Derbi mađioničar Saša Obradović

Mučila je nedoumica crveno-belu javnost, objašnjena pitanjem – da li je Saša Obradović mogao da motiviše izabranike za nedavni abaligaški derbi, pogotovo jer veoma brzo sledio naredni – evroligaški sinoć. Ipak, istorija ukazuje da trener Crvene zvezde i te kako ima lično iskustvo, pored Nebojše Ilića, možda i ključno za samopouzdanje i energiju ekipe.

Mart 1994. ostaće zauvek u pamćenju stratega. Posle šestogodišnje epopeje na Malom Kalemegdanu, otisnuo se u Limož, spreman da kao veliki talenat i potencijalni reprezentativac moćne Jugoslavije izgradi ime u inostranstvu. Ipak, Božidar Maljković je Obradovića zamenio sa Denijem Jangom, stoga se Saša na kratko vratio u Beograd i nedvosmisleno potvrdio klasu.

Posle više od dve decenije pauze, večiti rivali sastali su se u finalu Kupa SR Jugoslavije. Poprište spektakla, ispostavilo se i rezultatski, bio je novosadski SPENS, skoro 7.000 ljubitelja igre pod obručima došlo je u dvoranu da isprati izabranike Željka Lukajića i Vladislava Lučića, dok su pravdu delili Tihomir Bubalo i Branko Jovanović.

Uzdanice srpske košarke nisu razočarale, pogotovo Saša Obradović. Postigao je 41 poen, šutirajući trojke 5-5 i bacanja 25-22, međutim – crveno-beli su morali pehar da prepuste Nikoli Lončaru i družini. Ujedno, iako je budući trener, iz tadašnjeg ugla, doživeo poraz, postavio je visoke standarde po broju koševa na večitom derbiju i direktno stao rame uz rame sa Ljubodragom Ducijem Simonovićem (59), Borislavom Ćurčićem (45), Nebojšom Ilićem (42) i mnogim velikanima. Kuriozitet je da su na tom susretu oba tima šutirala čak 96 puta sa linije slobodnih bacanja (?!), presudila je činjenica da je Parni valjak bio bolji iz igre, 56-32 naspram 53-27 i imao veći broj dvocifrenih pojedinaca – Lončar, Sretenović, Brkić, Stevanović, Berić, Rebrača...

Posmatrajući izveštaje doajena sportskog novinarstva, Veselin Barović, tadašnji predsednik KSJ, pehar je veoma lako mogao da uruči miljenicima stratega Lučića. Partizan je u završnici vodio dvocifrenom razlikom (101:91), ali se naprasno opustio i dozvolio da se Zvezda potpuno vrati (100:102). Na 11 sekundi do kraja, arbitri su dosudili „mrtvu” loptu, posle podbacivanja došla je do igrača crno-belih. Logično, usledio je faul, Sretenović je sa linije slobodnih bacanja bio nepogrešiv i ekipa iz Humske se radovala.

Tuga na Malom Kalemegdanu nije dugo trajala. Samo dva meseca kasnije zakazano je veliko finale Prve lige Jugoslavije, odnosno plej-of dueli večitih rivala. Obradović i drugari slavili su sa 4-1, dok je Saša sa 13, 26, 24, 17 i 18 poena bio ključna ličnost u podvigu. Mečevi su igrani u tadašnjoj dvorani „Pionir”, poseta je razočarala samo u uvodnom duelu (4.500)...

Stoga, Džered Batler, Nikola Kalinić i ostali miljenici crveno-bele publike nisu imali pravo sinoć da razočaraju, jer iz prve ruke mogu da čuju zlata vredne savete, upotpunjene činjenicama da se 1994, pored košarke, mislilo i na rat, neredovna primanja...