Debakl – grubo zvuči, ali najpreciznije opisuje krah sezone crveno-belih na više frontova…
„Molim Vas, poštedite me” – rekao je Saša Obradović posle poraza u drugom meču polufinala ABA lige od večitog rivala. Upravo ta rečenica - kratka, jednostavna, vrzma se i po glavama svih istinskih ljubitelja Crvene zvezde. Navijači takvu poruku šalju ljudima u klubu, igračima, struci. Svi oni kojima su crveno-bele boje bliske srcu odavno su se zasitili neuspeha u ključnim susretima, prokockanim šansama i „propalim” sezonama. Zato, svaki član višemilionske porodice s Malog Kalemegdana emituje kratak i jasan signal - „poštedite nas!”.
Mogla je ovo da bude tako dobra sezona Crvene zvezde. Nedostajalo je samo malo snage i volje u odsudnim momentima da uspeh dosegne istorijske razmere. Ipak, crveno-belu slavu zamenila je patnja, a sezona iz snova poprimila je elemente horor priče u samo nekoliko sedmica.
Naprasno, igra beogradskog velikana se u potpunosti raspala. Karakteristično zajedništvo, poverenje, dobra odbrana i sve odlike ekipe koja je samo dva meseca ranije harala Starim kontinentom, više nisu mogli da se vide, čak ni u obrisima.
Saša Obradović je izgubio svlačionicu, međusobno poverenje je nestalo, a na to su ukazali i njegovi izabranici vrlo direktno posle eliminacije u polufinalu ABA lige. Ognjen Dobrić, Kodi Miler-Mekintajer, Džordan Nvora i Čima Moneke sugerisali su na to da poslednjih dana nisu znali šta je plan, da nisu imali jasne instrukcije. Kapetan je pustio kormilo - brod je skrenuo sa kursa, a tim prestao da postoji. Nešto slično, s čim se večiti rival suočavao početkom sezone, Crvena zvezda živi u njen smiraj.
Očigledan nedostatak strategije ili njeno neprihvatanje od strane igrača, nije jedini problem vidljiv golim okom. Navijači su ljuti, dosta im je razočaranja. Obradović je prva „meta”, ali ni pojedini prvotimci neće biti pošteđeni. Pored izostanka adekvatne komunikacije, bio je primetan i nedostatak volje. Pojedinci kao da su glavama već bili na odmoru, u novom klubu ili bilo gde drugde, samo ne u crveno-belom dresu i na tom, zvezdaškoj publici, svetom parketu.
Ne tako davno su ljudski kvaliteti i odnosi bili najveća snaga sedmostrukog šampiona regije. Pripadnici čete s Malog Kalemegdana živeli su jedni za druge i bili spremni da, košarkaškom terminologijom, poginu na terenu - za saigrača, navijača, Crvenu zvezdu. A onda… iskra se ugasila, nestalo je žara, svlačionica je pukla. Zvezda je ostala bez čoveka od poverenja. Crveno-beli tim više ne postoji.
Nekompatibilnost igrača i trenera ogledala se svakim posedom, razlika u filozofiji i košarkaškom shvatanju kreirala je jaz i na ljudskom planu, a poverenje je krenulo da bledi, stiče se utisak, na kraju i potpuno nestalo.
Poraz u derbiju, eliminacija i još malo soli valjano utrljane na rane navijača bili su samo epilog katastrofalnog perioda velikana u proteklih osam nedelja. Čima Moneke je poraz od Olimpijakosa (12. februar) okarakterisao kao trenutak kad je sve stalo. Crveno-beli sat je prestao da kuca. Vreme se zamrzlo, igrači ostali da žive u prošlosti, a surova i neumorna sadašnjost nastavila da zadaje udarce.
Kulminacija? Praktično identična prošlosezonskoj. Od bajke do košmara, sijaset propuštenih prilika i dobra „hemija“, za nijansu više promućkana, taman dovoljno da eksplodira…
Ekipa se ponovo raspala, a promene ogromnih razmera tokom leta su neminovne, kako se debakl ne bi ponovio i treću sezonu zaredom.
