Marko Mažar, jedini predstavnik Srbije na Svetskom prvenstvu u Finskoj, ostvario je zavidne rezultate. Učestvovao je u disciplini na 50 metara slobodnim stilom i na duplo kraćoj distanci gde je završio kao treći u grupi, a 15. u generalnom plasmanu. Nije profesionalni plivač, kako i sam kaže, ali je čvrsto stajao rame uz rame sa svetskim, olimpijskim šampionima i Ginisovim rekorderima. Ponosno je branio boje svoje zemlje, a mi verujemo da njegovo vreme tek dolazi i da će se ime momka iz Beograda još više i dalje čuti.
Odlično ste startovali u trci na 50 metara i dobro parirali protivnicima. Šta se dogodilo na polovini deonice?
– Uhvatili su me grčevi u kvadricepsu, to mi se nikada do sada nije desilo. Pretpostavljamo da su razlozi kombinacija prejakih prvih 25 metara i ekstremnih uslova vode, najhladnija nego ikada (minus 0,5 stepeni). Neki takmičari su zbog toga kolabirali i jedva ostali živi – istakao je Marko Mažar za Sportski žurnal.
Osetili ste kao da vam je „nož zabijen“ u nozi, kako ste nastavili da plivate i dođete do cilja?
– U prvi mah sam pomislio da mi je pukao mišić i osećao sam se kao da sam paralizovan, uhvatila me je malo i panika. Tvrdoglav sam po prirodi, nisam hteo da odustanem i zovem pomoć, već sam nastavio da plivam samo gornjim delom tela.
U drugoj trci na 25 m ste prvobitno proglašeni kao četvrti, na kraju je doneta odluka da ste treći?
– Na snimku se jasno vidi da sam bio ubedljivo treći, trka je bila vrlo ujednačena. Pravilo je da se na određeno mesto pritisne kako bi se zabeležilo vreme, očigledno nisam bio svestan da se trka bliži kraju i nisam dotakao gde je trebalo, jer tabla ne može jasno da se vidi kao u „normalnim” bazenima. Zapravo, pritisnuo sam dva puta i zabeleženo je drugo vreme, što je dovelo do toga da budem zvanično četvrti, a ne treći.
Da li vas je podsetilo na čuvenu situaciju između Čavića i Felpsa u finalu Olimpijskih igara?
– Istorija se ponavlja i u zimskom plivanju za Srbiju. Nažalost, to se dogodilo. Ipak, otišao sam u VAR sobu, razgovarao sam sa direktorom trke, pogledali smo snimak i uočena je očigledna tehnička greška, tako da je pravda zadovoljena i na kraju sam završio kao trećeplasirani u svojoj grupi, a 15. u ukupnom plasmanu od 2.000 takmičara.
Svetsko prvenstvo u Finskoj je drugo veliko takmičenje za vas, u čemu vidite napredak, a na čemu još želite da poradite?
– Osim rezultata, napredovao sam i u tehnici koja je presudila da plasman bude bolji. Najviše sam ponosan što sam, za razliku od planetarnog šampionata u Sloveniji, imao isključivo pozitivnu tremu i pritisak koji sam doživeo kao privilegiju, kao i to što sam bio mentalno sigurniji u sebe.
Koji su dalji planovi i ciljevi?
– Nisam profesionalni plivač, već fitnes trener, tako da želim da krenem da treniram plivanje (smeh) i više se posvetim tome, a ne samo mesec dana pred takmičenje... Očigledno je da mi dobro ide. Cilj mi je da ponovim Top 3 i budem bolji na sledećem svetskom prvenstvu.
NAJLEPŠE ISKUSTVO U ŽIVOTU
Kakvi su sveukupni utisci s takmičenja?
– Neverovatni! Jedno od najlepših iskustava u životu, ne samo u zimskom plivanju. Pogotovo što je takmičenje održano u Finskoj i u gradu koji je kao stvoren za mene i gde se osećam među svojima. Aktivnosti kojima se bavim doživljavaju se kao najnormalnija stvar, od plivanja u ekstremnim temperaturama do vožnje bicikle zimi. Prezadovoljan sam učešćem, tako da sam i više nego ispunio svoja očekivanja, cilj mi je bio da budem makar peti, a završio sam kao treći u svojoj grupi.
MIRNA GLAVA I SRPSKI INAT
Već sutradan vas je čekala trka na 25 metara. Kako ste se oporavili za manje od 24 sata?
– Oporavak je bio, pre svega, mentalni. Fizički nisam imao većih problema, ispostavilo se da je bio samo grč, hvala Bogu. Naravno da sam bio tužan i da mi je svašta prolazilo kroz glavu i zašto je moralo baš tada da se desi. Imao sam veliku podršku svojih ljudi, a posebno me je dirnula poruka prijateljice „Samo mirna glava i srpski inat” koja mi je dala izuzetnu snagu.
HVALA ŽURNALU!
Kome biste se zahvalili na podršci?
– Pre svega, porodici i najbližima što trpe moje ludosti, prijateljima iz detinjstva koji su čitav život uz mene, vežbačima, trenerima Vladimiru Antonijeviću na dobrim pripremama, svetskom šampionu i kralju hladne vode Luki Turku koji mi je mnogo pomogao savetima posle prve trke, Miloradu Čaviću koji mi je bio vetar u leđa, kao i Sportskom žurnalu što je bio jedini medij koji je ispratio takmičenje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
