Željko Janović proveo je u Budućnosti nepunu deceniju, zbog ljubavi prema podgoričkom klubu nije prešao u Crvenu zvezdu ili zagrebački Dinamo. Nekadašnji vezista smatra da je trebalo da postupi drugačije, jer bi imao i status reprezentativca.
Rođeni Podgoričanin nosio je plavo-beli dres od 1981. do 1990. Sjajne partije u dresu „đetića” nisu ostale nezapažene, pa su stigli pozivi od Dragana Džajića i Miroslava Ćire Blaževića. Nije prešao u Zvezdu ili Dinamo. Kasnije se otisnuo u Španiju, Francusku i Portugaliju. Zanimljivo, Janović se u tinejdžerskim danima oprobao u mnogim sportovima, pa se opredelio za fudbal.
- Ranije je bilo drugo vreme. Sport je bio na svakom uglu, na poligonima, na turnirima. Sa 16 godina primetio me je na jednom poligonu pokojni Milan Rogošić. Ta prva godina bila je važna za dalji tok moje karijere. U finalu prvenstva Jugoslavije za omladince poraženi smo od Crvene zvezde sa 2:1. Za protivnika su igrala braća Đurovski i ta generacija. Godinu kasnije pobedili smo Partizan, za koji su igrali Dragan Mance, Zoran Čava Dimitrijević, Vladimir Vermezović... I iz te naše generacije jedino smo Dragoljub Brnović i ja, nakon godinu dana, prebačeni u prvi tim Budućnosti - priča Janović.
Mnogo lepih trenutaka imao je nekadašnji vezista u matičnom klubu.
- Bilo je lepo i kod pokojnog Miše Folića. Debitovao sam protiv šampionske generacije Dinama u kojoj su bili Zajec, Kranjčar, Cerin... Dobio sam u tom meču jak udarac, tražio izmenu, ali sam i takav uspeo da postignem prelep gol. U finišu je kapiten Caco Ljumović zatresao mrežu. To ne mogu da zaboravim. Sećam se i meča protiv Veleža kad sam dao tri gola Mostarcima, koje je krasio čuveni „BMV” – Bajević, Marić, Vladić. Dati tri gola jednom od najboljih golmana Jugoslavije svih vremena nije mala stvar.
Janović pripada dobu se igralo dopadljivo, a stadioni bili punu. Željko još pamti pobede Budućnosti protiv klubova takozvane velike četvorke, kako u tadašnjem Titogradu, tako i u Beogradu, odnosno Zagrebu i Splitu.
- To su mečevi koji se najduže pamte. Posle mene stasao je i Dejan Savićević, a onda se Dragan Vujović vratio iz Kosmosa. Formirana je dobra ekipa kod Milana Živadinovića. U toj sezoni pobedili smo Zvezdu u Beogradu, Dinamo u Zagrebu i Hajduk u Splitu, a sa Partizanom u Humskoj odigrali smo nerešeno.
Imao je ponude od Dragana Džajića i Miroslava Ćire Blaževića da pređe u Crvenu zvezdu, odnosno Dinamo, ali nije otišao.
- Bio sam na pragu Rijeke, mada sam napravio veliku grešku. Sa Riječanima je nešto iskrslo. Onda sam dobio poziv Džajića, ali sam obećao ljudima iz Budućnosti da neću ići. Voleo sam taj klub i Podgoricu, nisam mogao bez njih. Mnogo sam pogrešio. Jer, da sam zaigrao za Crvenu zvezdu ili zagrebački Dinamo, verovatno bih postao reprezentativac, a san svakog mladog sportiste je da zaigra u Zvezdi. Ništa sada ne bih menjao, ali znam da sam tada mnogo pogrešio. Ukazala mi se velika prilika koju nisam umeo da iskoristim.
Imala je Budućnost sjajan tim: Đukanović, Leković, Stanisavljević, Brnovići, Vujović, Petrović, Vlahović, Savićević, Mijatović, Janović...
- Bili smo kao velika porodica. I danas mnoge od njih čujem, viđamo se. Ostali smo veliki prijatelji. Najbolji sam sa Dragoljubom Brnovićem i Dejanom Savićevićem. Član sam Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Crne Gore, a Dejo je prvi čovek fudbala u našoj zemlji. I kroz sindikat fudbalera održavam kontakte. Neka prijateljstva su do kraja života.
Inostranu karijeru Janović je gradio je u Španiji, Francuskoj i Portugaliji.
- Imao sam sreću da posle Jugoslavije igram u tri lepe zemlje. Kad sam odlazio, bio sam kapiten Budućnosti. Tada je granica za odlazak bila 28 godina. I tada je trebalo da se sve poklopi: da vas neko traži, da ste u odličnoj formi, a u inostranim klubovima mogla su da igraju samo po dva stranca. Tada sam bio u poznim igračkim godinama. Zadovoljan sam, upoznao sam kulturu tih zemalja, stekao i tamo prijatelje.
PREDSEDNIK SINDIKATA PROFESIONALNIH FUDBALERA
Željko Janović je trenutno predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Crne Gore, bori se za njihova prava.
- U početku našeg rada sve je išlo dosta teško. Nakon tri ili četiri godine ušli smo u FIFPro. Oni su partneri UEFA i FIFA. Kroz dijalog dobijamo standarde i prava koja smo obavezni da realizujemo. Od 2013. smo punopravni član. Nije još sve kao u razvijenijim zemljama, ali su bitni standardi ušli na tlo Crne Gore.
POLITICI NIJE MESTO U SPORTU
Podeljena su mišljenja oko toga da se formira regionalna liga u fudbalu.
- Ova situacija je mnogo bolja nego pre nekoliko godina. Ima više novca, klubovi bi bolje prolazili. Naše države treba da donesu određene pogodnosti. Ako neko ulaže u sport, treba da bude motivisan. Dok se to ne promeni, ima prostora za politiku, a njoj u sportu nije mesto. Dakle, pitanje vlasničke strukture klubova treba definisati. Ako su klubovi opštinski, onda je i politike u tim klubovima više.
IZGUBLjENA SEZONA ZA BUDUĆNOST
Budućnost danas gotovo tavori. Nedostaju joj novi Vujovići, Savićevići, Janovići, Mijatovići. Ostaje nada da će doći bolja vremena.
- Ima dosta mladih i talentovanih igrača, ali brzo odlaze u inostranstvo. Sve se vrti oko novca. Budućnost je imala Adžića, mali Bulatović igra u Lansu. Nisu dovedene adekvatne zamene. Sada je došao Miodrag Grof Božović za trenera. Svakom treba dati vremena da se uklopi, ali dobrih rezultata nema. Mladi ljudi žure za dobrim zaradama, ali su i klubovi primorani da ih prodaju kako bi opstali. Sada je i Sutjeska odlična, pa se plašim da je za Budućnost ova sezona izgubljena – rekao je Željko Janović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
