ПЕНАЛ: Опрости им Боже, не знају шта раде

Опрости им Боже, не знају шта раде... Исусове речи с Крста осликавају на жалост и потезе руководства Партизана. Недуго по преузимању бриге о клубу сваки нови потез, показало је време, а аргументовали резултати – био је гори од претходног.

Јучерашња одлука да на клупу врате зимус смењеног Срђана Благојевића као кулминација нерезонских потеза у међусобној борби петоро људи за демонстрирање моћи, представља заплет црно-беле трагедије у којој су „спасиоци“ Ваљка, активирали дугме за самоуништење не презајући ни од опасности да заувек остану уписани у историјским списима као „Гробари Партизана“.

Није спорно – Срђан Благојевић је искуснији од Дамира Чакара и бољи тренер од Ненада Стојаковића. Али, шта се то догодило у главама Партизанових челника који су пре четири месеца сменили Благојевића због катастрофалних резултата, да истог тренера врате на место неуспеха?! Благојевићу су тражили замену по истеку криминалне сезоне 2024/25, нико тада није хтео да преузме Партизан јер су сви потенцијални тренери знали да је клупска каса празна и да ни од појачања не може да буде ништа.

Мијатовићево соломонско решење уз објашњење „оставићемо Благојевића и гурнути децу у први тим“ после испадања из квалификација за Лигу Европе у судару са Кипранима предстаљало је алиби за управу и тренера, а „експлозија“ против најгоре украјинске екипе икад виђене у Европи, Олександрије послужила је као слика лажне моћи Партизанове школе фудбала.

Кулминација заблуда уследила је на реванш утакмици квалификација за Лигу конференције против Хибернијана и Пирова победа у Шкотској. Осредњи по квалитету шкотски клуб представљен у српској јавности као Селтик и Ренџерс из најбољих дана, елиминисао је црно-беле са европске сцене остављајући им могућност да обећањима о јуришу на „дуплу круну“ сами себе заваравају иако су свесни да су у сваком погледу за две класе фудбалски слабији од Црвене звезде...

Испадање од Мачве из Купа (0:2), неколико дана касније и фијаско у окршају са Чукаричким (1:4), бруке су које остају уписане у клупским алманасима уз заједничког аутора – тренера Срђана Благојевића. Предраг Мијатовић иницирао је смену, коју су подржали и остали чланови управе.

Именовање Ненада Стојаковића била је грешка Предрага Мијатовића, још већа што је спречио његово смењивање одмах после првог пролећног кикса.  На крају, Дамир Чакар постао је колатерална штета унутрашњег рата за власт у Партизану, на једној страни Предрага Мијатовића и на другој – Данка Лазовића, Милке Форцан и Расима Љајића, пети члан у целој причи најмање је битан и доприноси да резултат буде убедљивији – 1:4.

У међувремену, Партизан је од титуле „јесењег првака“ с потенцијалних „+4“ стигао до „-10“ с реалним шансама да ускоро и Војводини погледа у леђа...