Dobar glas daleko se čuje, čak do Amerike. Ambasada SAD u Beogradu organizovala je program „Sportski posetioci”, pokret Marine Maljković prihvatio je partnerstvo, stoga je u Srbiji trenutno deset trenera i sportskih administratora, voljnih da upoznaju malu zemlju sa brdovitog Balkana, vide odakle je potekao Nikola Jokić i informišu se o načinu plodonosnog rada ovdašnjih velikana.
Između ostalih, košarkaška zdanja, treninge i stručnjake obilazi i Aleks Kapeles – edukatorka, nekadašnja igračica, sada zadužena za rad sa mladim sportistima, sa iskustvom iz Čikago Bulsa, Ženske košarkaške ekipe vojske SAD…
- Dopada mi se Srbija. Neverovatna je – od kulture, hrane, ljudi do košarke… Osećam da vreme sporije teče, što je lepo, nije sve žurba. Upoznala sam ljude i svi su me lepo dočekali, uživam – rekla je Aleks Kapeles.
Detaljnije je objasnila razloge posete.
- U pitanju je kulturna razmena - košarkaši i treneri, imamo i nekoga u timu ko je u marketingu - želimo da podelimo našu perspektivu i obrnuto. Gledamo šta u Srbiji rade treneri, igrači, razmenjujemo ideje, upoređujemo… Neke od stvari koje primenjujete su veoma efikasne, mi neke od tih stvari previđamo. Dakle, u pitanju je razmena košarkaških umova, to je način na koji to gledam.
Gosti iz Amerike borave u Srbiji od 24. marta i ostaju do 3. aprila, gledaće predstojeći večiti derbi u Evroligi, bili su gosti i na susretu Partizana i Valensije... Međutim, Kapeles je i pre inicijalnog dolaska u malu zemlju sa brdovitog Balkana dobrano bila upoznata sa ovdašnjim mentalitetom. Razlog – Grad vetrova.
- Rođena sam i odrasla i Čikagu. Velika je srpska zajednica tamo. Može da se nađe veoma autentična hrana. Ujedno, Univerzitet Ilinoj je pobedio Hjuston, stigao do Elitnih osam. Videćemo šta će uraditi, izgledaju dobro – prokomentarisala je učinak brojnih momaka sa Balkana – Andreja Stojakovića, Davida Mirkovića, braće Ivišić, Mihaila Petrovića, pre nego su odigrali meč sa Ajovom za fajnal-for…
Kad se pomene NCAA, pravo pitanje za eksperta u radu sa mladim igračima glasi – šta biste savetovali dečake i devojčice koji hoće idu na koledž, istovremeno opterećene unosnim ugovorima?
- Pričala sam sa grupom srednjoškolaca. Koristite NIL maksimalno za prave stvari, u vremenima društvenih mreža – to je savet! Igrači moraju da gledaju šta postavljaju, jer grade sopstveni brend od malih nogu. To je NIL, tačno? Moraju prvo da shvate koliko su nove tehnologije moćne. Bitno je i kako se prezentuju, ne samo kao ličnosti, već i sportisti. Mogu, na primer, da postavljaju na društvene mreže veštine, ishranu, trening i veoma je bitno da to rade jer nikada ne znate ko gleda.
JOKIĆ KAO CENTARSKI STEF KARI
Šta američka javnost misli o Nikoli Jokiću?
- Svi ga vole. Igra košarku na pravi način, uživa i veoma je prijatno gledati ga. Uključuje saigrače u igru, ne ističe samo sebe i opet kad se pogleda statistika kaže se „vau”. Pričamo o centru koji može da prenese loptu, igra kao plejmejker, šutira trojke… Jokić je kao centarski Stef Kari – dodala je Kapeles i saznala da je Džoker prve korake načinio u Megi kao i Jovana Popović – uzdanica srpske ženske košarke koja će od jeseni biti deo Jukon koledža.
Zanimljiva priča o tendencijama u svetu mladih sportista potrajala je…
- Mislim, nisam ekspert za NIL, teško je reći da li je neko sad uopšte, jer je nova stvar. Može da promeni mnoge stvari. Iz moje perspektive, najbolji savet za NIL jeste – prezentujte se, svoj brend, na najbolji način i budite dobra osoba. Deci sa kojom sam pričala rekla sam da ne smeju da zaborave da su učenici-sportisti. Studije vam ostaju do kraja života, potrebno je to podvući. Jednog dana ćete da spustite loptu i završite karijeru, stoga, posvetite se i akademskom napredovanju, nemojte samo da jurite loptu i NIL novac. Smatram da mnogi ne govore o tome, jer kako da kažete to nekome kome su na stolu milioni dolara. Ponekad te stvari mogu da unište užitak u igri. Izaberite školu gde vam sve tri stavke odgovaraju. Nemojte da birate na prvu loptu.
Konkretni saveti za dečake iz devojčice iz Srbije?
- Imate mnogo talenata, u SAD cenimo to. Stoga, razmislite dobro kad birate. Istražite škole, pričajte sa trenerima i vidite da li stručni štab podržava vaš način života. Ipak dolazite iz evropskog stila u Ameriku. Ako vam odgovara veliki grad, izaberite školsku ustanovu tamo, možda vam prijaju i manje sredine. Postoji mnogo mogućnosti. Okružite se ljudima koji će da podrže vaše odluke.
