Ognjenović: Sa igračima u svlačionici pričam engleski!

Praznici se ne mere samo datumima, već osećajima koji u čoveku bude novu vrstu emocije. Tako je i pred Vaskrs leta Gospodnjeg 2026. kad pravoslavni hrišćani čekaju novu pobedu života nad smrti, nadajući se boljim i smirenijim vremenima, novim ljudima koji će da zamene ovo bezdušno vreme.

Perica Ognjenović, nekadašnji as Crvene zvezde i Real Madrida, reprezentativac SR Jugoslavije, sa klupe predvodi Rudar Prijedor, premijerligaša BiH. U karijeri, punoj uspona, padova i tihih povrataka, ogleda se suština Vaskrsa – vera da ništa nije izgubljeno i da svaki kraj može da bude novi početak. Od dečaka koji je sanjao velike stadione, preko trenutaka kad je fudbalski svet bio na dlanu, pa do onih kad je trebalo pronaći snagu za novi korak, Ognjenović je ostao simbol jedne generacije i podsetnik da se istinska vrednost ne meri samo trofejima, već istrajnošću.

Postoje karijere koje ne mogu da se svedu na statistiku, golove i klubove. Karijera Perice Ognjenovića upravo je takva – priča o velikom talentu, evropskoj sceni, ali i iskušenjima koja su ga pratila kroz godine profesionalnog fudbala, odnosno istrajnosti koju i sada pokazuje na klupi „rudara” sa Sane.

- Gde god sam bio i radio želeo sam da ostavim pozitivan utisak, da pružim maksimum. Nisam se štedeo, tako sam odgovorno vaspitan – kaže  Perica Ognjenović. - Vaskrs je naš najveći praznik kojem se uvek radujem. Radi se o posebnim danima za sve hrišćane, pravoslavce.

Uvek se, kako je naglasio, trudi da najveće praznike provede u krugu porodice.

- Biće to sada  u Prijedoru, gde trenutno radim. Supruga je prva stigla u Potkozarje, očekujem i dve kćerke koje su moja najveća radost. Sa najmilijima je najbolje društvo i praznik ima smisao.

Igrao je u Španiji, Nemačkoj, Kini, Ukrajini, Francuskoj, Grčkoj...

- U svim zemljama video sam nešto novo i stekao iskustvo. Kao najlepše pamtim dane u Madridu. Tu su mi se i deca rodila, lepe su to uspomene, neizbrisive. Madrid je bio najveće iskustvo.

Među nekolicinom fudbalera sa ovih prostora zaigrao je za najveći klub na svetu – Real Madrid.

- Ne treba biti lažno skroman, svako ko se bavi fudbalom teži da dođe na takva mesta kakav je Madrid i kraljevski klub. Lep je osećaj, ali isto tako nosi i veliku odgovornost. Igrati u dresu Reala je nešto posebno, ali isto tako ima još lepih klubova po svetu, sa svojim specifičnostima.

U toku je završnica Lige šampiona i uskoro će biti poznat prvak.

- To je nezahvalno prognozirati. Svako od nas ima favorite, ali i želje. Više ekipa se ističe, razlika u kvalitetu je mala, ostali su sjajni timovi, nijanse će da odlučuju. Lako je pogoditi koga bih voleo na tronu Evrope.

Perica Ognjenović se u Prijedoru  već odomaćio.

- Već duže sam tu, prošlo je adaptiranje. Grad je lep, odiše sportskim duhom, Rudar Prijedor ljubimac. Susrećem se s ljudima, pričamo, ostavili su na mene dobar utisak. Zadovoljni su što se igra lep fudbal u Prijedoru, tako mi kažu. Nemam utisak nezadovoljstva. Uvek se, naravno, očekuje više i može bolje, ali toliko sam toplih stvari čuo i doživeo od Prijedorčana što je dodatni motiv.

U Rudar Prijedoru je više igrača iz Španije, ali i još nekih zemalja..

- Komuniciramo na univerzalnom, engleskom jeziku. Ponekad unesemo i neko dodatno objašnjenje na španskom jeziku. Postali smo prepoznatljivi po igračima iz inostranstva, Španije pogotovo. Nikad se nisam rukovodio ničim drugim osim da angažujemo fudbalere po kvalitetu. Svi su doneli određeni kvalitet i ubeđen sam da nismo pogrešili što smo to uradili.

