Добар глас далеко се чује, чак до Америке. Амбасада САД у Београду организовала је програм „Спортски посетиоци”, покрет Марине Маљковић прихватио је партнерство, стога је у Србији тренутно десет тренера и спортских администратора, вољних да упознају малу земљу са брдовитог Балкана, виде одакле је потекао Никола Јокић и информишу се о начину плодоносног рада овдашњих великана.
Између осталих, кошаркашка здања, тренинге и стручњаке обилази и Алекс Капелес – едукаторка, некадашња играчица, сада задужена за рад са младим спортистима, са искуством из Чикаго Булса, Женске кошаркашке екипе војске САД…
- Допада ми се Србија. Невероватна је – од културе, хране, људи до кошарке… Осећам да време спорије тече, што је лепо, није све журба. Упознала сам људе и сви су ме лепо дочекали, уживам – рекла је Алекс Капелес.
Детаљније је објаснила разлоге посете.
- У питању је културна размена - кошаркаши и тренери, имамо и некога у тиму ко је у маркетингу - желимо да поделимо нашу перспективу и обрнуто. Гледамо шта у Србији раде тренери, играчи, размењујемо идеје, упоређујемо… Неке од ствари које примењујете су веома ефикасне, ми неке од тих ствари превиђамо. Дакле, у питању је размена кошаркашких умова, то је начин на који то гледам.
Гости из Америке бораве у Србији од 24. марта и остају до 3. априла, гледаће предстојећи вечити дерби у Евролиги, били су гости и на сусрету Партизана и Валенсије... Међутим, Капелес је и пре иницијалног доласка у малу земљу са брдовитог Балкана добрано била упозната са овдашњим менталитетом. Разлог – Град ветрова.
- Рођена сам и одрасла и Чикагу. Велика је српска заједница тамо. Може да се нађе веома аутентична храна. Уједно, Универзитет Илиној је победио Хјустон, стигао до Елитних осам. Видећемо шта ће урадити, изгледају добро – прокоментарисала је учинак бројних момака са Балкана – Андреја Стојаковића, Давида Мирковића, браће Ивишић, Михаила Петровића, пре него су одиграли меч са Ајовом за фајнал-фор…
Кад се помене НЦАА, право питање за експерта у раду са младим играчима гласи – шта бисте саветовали дечаке и девојчице који хоће иду на колеџ, истовремено оптерећене уносним уговорима?
- Причала сам са групом средњошколаца. Користите НИЛ максимално за праве ствари, у временима друштвених мрежа – то је савет! Играчи морају да гледају шта постављају, јер граде сопствени бренд од малих ногу. То је НИЛ, тачно? Морају прво да схвате колико су нове технологије моћне. Битно је и како се презентују, не само као личности, већ и спортисти. Могу, на пример, да постављају на друштвене мреже вештине, исхрану, тренинг и веома је битно да то раде јер никада не знате ко гледа.
ЈОКИЋ КАО ЦЕНТАРСКИ СТЕФ КАРИ
Шта америчка јавност мисли о Николи Јокићу?
- Сви га воле. Игра кошарку на прави начин, ужива и веома је пријатно гледати га. Укључује саиграче у игру, не истиче само себе и опет кад се погледа статистика каже се „вау”. Причамо о центру који може да пренесе лопту, игра као плејмејкер, шутира тројке… Јокић је као центарски Стеф Кари – додала је Капелес и сазнала да је Џокер прве кораке начинио у Меги као и Јована Поповић – узданица српске женске кошарке која ће од јесени бити део Јукон колеџа.
Занимљива прича о тенденцијама у свету младих спортиста потрајала је…
- Мислим, нисам експерт за НИЛ, тешко је рећи да ли је неко сад уопште, јер је нова ствар. Може да промени многе ствари. Из моје перспективе, најбољи савет за НИЛ јесте – презентујте се, свој бренд, на најбољи начин и будите добра особа. Деци са којом сам причала рекла сам да не смеју да забораве да су ученици-спортисти. Студије вам остају до краја живота, потребно је то подвући. Једног дана ћете да спустите лопту и завршите каријеру, стога, посветите се и академском напредовању, немојте само да јурите лопту и НИЛ новац. Сматрам да многи не говоре о томе, јер како да кажете то некоме коме су на столу милиони долара. Понекад те ствари могу да униште ужитак у игри. Изаберите школу где вам све три ставке одговарају. Немојте да бирате на прву лопту.
Конкретни савети за дечаке из девојчице из Србије?
- Имате много талената, у САД ценимо то. Стога, размислите добро кад бирате. Истражите школе, причајте са тренерима и видите да ли стручни штаб подржава ваш начин живота. Ипак долазите из европског стила у Америку. Ако вам одговара велики град, изаберите школску установу тамо, можда вам пријају и мање средине. Постоји много могућности. Окружите се људима који ће да подрже ваше одлуке.
Велике цифре и те како могу младу особу да одведу странпутицом.
- Апсолутно није нормално, помало ме и плаши, да ће 18-годишњак да добије толики новац. Надам се да ће у наредним годинама бити знатно више едукације по том питању и да ћемо да користимо НИЛ на прави начин. Нека то буде наше генерацијско благо.
Наравно, савети не значе да главни актери у кошаркашком екосистему не треба да добију одређене накнаде.
- Да се разумемо, играчи морају да се плате. Неко зарађује новац због њих и они га заслужују, јер раде за њега. Мислим да само постоји проблем дистрибуције толиких средстава тинејџерима који углавном долазе из средина где је тај новац највећи који је њихова породица икада видела. Уколико зарађујете много, свака част, нико неће да вам одузме, али ставите га негде где је прикладно за 18-годишњака – закључила је поучном поруком Капелес.
САВЕТ ЗА НИКОЛУ ТОПИЋА - ГЛАВУ ГОРЕ
Будући да је Капелес посебно усмерена на превазилажење проблема код младих спортиста, право питање из угла љубитеља игре под обручима у Србији гласи - шта би саветовала Николи Топићу, момку који је недавно победио рак тестиса?
- Покушавам деци којој сам ментор да објасним да ходају планетом са добрим циљем и да се живот увек мења, ствари могу да се погоршају… Морају увек да остану у садашњости и да се прилагођавају. Кад се такве ствари догоде, држите главу горе и останите позитивни. Окупите круг људи који вас подржавају и пронађите начин да наставите, гурате даље ка циљу коме ваше срце тежи. Немојте да вас проблем заустави.
ЏОКЕР И ВЕМБАЊАМА МВП ФАВОРИТИ, НЕ ГИЛЏУС-АЛЕКСАНДЕР
Занимљиво је било чути и како Американци виде трку за МВП-ја НБА лиге…
- Уф… Рекла бих да су прва два фаворита Јокић и Вембањама. Гилџус-Александар није, мислим, у овом тренутку, освојио је награду у правом тренутку – рекла је Капелес.
ДЕВОЈЧИЦАМА ВАЖНО ДА ВИДЕ ЖЕНЕ ЛИДЕРЕ
Капелес је и чланица организације Чикаго Булса.
- Део сам групе тренера за девојчице. Фокус нам је да пружамо могућност и ресурсе у Чикагу и околини да играју кошарку, упознају тренере, бораве на кошаркашким клиникама… Мислим да је за њих веома важно да виде жене лидере. Говорећи из искуства, доста мојих тренера су били мушкарци, одрасла сам у том свету. Не кажем да је лоше, али поготово у млађим годинама – лакше ће девојчице да се поистовете са другом женом која је кроз све то прошла. Организовали смо скоро „Дан игре девојчица”, преко 200 њих је дошло у тренинг центар Чикао Булса. Била су два терена праве величине спојена, инсталирали смо машине за вежбање вештина – навела је Капелес.
НИКАДА ДОСАД НИСАМ ПРОПУСТИЛА „МАРТОВСКО ЛУДИЛО”
Говорећи о женској кошарци у Србији, дошло се до закључка да велики проблем представља и чињеница да на овдашњим ТВ каналима не може да се гледа НБА лига за даме, док је Капелес поделила интересантно запажање заљубљеника у игру под обручима.
- Нисам никада досад пропустила „Мартовско лудило”. Тренутно гледам инсерте на интернету и питам људе – да ли постоје телевизијски преноси – помало уз чуђење препричала је Алекс.
НИСАМ ЗАИГРАЛА ЗА ЕКИПУ АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ, НАЖАЛОСТ
Поделила је Капелес и занимљиву причу о сопственој каријери и искуству из америчке војске:
- Била сам на мисији да представљам женску екипу армије, имала сам подршку команде, могла сам да тренирам… Кад је требало да играмо, пандемија је погодила планету док сам била у активној служби и прво што је угашено јесте спорт. Нажалост, нисам имала прилику да идем на кампове, пробе, паузирано је све… Иако сам се квалификовала, никад нисам обукла дрес – додала је Алекс.
Амбиције Капелес у млађим данима су биле професионалне воде.
- Мислим да сам могла да играм у Дивизији 1 колеџ кошарке, али нисам имала услове као остали људи и на крају сам одлучила да ћу да пробам у Европи. Ангажовала сам агента кад сам изашла са универзитета, међутим - нисам знала колико морам да чекам уговор. У том тренутку неко ми је рекао, после месец и по дана ишчекивања, будући да сам морала да почнем да зарађујем новац: „Можеш да пробаш у војсци за женску екипу”. Прихватила сам идеју и кад сам потписала уговор, добила сам другу понуду, буквално исти дан, али повратка није било. Онда се догодила пандемија, опет нисам играла у војсци и боравила сам само у теретани – закључила је Капелес.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