„Pitanje o gubitku identiteta je odlično, ali za nekog drugog. Smatram da imamo mnogo dobrih stvari, samo su nam potrebne neke promene. Tim uopšte nije povezan s trenerom.”
Čima Moneke
„Komunikacija je prilično loša u poslednje vreme. Imamo mnogo dilema kakvu odbranu treba da igramo. Neke stvari su potpuno nejasne i nedefinisane, a nedovoljno dobra komunikacija vodi do grešaka.”
Džordan Nvora
„Svi su krivi. Prevashodno mi igrači, ali i svi ostali. Razumem frustraciju navijača i ne mogu da im zamerim skandiranja nezadovoljstva. Znam da su i oni frustrirani celom situacijom, kao i mi. Ovakve utakmice su samo pitanje ponosa i ega. Nije stvar u taktici i akcijama. Možda grešim, ali zato nikad neću biti trener”
Kodi Miler-Mekintajer
„Sve je ovo posledica loše igre u prethodna dva meseca. To smo jednostavno mi, nije izgledalo dobro, nije išlo i takav je epilog. Teško je igrati u ovakvim okolnostima, vidi se da su svi digli ruke i da to ide u lošem pravcu. Začudio me je potez trenera da me izvede. Nisam pričao s njim, niti sam ulazio u njegova razmišljanja, bila je to njegova odluka”
Ognjen Dobrić
ČAK ŠEST PORAZA NA SEDAM KLjUČNIH MEČEVA
Nemali broj puta su crveno-beli karakterisali utakmice epitetom „biti ili ne biti”, najavljivali velike stvari i kroz prizmu značaja duela i svoje nepokolebivosti pristalice uveravali da će sve da bude baš kako treba. Ipak, velike reči, nisu uspele da isprate dela sličnih razmera. Tako je bilo i u četvrtom uzastopnom porazu od Partizana (78:89).
Neuspeh u derbiju bio je šesti u poslednja dva meseca na susretima koji su imali epitet „utakmica sezone“. U takvim okolnostima crveno-beli su ostvarili samo jednu pobedu, za učinak od više nego skromnih 14,2 odsto uspešnosti. Grandiozni trijumf nad šampionom Evrope – Fenerbahčeom, u grotlu Beogradske arene nije bio dovoljan da nadomesti poraze od Bajerna, Real Madrida i po dva puta Barselone i Partizana.
Sve je krenulo nizbrdo od nedopustivog poraza od Bajerna, Kraljevski klub je samo malo usmerio Zvezdu ka trnovitim stazama, dok su crno-beli i Katalonci zadali završne udarce u Evroligi.
Parni valjak je bio koban po rivala i na regionalnoj pozornici i tako ga ostavio praznih ruku.
Iako su crveno-beli na papiru imali tim, igrače, sredstva, da se suprotstave najvećim timovima Evrope, deluje da je nedostajala doza smirenosti, iskustva, pobedničkog mentaliteta i za nijansu jači želudac, da se svare određene stvari i prebrode krize. Da su za velike uspehe neophodne pobede na velikim utakmicama, Zvezda je naučila na teži način.
ISTA SUDBINA DVA OBRADOVIĆA
U Humskoj pre tačno pola godine, sada na Malom Kalemegdanu – renomirani trener, prezimena Obradović nalazi se u žiži javnosti. Strateg crveno-belih je, stiče se utisak, pogubio konce ekipe, a pojedini igrači „odbili su poslušnost”, baš kao što je to bio slučaj na crno-belom delu Topčiderskog brda nekoliko meseci ranije. Svaka sličnost je primetna.
Epilog u taboru večitog rivala je poznat – odlazak trenera, ali i problematičnih igrača, rešio je mnoga pitanja i počeo proces zaceljenja. Grupa pojedinaca, koji su zajednički obitavali i igrali mahom za sebe, ponovo je postala tim, kadar da uzdrma evropske velikane i bori se za domaće trofeje.
Sada je, stiče se utisak, sličan rasplet i pred Crvenom zvezdom, Sašom Obradovićem, ali i pojedinim prvotimcima…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