Utisak je da Rudar Prijedor bolje igra na gostovanjima nego pred svojim navijačima.

- Često govorim da imamo problem terena. Koliko god to zvučalo kao izgovor, igrački kvalitet nije sporan, ali igralište nije u najboljem stanju, iako ljudi iz kluba i održavanja čine sve da bude najbolji pred svaku utakmicu. Pritisak uvek postoji, pogotovo u određenoj poziciji na tabeli kao što je naša. Nosimo se sa svim tim kako znamo i umemo, a negde je i do nas. Da ne verujem u opstanak ne bih bio ovde. Nijednog momenta nisam se pokolebao i razmišljao da odustanem. Daćemo sve od sebe pa šta bude.

Pre deset meseci kad je stigao bukvano je krenuo od nule.

- Situacije je bila takva, ali napradak je evidentan, postepeno rastemo. Kasno smo počeli i pripreme, u hodu smo se spremali i formirali, tražili smo formu iako je takmičenje već bilo počelo. Snalazili smo se kako smo znali, mnogo je razloga što smo na ovoj poziciji, ali nismo izgubili veru. Nikoga ne krivim, jednostavno situacija je bila takva! Ono što sada vidim raduje me, nadam se da ništa neće biti uzalud.

Za šefa struke „rudara” Premijer ligi od deset klubova je pun pogodak.

- Kvalitet se koncentrisao na jednom mestu, svako može da pobedi i nijanse odlučuju. Premijer liga je dobila na zanimljivosti, uzbudljiva je i inspirativna. Mala je bodovna razlika i u vrhu i na dnu, sve je dostižno. Finiš će da bude stresan za sve.

Prati dešavanja i u srpskom fudbalu, iako ne kao ranije.

- Ne znam šta da kažem po tom pitanju, nisam u Srbiji i zbog profesionalnih obaveza ne mogu da ispratim sve kako treba i kako bih želeo. Crvena zvezda je daleko iznad svih. Mislim da bi bilo dobro da i u našem fudbalu dođe do skraćenja i formiranja jače lige kao u BiH. Siguran sam da bi to donelo dodatni kvalitet. Srbija nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo. U fudbalu se samo ceni uspeh, pogotovo na reprezentativnom nivou. Ko se bavi s tim treba i da nađe razloge neodlaska u SAD. Nisam u tom sistemu, pa ne bih mogao da dam preciznu ocenu i dijagnozu. Jedna stvar je sve to posmatrati navijački, a druga profesinalno.

Posle neuspeha u kvalifikacijama, Veljko Paunović preuzeo je funkciju selektora.

- Svi mu želimo uspeh, kao i svakom drugom selektoru, koji se pojavi na sceni. Biće mu potrebno mnogo sreće i znanja!

Za razliku od Orlova, BiH uspela je u baražu.

- Velika želja, borbenost i htenje, bez toga je sve to nemoguće. Odigrali su ozbiljno, muški i takmičarski utakmice sa Velsom i Italijom. Ne čudi me što Italija nije uspela, u fudbalu prolazi samo kvalitet i ništa nije nemoguće. Svi su je videli kao favorita i očekivali plasman na Svetsko prvenstvo. I veće reprezentacije su padale, a po meni prolazak BiH nije iznenađenje. Svi koji smo dotakli malo Jugoslaviju, pomalo nostalgično, uvek smo uz reprezentacije sa naših prostora. Teško je reći ko će biti prvak, ali tipujem na Španiju. Bio sam tamo, igrao i svidela mi se kao zemlja.

Ognjenović je bio član reprezentacije na Mondijalu u Francuskoj.

- Postoji u životu nekoliko faza koje svaki igrač treba da doživi i teži ka njima. To su Liga šampiona, Evropsko i Svetsko prvenstvo, i to je sve razumljivo. Imao sam sreću da sam u Francuskoj 1988. godine, odigrao tri utakmice. To je snažan vetar u leđa za karijeru, nešto najlepše što svaki igrači može da doživi.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU