер, дао је трећи, а ја први гол. У две сезоне четири пута смо победили ПСЖ. Бору Приморца сам ја довео у Лил, касније у Кан. Нас двојица били смо најстарији у тиму. Сећам се и тријумфа над прваком Француске Бордоом од 5:1 у четвртфиналу Купа Француске. Дошли смо до полуфинала и онда испали од Монака. Тренер у другој сезони у Лилу био ми је Жорж Желенс, некадашњи репрезентативац Белгије и играч Андерлехта, еквивалент нашим Павловићу, Холцеру или Пауновићу. Њега је Драган Џајић нокаутирао у квалификацијама за Мондијал. Био је груб играч, гори од Хатунића.

Да ли су саиграчи из Лила били свесни шта сте урадили у Црвеној звезди?

- Знали су јер су могли да имају само два странца. Имао сам тад 28 година, можда био млад за данашњи фудбал. Ниједан клуб није смео да погреши странца, они су у најмању руку морали да буду најбољи или међу најбољима. Обичај је био да консултују капитена тима о новајлији. Мени се то догодило 1984. док сам био на одмору, а тренер био смењен, бирао сам једног од тројице. Ако се понашаш професионално покажеш поштовање према клубу и они те поштују. Поред мене странац је био Боро Приморац, пре мог доласка Славољуб Муслин. Волим Француску. У то време француски фудбал је био у успону. Шалио сам се са другарима да нисам дошао у Лил не би Французи били прваци Европе 1984. У лиги је било највише играча из Југославије, играли су још Крља Радовић, Сафет Сушић, Хоџић, браћа Вујовић, Стојковић... Французи су имали лоше искуство са Бразилцима и Аргентинцима. Бразилци оду на три дана на карневал, па остану месец дана. Ланс, рударски град, имао је Пољаке у клубу како би  рудари из Пољске могли да их бодре са трибина. О свему се размишљало.

Постигли сте 28 голова за Лил на 81 утакмици?

- Први проблем био је што смо имали младу екипу. У другој сезони, тај тренер Белгијанац ког је Џаја нокаутирао, повукао ме је ка средини терена јер смо имали два брза крила и било је много да играмо са тројицом нападача. Био сам нека врста мартинеле. То сад игра Арнаутовић у Звезди, с тим да је он ближе голу. Тренер ме ускратио за десет голова. Био је то  разлог што сам отишао у Кан на годину дана, на позив Рудија Крола, а остао сам четири сезоне.

Који гол и утакмицу највише памтите у Лилу?

- Силне голова дао сам за Лил ПСЖ-у, било код куће или на гостовању. Ипак, меч који ми је остао у сећању је против Бордоа у четврфиналу Купа Француске. У првој утакмици на гостовању изгубили смо 1:3. У реваншу је Бордо повео, али смо окренули на 3:1. У продужетку сам постигао пети гол два минута пре краја. Меч је прекинула публика утрчавањем на терен, јер је било је два разлике за нас. Тад су за Жирондинце играли Тигана, Жирес, Батистон... Страшан тим! Тренер је био Еме Жаке.

Да ли је у то време у Лилу, генерално француској лиги, прегршт тамнопутих играча?

- Далеко мањи број него данас, чак у неким клубовима један или двојица. Сада готово да нема Француза. Француска је била првак Европе 1984. само са Тиганом. Данас једино преко везе неки белац може да игра. Лоран Блан је смењен због тога што је рекао да у млађим селекцијама треба да буде бар 30 одсто правих Француза. Није то казао због мржње или расизма, већ како би били препознатљиви. Овако,  играју са Алжиром на стадиону „Француска”, а 70 одсто публике чине Арапи који звижде Марсељези. У моје време знали смо да тамнопути играчи имају предиспозиције због Џесија Овенса и Карла Луиса, а онда одједном у екипи од 25 играча 20 буду тамнопути. Бизнис је бизнис. То је мото данашњег спорта – поентирао је на крају легендарни Душан Савић.