Da li je Fudbalski klub Partizan dotakao samo dno, ili će nastaviti da pada u bezdan bez povratka, tužno završavajući poput nekih „militantnih” klubova u Evropi (Steaua, CSKA Sofija, Glazgov Rendžers...), koji su izgubili izvorni, a dobili identitet Čaplinovog „Savremenog doba”?
„Jugoslovenski” klub nastao na vrednostima pobedničkog partizanskog pokreta iz 1945. godine, pretvorenog u JNA, danas jedva može da predstavlja sam sebe i opis vlastite delatnosti, a kamoli ideju koja je ubijena i zakopana 1991, odnosno epopeju o „golorukim“ borcima koji su pobedili onakvu nemačku silu, „do zuba” naoružanu.
Nekada je „čvrsta vojnička disciplina“ odlikovala „fudbalski generalštab” na Topčideru, sve nesuglasice su ostajale unutar zdanja u Humskoj 1, dobro čuvane tajne nisu bile dostupne javnosti. Danas, čim zaškripe vrata na nekadašnjem stadionu JNA u rekordnom vremenu cela beogradska čaršija, u glas, predlaže: „podmažite baglame”!
Danas su u Partizanu „vojnici kluba”, često i oni koji prvi put prođu kaldrmom pored stadiona Partizana, čije frustracije prouzrokovane problematikom crno-belih skidaju oznaku „tajnosti” sa svih sastanaka „zatvorenog” tipa. Organizaciona struktura je toliko pojednostavljena, a dobijena je dodatna komplikovanost, gotovo „Gordijev čvor”.
Ni manje ljudi, ni više (dijametralno suprotnih) viđenja!
Iz FK Partizan su prvi put „nepoželjne informacije” u javnost procurile pre 15 godina, kad je kulminirao „nesporazum” između tadašnjeg predsednika Dragana Đurića i sportskog direktora Mladena Krstajića. Sve se pretvorilo u otvoren sukob, „teške” konferencije za novinare, optužbe, smenjivanja... Na kraju je posejana zla krv! Godinama posle toga Partizan se ratnički borio za opstanak, ali izgleda da, polako, posustaje. Mnogi „vojnici” su potrošeni uzalud, „generala” odavno nema, a one persone koje su (trenutno) tu veću energiju prosipaju na međusobne razmirice nego na pogled ka budućnosti. Kao kada saborci u rovu, figurativno rečeno, za vreme neprijateljskog napada, ubeđuju jedan drugog ko je veći patriota!
Došlo je „Moderno doba”, nema više konferencija za novinare, sada se „različita mišljenja” u javnost prezentuju saopštenjima. Imaginarnost do kraja.
Nekadašnji „duel” Đurića i Krstajića dobio je inkarnaciju u višestrukim objašnjenjima iste stvari. S jedne strane klupske legende Predraga Mijatovića, a s druge upravljačkog sektora. Povod za iznošenje „prljavog veša”, a šta drugo nego novac. Transfer Andreja Kostića u Milan. Prazni džepovi diktiraju procese s kojima, u FK Partizan, danas malo ko zna da upravlja (svaka čast Crvenoj zvezdi na kadrovskim rešenjima)!
D(r)ugovi kreiraju različita viđenja, podmeću „ideje”, a na sceni je eskalacija „klupskog rata“, dok su sve oči uprte u državu uz gubitnički vapaj: „pomagaj”! Da li je rešenje za FK Partizan da nađe „svoj” Liteks iz Loveča, kao što je to onomad uradio bivši CSKA Sofija?
Koga briga za identitet, ako je opstanak u pitanju?!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
