Kad bi nas, u fudbalskoj Srbiji, neko direktno pitao da li Saša Ilić treba da dođe za šefa stručnog štaba Partizana relativni broj, u podeljenom da ne kažemo posvađanom klubu, dižući ruke, to bi, gromoglasno odobrio.
S velikim ushićenjem!
Srpski fudbal, nekada se zvao jugoslovenski, odavno nije imao takvu harizmu, autoritet, poštovanje od svih strana... Prošla su vremena Rajka Mitića, Stjepana Bobeka, Bore Kostića, Milutina Šoškića, Dragoslava Šekularca, Nenada Bjekovića, Dragana Džajića, Momčila Vukotića, Duleta Savića, Dragana Mancea... Sećanja naviru i podapinju sadašnjost, da nam pogled što manje „pada” u budućnost.
„Sale nacionale” je u njihovom rangu, sadašnji izbor, ne nametnuti ni izlobirani, nego spontani. Onaj kome svi veruju. Bez dileme!
Treba da se nadograđujemo, kao društvo, s fudbalom kao njegovim najprepoznatljivijim osloncem, da izgradimo kvalitetno naličje. Tako jedino možemo da uspemo, s ljudima pomirljivog karaktera, koji neutrališu sve različitosti!
Svojevremeno, ta pomirujuća zvezda nosilja bio je Miljan Miljanić, zvezdaš poštovalac Partizana i trener slavnog Real Madrida. Danas imamo Sašu Ilića koji za „pero” nije matirao isti taj Real Madrid, ali je vodio i predvodio srpski fudbal prvi put u Ligi šampiona u grupi sa budućim prvakom Evrope (Portom) i finalistom Kupa UEFA – Lige Evrope (Olimpik Marseljom).
U vakuumu nedostajućeg kadra, kad se fudbalski izbori približavaju, a Srbija sve siromašnija s ljudima i fudbalskim moralom, jedino logično rešenje za novog šefa stručnog štaba poljuljanog giganta iz Humske ulice je upravo legendarni kapiten. Opšteprihvaćen čovek, u fudbalu je postigao mnogo, a imao je, Bogu hvala, od koga da uči. Sad je došao na njega red da, posle zaobilaznog puta preko Bugarske, Grčke i Rusije, dođe u svoj Partizan i podučava nove zvezde u crno-belom dresu.
Saša Ilić je Partizanu, izgleda, jedini preostali svetionik sa bremenitom ulogom u kojoj mora da zablista kao legendarni Abdulah Gegić, Florijan Matekalo, Ilješ Špic, Miloš Milutinović, Ivica Osim, Ljubiša Tumbaković, Lotar Mateus, Aleksandar Stanojević, Zoran Milinković, Slaviša Jokanović, Marko Nikolić...
„Saša Ilić je žito u kukolju!”
To su napisale Delije na svom Severu!
A njima se, bez obzira na sve, mora verovati! Retko kad greše...
Zato Srbijo, evo čoveka za budućnost našeg fudbala, kojeg svi vole, poštuju i cene, bez kurtoazije. Jedan je Saša Ilić – kapiten. Danas trener na klupskoj prekretnici kao što je bila ona 1992...
Verujemo i nadamo se da ga Fudbalski klub Partizan neće potrošiti kao mnoge svoje sinove do sada...
Dobrodošao „Sale nacionale”, srpski fudbal i tvoj Partizan te trebaju i zahvaljuju ti na nadaleko prepoznatljivoj hrabrosti!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
