Bjelica: Volela bih da ostanem u Džakarti

Kad je pakovala kofere a posle sjajne polusezone u beogradskom Radničkom u kome je uz Ljubicu Milojević i Jelenu Stojić, bila perjanica Krstašica, oko Nove godine je ispunila sebi želju.

U tadašnjem intervjuu za Sportski žurnal Ana Bjelica je priznala da putuje u Indoneziju, da je prelomila i da joj se san ostvario – parafirala je ugovor sa superligašem Livin Mandirijem iz Džakarte što je ujedno značilo da će po prvi put u karijeri nastaviti bravure i u ligi Azije.

Tri meseca kasnije 33-godišnja trofejna reprezentativka Srbije zavidne klupske karijere i uprkos vremenskoj razlici od šest sati ponovo je tu.

Poziv iz Ulice Trg Politike 1 zatekao ju je na Baliju gde je na zasluženom odmoru. Smeje se rođena Beograđanka, ovog puta, priča se ticala upravo Prolige Azije, njenih partija u Mandiriju daljih planova, a dotakla se i reprezentacije Srbije.

- Toliko sam razmišljala o odlasku u Indoneziju i bila sam skeptična ali sad mogu da kažem da je ovo jedno od mojih najlepših i najboljih iskustava u karijeri. Kako su se u klubu odnosili prema meni, kako je generalno bila organizacija oko svega, oko terena u smislu opreme, hotela, hrane. Nešto neverovatno kako svi koji su uključeni u sistem razmišljaju o svemu, o svakom detalju. Bila sam srećna od prvog trenutka kad sam sletela do sada. Nisam imala nijednu zamerku, naprotiv –perfektna je bila saradnja sa klubom i sa trenerom koji je dugo godina bio i selektor reprezentacije Tajlanda, Danaijem Šrivatharametakulom – počela je razgovor Ana Bjelica.

Kakvo je bilo prvenstvo, liga, da li ste zadovoljni?

- Bilo je izuzetno naporno. To je taj tajlandski sistem koji treneru Danaiu oduvek davao rezultata i stvarno mislim da je vrhunski trener. Izuzetno sam srećna da sam imala priliku da radim sa njim. Klub je nov, nismo ušle u prve četiri ekipe ali bukvalno je poslednja utakmica odlučila. Na kraju smo ipak pete. Prvi deo smo odigrale malo slabije, potom smo promenili Turkinju stranca sa Poljakinjom i u nastavku smo pobedile sve ekipe.

Potvrdili ste sebi da ste i dalje u odličnoj formi?

- Dokazala sam sebi da i dalje mogu da igram na vrhunskom nivou. Ovde me obožavaju, prate moje utakmice. Neću i ne želim samo da pričam o sebi ali sam dokazala koliko mogu i da mogu mnogo! Prelepo iskustvo.

Kad biste podvukli crtu, koji je najjači utisak?

 - Bilo mi je lepo i u Radničkom, pričali smo o tome, posle je došla i Indonezija, kao ostvarenje sna ove sezone. Zapravo, u trenucima u kojima nisam bila sigurna da li ću uopšte nastaviti da igram, koliko ću moći. Ovo je bilo nešto što mi je došlo kao pečat i dokaz da mogu da igram na zavidnom nivou.

Pomenuli ste i saigračice ne bez razloga?

- Pojedine su stvarno kvalitetne, ima i onih slabijih, ali smo timski delovale odlučno i hrabro. Dosta je mladih u timu, pomenula bih devojku, drugog dizača Gabrijelu Rompis koja ima samo 14 godina. Spletom okolnosti i zbog povreda, ona je od četvrtog dospela do drugog tehničara, igrala je. Oduševljena sam koliko je ulazila bez straha, koliko je doprinela igri. S druge strane srećna sam što sam i ja jednim delom uticala na njenu igru, napredak. Uvek me čini zadovoljnom kad mogu da podržim mlade igrače. Ne znam koliko ću dugo igrati, a za njih znam da tek treba da grade karijere i da je vreme pred njima.

I za kraj?

- Volela bih da nastavim ovde, u pomenutom timu. S druge strane sam naučila da ne treba ništa da se planira. Videćemo dan po dan. Motivisana sam, igram dobro osećam se fizički baš baš u top formi – zadovoljstvo se čuje u glasu „desetke” Livin Mandirija koja se trenutno sa starijom sestrom Milkom, bivšom košarkašicom, odmara na Baliju.