Gol Katalinskog u Frankfurtu i čarolije Stojkovića u Veroni se pamte

Sinoćnja utakmica u Viljarealu bila je 24. naše reprezentacije protiv Španije ako se računaju SFR, SR Jugoslavija i Srbija i Crna Gora. Na tlu Iberijskog poluostrva odigran je 14. meč. Srbija je četvrti put odmerila snage sa Crvenom furijom, ima remi i dva poraza. Ukupan bilans takođe je ubedljivo u korist Španaca – 11 pobeda, sedam remija i pet poraza.

Dva od naših pet trijumfa protiv sinoćnjeg protivnika bila su u majstoriji za plasman na Svetsko prvenstvo 1974. i na Mondijalu 1990. Junaci su bili strelci Josip Katalinski i Dragan Stojković Piksi. Bilo je i remija koje smo slavili kao pobede.

Starijim ljubiteljima fudbala iz sećanja neće izbledeti majstorica za učešće na planetarnom šampionatu 1974. u SR Nemačkoj. Španija i Jugoslavija bile su izjednačene u grupnoj fazi, osvojili su po šest bodova uz dva remija u međusobnim okršajima, pa je po tadašnjim pravilima igrana majstorica na neutralnom terenu. FIFA je za domaćina odabrala Frankfurt. Katalinski je već u 14. minutu doneo slavlje Plavima i plasman na Mondijal.

Selektorsku komisiju naše reprezentacije predvodio je Miljan Miljanić, a pobedu je izborio sastav: Marić, Buljan, Hadžiabdić, Oblak, Katalinski, Bogićević, Petković, Karasi, Šurjak, Aćimović i Džajić.

Još više u anale našeg fudbala ušla je utakmica osmine finala Svetskog prvenstva 1990. Dragana Stojkovića ćemo zbog majstorija na meču u Veroni zauvek slaviti kao jednog od najvećih majstora na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima.

Golova nije bilo do 77. minuta, a onda je Piksi izveo potez koji se i danas prepričava sa ushićenjem. Zlatko Vujović je centrirao sa leve strane, Srećko Katanec je glavom spustio loptu Stojkoviću, svi smo pomislili da će Piksi da uhvati volej, on je prvo zalomio Andonija Zubizaretu i onda lako poslao loptu u mrežu. Hulio Salinas je osam minuta kasnije izjednačio na 1:1 i doneo produžetke. Fantastično izveden slobodan udarac Dragana Stojkovića u 93. minutu odveo je Jugoslaviju u četvrtfinale Mondijala u Italiji.

Selektor Ivica Osim na stadion „Bentgodi” izveo je sledeći tim: Ivković, Spasić, Dragoljub Brnović, Šabanadžović, Hadžibegić, Jozić, Sušić (od 55. Savićević), Katanec (od 78. Vulić), Pančev, Stojković, Vujović.

Po sudijskim nepravdama upamtili smo dve utakmice sa Špancima na velikim takmičenjima. Na planetarnom šampionatu 1982. igranom na Iberijskom poluostrvu meč sa domaćinom odlučivao je o putniku u drugu fazu. Ivan Gudelj je u 10. minutu doveo Plave u vođstvo. Arbitar Hening Lund Sorensen iz Danske četiri minuta kasnije dosudio je jedanaesterac za Špance, iako je prekršaj Velimira Zajeca nad Migelom Alonsom bio par metara ispred šesnaesterca. Huanito je bio precizan sa bele tačke, izjednačio na 1:1. Saura Enrike je u 66. minutu preokrenuo rezultat u korist Crvene furije.

Selektor Miljan Miljanić na meču u Valensiji ukazao je poverenje: Draganu Panteliću, Jovanoviću (od 74. Halihodžiću), Nenadu Stojkoviću, Gudelju, Zajecu, Krmpotiću, Petroviću, Šljivi, Šurjaku, Sušiću i Zlatku Vujoviću (od 83. Šestiću).

Još burniji bio je okršaj Španije i SR Jugoslavije 2000. u poslednjoj utakmice grupne faze Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji. Plavi su tri puta vodili, golovima Sava Miloševića, Dejana Govedarice i Slobodana Komljenovića. Sudija Žil Vesije iz Francuske prvo je prestrogo isključio Slavišu Jokanovića u 64. minutu, a u 90. izmislio jedanaesterac za Špance. Gaiska Mendijeta je realizovao najstrožu kaznu, a u nadoknadi vremena Alfonso je doneo pobedu našem rivalu. Srećom, i sa porazom Jugoslavija je izborila učešće u četvrtfinalu.

Selektor Vujadin Boškov izveo je na teren sastav: Kralj, Komljenović, Đorović (od 12. Jovan Stanković), Đukić, Mihajlović, Jokanović, Jugović (od 46. Govedarica), Mijatović, Milošević, Stojković (od 68. Saveljić), Drulović.

Španija nas je posle dve pobede u kvalifikacijama sprečila da učestvujemo na Mondijalu 1978. u Argentini, u velikoj meri i 1970. u Meksiku, kao i Evropskom prvenstvu 1980. u Italiji.

Zbog odličnih rezultata u ostalim utakmicama nerešeni rezultati protiv Crvene furije u kvalifikacionom ciklusu za Svetsko prvenstvo 2006.  bili su nam u rangu pobede. Prvi meč na stadionu Crvene zvezde završen je bez golova.

Naš selektor Ilija Petković u Beogradu je izveo na teren sastav: Jevrić, Gavrančić, Vidić, Krstajić, Dragutinović, Koroman (od 77. Basta), Duljaj, Stanković, Predrag Đorđević, Kežman (od 80. Jestrović), Milošević (od 65. Saša Ilić).

Srbija i Crna Gora bila je na velikom ispitu u revanšu, poraz bi značio pad na drugo mesto u grupi i učešće u baražu za SP. Kad je Raul u 19. minutu doneo Špancima prednost delovalo je da će Petkovićevi izabranici težim putem do Mondijala. Mateja Kežman je u 68. minutu izjednačio na 1:1 i Plavi do kraja kvalifikacija nisu ispustili prvo mesto i direktan plasman u Nemačku.

Utakmicu na nekadašnjem stadionu „Visente Kalderon” igrali su: Jevrić, Gavrančić, Dragutinović, Vidić, Krstajić, Duljaj, Stanković, Koroman (od 85. Marić), Ilić (od 45. Žigić, od 90. N. Kovačević), Đorđević, Kežman.

Španija je prvu utakmicu posle osvajanja Evropskog prvenstva 2024. igrala u Beogradu protiv Srbije u Ligi nacija. Orlovi su bili prežaljeni, u oslabljenom sastavu posle rane eliminacije sa kontinentalnog šampionata malo ko je izabranicima Dragana Stojkovića davao šanse da izbegnu poraz. Hrabrom i disciplinovanom igrom naša selekcija sačuvala je početnih 0:0, čak je Luka Jović imao najbolju šansu za pobedu.

Piksi je izveo na teren sastav: Rajković, Eraković (od 46. Simić), Milenković, Pavlović, Nedeljković, Ivan Ilić (od 85. S. Mitrović), Lukić, Birmančević, Samardžić (od 74. Grujić), Živković (od 62. Belić), Jović (od 74. Jović).

Naš državni tim bio je daleko od uspeha u revanšu, Španija je pobedila 3:0, a remi na stadionu „Rajko Mitić” bio je jedini Crvene furije u celom ciklusu.