Možda smo tu gde smo i zaslužili da budemo

Zvezdin evroligaški rolerkoster je dve noći ranije u Kataloniji prešao i preko poslednjeg spusta… Anksiozni krik straha izabranika Saše Obradovića odzvanjao je Blaugranom, dok se niz crveno-belih vagončića strmoglavom brzinom spuštao šinama neuspeha.

Da – kao na svakoj vožnji i na Malom Kalemegdanu je bilo mnogo uspona i padova. Ipak, kako to obično biva u životu, ali i na rolerkosteru, padovi su ostavili jači utisak, dublji trag i naterali srca svih ljubitelja beogradskog velikana da nešto žustrije zatrepere u već stegnutim grudima. Osećaj nelagode onih koji žive i dišu crveno-belo eskalirao je posle poraza od Barselone – 72:80, kad je evropska vožnja zvanično istekla, a snovi po ko zna koji put ostali nedosanjani.

Crvena zvezda ni ove godine neće igrati plej-of Evrolige. Ta činjenica možda ne bi ni bila toliko bolna, da se neuspeh nije dogodio na istoj stepenici, pod sličnim okolnostima kao i prethodne.

Da na Malom Kalemegdanu imaju za čime da žale malo je reći. Vratimo se samo nekoliko kola u crveno-belu prošlost, kad je četa Saše Obradovića još sudbinu čvrsto držala u vlastitim rukama. Zvezda je bila peta na tabeli, na papiru imala jedan od najlakših rasporeda do kraja i pozitivan skor s velikom većinom tadašnjih konkurenata. Situacija je bila čak isuviše dobra da bi bila istinita, a sve smernice su ukazivale na veliki uspeh u nastajanju. U takvim okolnostima, a posle razočaravajućeg epiloga, logično pitanje koje se samo nameće je - kako smo onda stigli dovde? Nekoliko sedmica je promenilo sve. Crveno-beli su prosuli pozamašnu zalihu, nalik na prethodnu sezonu i na kraju ostali praznih ruku.

Plej-in je ponovo bio Zvezdin maksimum, aludirajući na to da su Beograđani stigli do nivoa da mogu da pariraju kontinentalnoj aristokratiji, da je povremeno povrede, ali još ne da joj konstantno prkose i ugroze mesto na vrhu.

Saša Obradović je vrlo jednostavno, ali i precizno sumirao sezonu.

- Na kraju dana možda smo tu gde smo i zaslužili da budemo. Mogli smo da ostvarimo i neku pobedu više, budemo bolje plasirani, samim tim imamo i veće šanse. Ali, nismo to uradili. Stiče se utisak da nam je nedostajalo koncentracije, malo sreće, a pre svega iskustva – objasnio je strateg crveno-belih, indirektno ukazavši na to da Zvezda još nije spremna za najveća dela.

Kroz prizmu neutešnih navijača, naročito budući da je sezona pretežno bila odlikovana bajkovitim elementima, ovo je ogroman neuspeh. Ipak, u poslednje dve sezone je ostvaren i očigledan napredak. Ukoliko bi nas crveno-beli vremeplov odveo nešto dublje u prošlost kroz istorijat moderne Evrolige, ovo su najbolji rezultati tima s Malog Kalemegdana u eliti, a svako poređenje s nekim prethodnim sezonama je suvišno.

Vrlo verovatno najveći ikada budžet na ovim prostorima za jednu ekipu, nije opravdan – uložena su veća sredstva nego prethodne godine za praktično identičan rezultat, što argumentovano podstiče sumnju da napredak nije ostvaren. Zato sasvim opravdano među zvezdaškom publikom preovlađuju ukusi gorčine i razočaranja. Ipak, kako i sam Obradović kaže stečeno je određeno iskustvo, koje bi u nekoj „novoj Blaugrani“, na nekoj novoj „biti ili ne biti pozornici” moglo da prevagne u korist Beograđana i sada već decenijski plej-of san pretvori u javu.