Кад би нас, у фудбалској Србији, неко директно питао да ли Саша Илић треба да дође за шефа стручног штаба Партизана релативни број, у подељеном да не кажемо посвађаном клубу, дижући руке, то би, громогласно одобрио.
С великим усхићењем!
Српски фудбал, некада се звао југословенски, одавно није имао такву харизму, ауторитет, поштовање од свих страна... Прошла су времена Рајка Митића, Стјепана Бобека, Боре Костића, Милутина Шошкића, Драгослава Шекуларца, Ненада Бјековића, Драгана Џајића, Момчила Вукотића, Дулета Савића, Драгана Манцеа... Сећања навиру и подапињу садашњост, да нам поглед што мање „пада” у будућност.
„Сале национале” је у њиховом рангу, садашњи избор, не наметнути ни излобирани, него спонтани. Онај коме сви верују. Без дилеме!
Треба да се надограђујемо, као друштво, с фудбалом као његовим најпрепознатљивијим ослонцем, да изградимо квалитетно наличје. Тако једино можемо да успемо, с људима помирљивог карактера, који неутралишу све различитости!
Својевремено, та помирујућа звезда носиља био је Миљан Миљанић, звездаш поштовалац Партизана и тренер славног Реал Мадрида. Данас имамо Сашу Илића који за „перо” није матирао исти тај Реал Мадрид, али је водио и предводио српски фудбал први пут у Лиги шампиона у групи са будућим прваком Европе (Портом) и финалистом Купа УЕФА – Лиге Европе (Олимпик Марсељом).
У вакууму недостајућег кадра, кад се фудбалски избори приближавају, а Србија све сиромашнија с људима и фудбалским моралом, једино логично решење за новог шефа стручног штаба пољуљаног гиганта из Хумске улице је управо легендарни капитен. Општеприхваћен човек, у фудбалу је постигао много, а имао је, Богу хвала, од кога да учи. Сад је дошао на њега ред да, после заобилазног пута преко Бугарске, Грчке и Русије, дође у свој Партизан и подучава нове звезде у црно-белом дресу.
Саша Илић је Партизану, изгледа, једини преостали светионик са бременитом улогом у којој мора да заблиста као легендарни Абдулах Гегић, Флоријан Матекало, Иљеш Шпиц, Милош Милутиновић, Ивица Осим, Љубиша Тумбаковић, Лотар Матеус, Александар Станојевић, Зоран Милинковић, Славиша Јокановић, Марко Николић...
„Саша Илић је жито у кукољу!”
То су написале Делије на свом Северу!
А њима се, без обзира на све, мора веровати! Ретко кад греше...
Зато Србијо, ево човека за будућност нашег фудбала, којег сви воле, поштују и цене, без куртоазије. Један је Саша Илић – капитен. Данас тренер на клупској прекретници као што је била она 1992...
Верујемо и надамо се да га Фудбалски клуб Партизан неће потрошити као многе своје синове до сада...
Добродошао „Сале национале”, српски фудбал и твој Партизан те требају и захваљују ти на надалеко препознатљивој храбрости!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.