Velike cifre i te kako mogu mladu osobu da odvedu stranputicom.
- Apsolutno nije normalno, pomalo me i plaši, da će 18-godišnjak da dobije toliki novac. Nadam se da će u narednim godinama biti znatno više edukacije po tom pitanju i da ćemo da koristimo NIL na pravi način. Neka to bude naše generacijsko blago.
Naravno, saveti ne znače da glavni akteri u košarkaškom ekosistemu ne treba da dobiju određene naknade.
- Da se razumemo, igrači moraju da se plate. Neko zarađuje novac zbog njih i oni ga zaslužuju, jer rade za njega. Mislim da samo postoji problem distribucije tolikih sredstava tinejdžerima koji uglavnom dolaze iz sredina gde je taj novac najveći koji je njihova porodica ikada videla. Ukoliko zarađujete mnogo, svaka čast, niko neće da vam oduzme, ali stavite ga negde gde je prikladno za 18-godišnjaka – zaključila je poučnom porukom Kapeles.
SAVET ZA NIKOLU TOPIĆA - GLAVU GORE
Budući da je Kapeles posebno usmerena na prevazilaženje problema kod mladih sportista, pravo pitanje iz ugla ljubitelja igre pod obručima u Srbiji glasi - šta bi savetovala Nikoli Topiću, momku koji je nedavno pobedio rak testisa?
- Pokušavam deci kojoj sam mentor da objasnim da hodaju planetom sa dobrim ciljem i da se život uvek menja, stvari mogu da se pogoršaju… Moraju uvek da ostanu u sadašnjosti i da se prilagođavaju. Kad se takve stvari dogode, držite glavu gore i ostanite pozitivni. Okupite krug ljudi koji vas podržavaju i pronađite način da nastavite, gurate dalje ka cilju kome vaše srce teži. Nemojte da vas problem zaustavi.
DžOKER I VEMBANjAMA MVP FAVORITI, NE GILDžUS-ALEKSANDER
Zanimljivo je bilo čuti i kako Amerikanci vide trku za MVP-ja NBA lige…
- Uf… Rekla bih da su prva dva favorita Jokić i Vembanjama. Gildžus-Aleksandar nije, mislim, u ovom trenutku, osvojio je nagradu u pravom trenutku – rekla je Kapeles.
DEVOJČICAMA VAŽNO DA VIDE ŽENE LIDERE
Kapeles je i članica organizacije Čikago Bulsa.
- Deo sam grupe trenera za devojčice. Fokus nam je da pružamo mogućnost i resurse u Čikagu i okolini da igraju košarku, upoznaju trenere, borave na košarkaškim klinikama… Mislim da je za njih veoma važno da vide žene lidere. Govoreći iz iskustva, dosta mojih trenera su bili muškarci, odrasla sam u tom svetu. Ne kažem da je loše, ali pogotovo u mlađim godinama – lakše će devojčice da se poistovete sa drugom ženom koja je kroz sve to prošla. Organizovali smo skoro „Dan igre devojčica”, preko 200 njih je došlo u trening centar Čikao Bulsa. Bila su dva terena prave veličine spojena, instalirali smo mašine za vežbanje veština – navela je Kapeles.
NIKADA DOSAD NISAM PROPUSTILA „MARTOVSKO LUDILO”
Govoreći o ženskoj košarci u Srbiji, došlo se do zaključka da veliki problem predstavlja i činjenica da na ovdašnjim TV kanalima ne može da se gleda NBA liga za dame, dok je Kapeles podelila interesantno zapažanje zaljubljenika u igru pod obručima.
- Nisam nikada dosad propustila „Martovsko ludilo”. Trenutno gledam inserte na internetu i pitam ljude – da li postoje televizijski prenosi – pomalo uz čuđenje prepričala je Aleks.
NISAM ZAIGRALA ZA EKIPU AMERIČKE VOJSKE, NAŽALOST
Podelila je Kapeles i zanimljivu priču o sopstvenoj karijeri i iskustvu iz američke vojske:
- Bila sam na misiji da predstavljam žensku ekipu armije, imala sam podršku komande, mogla sam da treniram… Kad je trebalo da igramo, pandemija je pogodila planetu dok sam bila u aktivnoj službi i prvo što je ugašeno jeste sport. Nažalost, nisam imala priliku da idem na kampove, probe, pauzirano je sve… Iako sam se kvalifikovala, nikad nisam obukla dres – dodala je Aleks.
Ambicije Kapeles u mlađim danima su bile profesionalne vode.
- Mislim da sam mogla da igram u Diviziji 1 koledž košarke, ali nisam imala uslove kao ostali ljudi i na kraju sam odlučila da ću da probam u Evropi. Angažovala sam agenta kad sam izašla sa univerziteta, međutim - nisam znala koliko moram da čekam ugovor. U tom trenutku neko mi je rekao, posle mesec i po dana iščekivanja, budući da sam morala da počnem da zarađujem novac: „Možeš da probaš u vojsci za žensku ekipu”. Prihvatila sam ideju i kad sam potpisala ugovor, dobila sam drugu ponudu, bukvalno isti dan, ali povratka nije bilo. Onda se dogodila pandemija, opet nisam igrala u vojsci i boravila sam samo u teretani – zaključila je Kapeles.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
