Život piše lepe priče, često i ružne u nameri da podseti – svaki udah, treptaj i korak moraju da se neizmerno cene! Ali, ponekad i pretera, pa porodicu, prijatelje, košarku i čitav svet ostavi bez asa, oca, supruga, drugara i čoveka poput Dejana Milojevića. Jutro 17. januara 2024. osvanulo je na pogrešan način – Srbiju je probudila vest da je proslavljeni centar doživeo srčani udar u Solt Lejk Sitiju i da se nalazi u teškom stanju. Nekoliko sati kasnije, nažalost, preminuo je i ostavio prostranstva od Balkana do Amerike u šoku. Zanemela je čitava država i svetska košarkaška zajednica. Uz prisustvo mnogobrojnih velikana od milošte zvani Deki je sahranjen 12. februara, ali sećanje na istinsku legendu nije izbledelo ni za pedalj!
Razlozi su prosti – pojavom je možda i nesvesno upućivao naredbe – „osmeh” i „život ide dalje”, dok je za 46 godina bitisanja među voljenima ostavio neizbrisiv trag u svetu igre pod obručima. Primer – čudesni trofej Mege 2016. na Kupu „Radivoja Koraća”. Pobeda ružičastih nad Partizanom u preksinoćnjem polufinalu i plasman u sinoćnje finale protiv Crvene zvezde u Čairu podsetio je mnoge na podvig Milojevića 21. februara 2016. i pružio savršen šlagvort predstavnicima medija da ponovo odaju počast legendi igre pod obručima.
Pre tačno deceniju, koncept malog-velikog kluba je bio za mrvicu drugačiji od sadašnjeg. Igrači su se afirmisali kroz prisustvo nekoliko veterana, kadrih da na kup sistemima povuku i dokažu mladim talentima da su čuda moguća. Mega se baš u plodonosnoj 2015/16. odlučila da promeni konstrukciju ekipe i potpuno gurne decu u vatru.
SASTAV MEGE 2016: Stefan Simić, Ognjen Jaramaz, Milenko Veljković, Novak Musić, Nikola Ivanović, Nikola Pavlović, Timoti Luvavu, Alfa Kaba, Rade Zagorac, Đorđe Simeunović, Danilo Nikolić, Nikola Janković. Trener: Dejan Milojević.
Dejan Milojević je u Čair poveo Ognjena Jaramaza, Nikolu Ivanovića, Radeta Zagorca, Timotija Luvavua, Danila Nikolića, Nikolu Jankovića i ostale ratnike, dok su se Beograđani nadali čudu i zbog povoljnog žreba. Kuglice su odlučile da u isti deo kostura stave večite rivale i analizirajući tadašnju snagu Crvene zvezde u odnosu na Partizan – Parni valjak je eliminacijom crveno-belih u polufinalu učinio i te kako da nade Mege budu ostvarive. Inicijalnu rundu preskočili su lako protiv Konstantina (78:61), potom je pao Metalac (97:86) i na red je došao duel za Žućkovu levicu sa ekipom iz Humske.
Uzbudljivo finale obeležila je završnica i slobodno se može reći – debakl izabranika Aleksandra Džikića u odsudnim trenucima. Vodio je Partizan 78:73 na tri minuta do kraja, ali je Mega napravila seriju 9:0 i ekspresno preokrenula. Ali, Ivanović je sa dva promašena slobodna bacanja (83:80) pružio šansu Milutinoviću da izjednači – neuspešno, srećom po Megu.
Usledilo je veliko slavlje, Milojević je potvrdio da poseduje i neverovatan trenerski talenat – nažalost neispunjen... Pored titule, Dejana je Golden stejtu preporučila i afirmacija kroz sistem ružičastih mnogih mladih igrača – Nikole Jokića, Vasilija Micića, Nemanje Dangubića, Nenada Miljenovića, Radeta Zagorca, Ognjena Jaramaza, Timotija Luvavu-Kabaroa, Ivice Zupca, Goge Bitadzea...
PUT DO ŽUĆKOVE LEVICE: Četvrtfinale Mega – Konstantin 78:61, Polufinale Mega – Metalac 97:86, Finale Mega – Partizan 85:80.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
