Марко Мажар, једини представник Србије на Светском првенству у Финској, остварио је завидне резултате. Учествовао је у дисциплини на 50 метара слободним стилом и на дупло краћој дистанци где је завршио као трећи у групи, а 15. у генералном пласману. Није професионални пливач, како и сам каже, али је чврсто стајао раме уз раме са светским, олимпијским шампионима и Гинисовим рекордерима. Поносно је бранио боје своје земље, а ми верујемо да његово време тек долази и да ће се име момка из Београда још више и даље чути.
Одлично сте стартовали у трци на 50 метара и добро парирали противницима. Шта се догодило на половини деонице?
– Ухватили су ме грчеви у квадрицепсу, то ми се никада до сада није десило. Претпостављамо да су разлози комбинација прејаких првих 25 метара и екстремних услова воде, најхладнија него икада (минус 0,5 степени). Неки такмичари су због тога колабирали и једва остали живи – истакао је Марко Мажар за Спортски журнал.
Осетили сте као да вам је „нож забијен“ у нози, како сте наставили да пливате и дођете до циља?
– У први мах сам помислио да ми је пукао мишић и осећао сам се као да сам парализован, ухватила ме је мало и паника. Тврдоглав сам по природи, нисам хтео да одустанем и зовем помоћ, већ сам наставио да пливам само горњим делом тела.
У другој трци на 25 м сте првобитно проглашени као четврти, на крају је донета одлука да сте трећи?
– На снимку се јасно види да сам био убедљиво трећи, трка је била врло уједначена. Правило је да се на одређено место притисне како би се забележило време, очигледно нисам био свестан да се трка ближи крају и нисам дотакао где је требало, јер табла не може јасно да се види као у „нормалним” базенима. Заправо, притиснуо сам два пута и забележено је друго време, што је довело до тога да будем званично четврти, а не трећи.
Да ли вас је подсетило на чувену ситуацију између Чавића и Фелпса у финалу Олимпијских игара?
– Историја се понавља и у зимском пливању за Србију. Нажалост, то се догодило. Ипак, отишао сам у ВАР собу, разговарао сам са директором трке, погледали смо снимак и уочена је очигледна техничка грешка, тако да је правда задовољена и на крају сам завршио као трећепласирани у својој групи, а 15. у укупном пласману од 2.000 такмичара.
Светско првенство у Финској је друго велико такмичење за вас, у чему видите напредак, а на чему још желите да порадите?
– Осим резултата, напредовао сам и у техници која је пресудила да пласман буде бољи. Највише сам поносан што сам, за разлику од планетарног шампионата у Словенији, имао искључиво позитивну трему и притисак који сам доживео као привилегију, као и то што сам био ментално сигурнији у себе.
Који су даљи планови и циљеви?
– Нисам професионални пливач, већ фитнес тренер, тако да желим да кренем да тренирам пливање (смех) и више се посветим томе, а не само месец дана пред такмичење... Очигледно је да ми добро иде. Циљ ми је да поновим Топ 3 и будем бољи на следећем светском првенству.
НАЈЛЕПШЕ ИСКУСТВО У ЖИВОТУ
Какви су свеукупни утисци с такмичења?
– Невероватни! Једно од најлепших искустава у животу, не само у зимском пливању. Поготово што је такмичење одржано у Финској и у граду који је као створен за мене и где се осећам међу својима. Активности којима се бавим доживљавају се као најнормалнија ствар, од пливања у екстремним температурама до вожње бицикле зими. Презадовољан сам учешћем, тако да сам и више него испунио своја очекивања, циљ ми је био да будем макар пети, а завршио сам као трећи у својој групи.
МИРНА ГЛАВА И СРПСКИ ИНАТ
Већ сутрадан вас је чекала трка на 25 метара. Како сте се опоравили за мање од 24 сата?
– Опоравак је био, пре свега, ментални. Физички нисам имао већих проблема, испоставило се да је био само грч, хвала Богу. Наравно да сам био тужан и да ми је свашта пролазило кроз главу и зашто је морало баш тада да се деси. Имао сам велику подршку својих људи, а посебно ме је дирнула порука пријатељице „Само мирна глава и српски инат” која ми је дала изузетну снагу.
ХВАЛА ЖУРНАЛУ!
Коме бисте се захвалили на подршци?
– Пре свега, породици и најближима што трпе моје лудости, пријатељима из детињства који су читав живот уз мене, вежбачима, тренерима Владимиру Антонијевићу на добрим припремама, светском шампиону и краљу хладне воде Луки Турку који ми је много помогао саветима после прве трке, Милораду Чавићу који ми је био ветар у леђа, као и Спортском журналу што је био једини медиј који је испратио такмичење.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
