PENAL: Oprosti im Bože, ne znaju šta rade

Oprosti im Bože, ne znaju šta rade... Isusove reči s Krsta oslikavaju na žalost i poteze rukovodstva Partizana. Nedugo po preuzimanju brige o klubu svaki novi potez, pokazalo je vreme, a argumentovali rezultati – bio je gori od prethodnog.

Jučerašnja odluka da na klupu vrate zimus smenjenog Srđana Blagojevića kao kulminacija nerezonskih poteza u međusobnoj borbi petoro ljudi za demonstriranje moći, predstavlja zaplet crno-bele tragedije u kojoj su „spasioci“ Valjka, aktivirali dugme za samouništenje ne prezajući ni od opasnosti da zauvek ostanu upisani u istorijskim spisima kao „Grobari Partizana“.

Nije sporno – Srđan Blagojević je iskusniji od Damira Čakara i bolji trener od Nenada Stojakovića. Ali, šta se to dogodilo u glavama Partizanovih čelnika koji su pre četiri meseca smenili Blagojevića zbog katastrofalnih rezultata, da istog trenera vrate na mesto neuspeha?! Blagojeviću su tražili zamenu po isteku kriminalne sezone 2024/25, niko tada nije hteo da preuzme Partizan jer su svi potencijalni treneri znali da je klupska kasa prazna i da ni od pojačanja ne može da bude ništa.

Mijatovićevo solomonsko rešenje uz objašnjenje „ostavićemo Blagojevića i gurnuti decu u prvi tim“ posle ispadanja iz kvalifikacija za Ligu Evrope u sudaru sa Kipranima predstaljalo je alibi za upravu i trenera, a „eksplozija“ protiv najgore ukrajinske ekipe ikad viđene u Evropi, Oleksandrije poslužila je kao slika lažne moći Partizanove škole fudbala.

Kulminacija zabluda usledila je na revanš utakmici kvalifikacija za Ligu konferencije protiv Hibernijana i Pirova pobeda u Škotskoj. Osrednji po kvalitetu škotski klub predstavljen u srpskoj javnosti kao Seltik i Rendžers iz najboljih dana, eliminisao je crno-bele sa evropske scene ostavljajući im mogućnost da obećanjima o jurišu na „duplu krunu“ sami sebe zavaravaju iako su svesni da su u svakom pogledu za dve klase fudbalski slabiji od Crvene zvezde...

Ispadanje od Mačve iz Kupa (0:2), nekoliko dana kasnije i fijasko u okršaju sa Čukaričkim (1:4), bruke su koje ostaju upisane u klupskim almanasima uz zajedničkog autora – trenera Srđana Blagojevića. Predrag Mijatović inicirao je smenu, koju su podržali i ostali članovi uprave.

Imenovanje Nenada Stojakovića bila je greška Predraga Mijatovića, još veća što je sprečio njegovo smenjivanje odmah posle prvog prolećnog kiksa.  Na kraju, Damir Čakar postao je kolateralna šteta unutrašnjeg rata za vlast u Partizanu, na jednoj strani Predraga Mijatovića i na drugoj – Danka Lazovića, Milke Forcan i Rasima Ljajića, peti član u celoj priči najmanje je bitan i doprinosi da rezultat bude ubedljiviji – 1:4.

U međuvremenu, Partizan je od titule „jesenjeg prvaka“ s potencijalnih „+4“ stigao do „-10“ s realnim šansama da uskoro i Vojvodini pogleda u leđa...