„Sanjali smo snove, a stvorili porodicu”

Sportske legende napustile su danas jug Jadrana. Prepunih srca poneli su iz Ulcinja evocirane uspomene na najlepše trenutke svojih karijera zapanjujući obične smrtnike jednostavnošću, toplinom i susretljivošću. Njihov „postkarijerni selektor“ ispratio ih je, svakog ponaosob zagrlio i na kraju s ulcinjske tvrđave, nepokorene kroz vekovne ratove – poželeo da sunce kao što je juče obasjalo, obasja i naredni 6. Mundijal prijateljstva.

Pavle Pepđonović. Ime i prezime ovog čoveka, a kod većine dovoljno je i samo pominjanje imena da se zna o kom je reč jer je odavno izbio na prvu mesto liste dolaznih i odlaznih poziva svih mondijalaca, počev od Iva Daneua, Dina Rađe, Stanislava Karasija, do bivših asova koji su minulog vikenda prvi put stigli do Ulcinja, oličenja su najboljih vrlina koje se kod ljubitelja sporta mogu sresti... Sa ulcinjskim čudotvorcem, jer skupiti u jednom malo gradiću peti put za redom takve velikane, Zaista je čudesno, razgovarali smo u smiraj završetka jubilarnog Mundijala prijateljstva...

Jeste li umorni?

- Nisam... Ne mislim na umor...

Posle Dina Rađe probilo se i sunce do Ulcinja, generalno, kiša je poremetila planove, ali, 5. Mundijal prijateljstva nadmašio je sve prethodne po sadržaju i ličnostima koji su prisustvovali....

- Kiša uvek donese nešto dobro, berićetno... fokus nam je bio u ulcinjskom centru za kulturu koji nam je postao drugi dom... Mislim da ovo bilo bolje i sadržajnije nego ranijih godina. Iskusniji od mene, a ovde je najstariji Ivo Daneu kažu da je ovo nešto  što se stvarno mora doživeti jer je nemoguće preneti emocija video i pisanom medijskom prezentacijom...

Kažete da niste umorni, a u tri dana pozdravili ste se sa 400 ljudi bar po dva puta?

- Ne osećam nikakav umor. Tri – četiri nedelje pre munidjala, krenuli smo u akciju, ne osećam ništa, jer je sve ovo što radimo, dobro i s neopisivom količinom ljubavi i tolerancije. Pa i ako nešto proteklih dana nije bilo u redu, razumite i oprostite. Velika smo zajednica svi zajedno, a mediji su udarna pesnica. I to od prvog dana. Mediji su udarna priča uz sportske legende ili ambasadore. Ovo je plod velikog zajedništva, osetili smo to i na svečanoj ceremoniji otvaranja, osetili smo i na večeri sećanja posvećenoj legendama koje su nas napustili... Ta uvertira sa omažom šestorici preminulih velikana, toliko je bila veličanstvena da bi, što se kaže: „i kamen dotakla“...

Rekli ste da po završetku Mundijala od trenutka prvog poziva ili poruke, stičete novu energiju i počinjete da razmišljate o narednom?

- Na ovom - petom, lestvica je podignuta jako visoko, imali smo dva internacionalca među gostima: nekadašnjeg direktora reprezentacije Argentine i bivšeg bugarskog košarkaškog reprezentativca. Javljaju se ljudi i ideje, inspirisani su da ovo podrže i animiraju nekog novog. Razmišljajući u tom pravcu i nekadašnji direktor Argentine rekao je da možemo da pokušamo da dovedemo nekog od legendi devedesetih: Buručagu, Valdana... Mislim da su se stekli uslovi da ovo nadogradimo pozivanjem reprezentativaca iz Španije, Italije....

Koliko vam znače poruke, pre svih predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i posebno gospodina Laloševića koji se založio ispred Ministarstva sporta da Mundijal postane državni projekat? Prvi put javno neko s vrha države dao je signal da je ovo što radite ne dobro, nego perfektno i da treba da bude podržano sa svih mogućih nivoa...

- Svakako... Nisam čovek od velike pameti, ali, moje skromno mišljenje kao običnog građanina je da nešto najmanje što ova manifestacija zaslužuje: jeste da dobije status manifestacije od državnog interesa. Jako nam znači to što je kabinet predsednika države koji je mesec i po naša logistika i što je predsednik u nemogućnosti da nas poseti – poslao video poruku podrške . Takođe reči generalnog sekretara Ministarstva sporta, gospodina Laloševića da u Crnoj Gori, Ulcinju i regionu postoje vredni i pametni i mudri ljudi veliko su priznanje  i ja u to ne sumnjam. Na kraju, sve ovo uspeh je zajednice i zajedništva, obični ljudi, hotelijeri, oni su pomogli da se ovo očuva i da mi ne odemo u veliki finansijski opseg iz kojeg ne bismo mogli da se izvučemo.

Duhoviti Dražen Mužinić pokazao nam je upravo lekarske izveštaje koje je doneo Vama na uvid kao opravdanje za prethodne izostanke...

- Pogledao sam, naravno – odgovorio je kroz osmeh Pavle...

Nastavio je uverljivo:

- Do 2022. i susreta sa Ivanom Gudeljom ne znam kakav sam bio, ali od tog datuma kroz sva ta putovanja, poznanstva sa legendama i mundijale, postao sam mnogo bolji čovek... Koliko sam bolji ne znam, neka drugi procenjuju, ali, produhovio sam se, otvorio, stekao prijatelje i mnogo toga naučio. Oni su „krivci“ za moju dobru energiju. I ovo što ste pomenuli da jedan Frfa Mužinić pokaže lekarske nalaze, govori o prisnosti tih velikih sportskih ličnosti sa običnim skromnim svetom gde sebe svrstavam. Za sve ovo zaslužni su naravno i mediji koji se prepoznali ideju i njen značaj. Ne potcenjujem naravno obične građane, ali, sportisti su ljudi koji u sebi imaju nešto i ne nazivaju ih uzalud ambasadorima sveta.

Da li ste verovali pre pet godina da ćete stići do jubileja?

- Krenuli smo pre pet godina sanjajući snove, a sada vidimo da smo stvorili porodicu. Mundijal prijateljstva postao je velika porodica, zajedništvo. Ovaj mundijal bio je poseban i zbog toga što nas je napustio Ivan Gudelj, čovek koji je bio iskra da se sve ovo pokrene... Na žalost, sudbina je tako htela...

Ovde treba staviti tačku. Ustvari tri, jer oktobar 2027. je za manje od 365 dana, a Pavle Pepđonović i Ulcinjani spremni su za ko zna kakva još iznenađenja...

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU