PSŽ danas igra, kao Vojvodina nekada

Juče je bio poseban dan na stadionu „Karađorđe”, na kojem su se okupili članovi prve šampionske generacije novosadskog kluba. Tačno pre šest decenija, Stara dama se upisala među velikane nekada jugoslovenskog, a danas srpskog fudbala i podigla prvi šampionski pehar. Mnogo je i danas onih koji nisu svesni koliki je to bio podvig, jer je tadašnja Prva liga bila među pet najjačih na Starom kontinentu.

Na to svakako treba da se doda podatak da je Vojvodina postala prva ekipa koja je prekinula dominaciju tadašnje „velike četvorke” – Crvene zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka, pa da se zaključi kako je upravo to bio najznačajniji dan u istoriji Stare dame.

Tim povodom, Sekcija veterana Vojvodine, odlučila je da sve to obeleži svečano, u krugu najbližih, u društvu onih koji su još s nama, uz sećanje i prepričavanje na one koji to, nažalost, više nisu. Prisutnima se najpre obratio član Upravnog odbora Vojvodine, Petar Đurđev, koji se zahvalio prvoj šampionskoj generaciji na jednom od najvažnijih podviga u istoriji kluba osnovanog pre 112 godina.

– Kad su momci u belo-crvenom, predvođeni Vujadinom Boškovom i Brankom Stankovićem, uspeli da učine nemoguće, a to je da sruše mit o „velikoj četvorci” i donesu prvu titulu šampiona u Novi Sad, bio je to zaista podvig – istakao je Đurđev. - Vojvodina je jedan od retkih klubova koji je igrao u carevini, kraljevini i republici i, od 1914,  mnogo je uradila za jugoslovenski fudbal. Podvig iz 1966. i danas odjekuje hodnicima sećanja našeg kluba, i pokazuje da je uspeh moguć, uz generaciju intelektualaca, koji su ponosno nosili taj dres, koji nikada nisu pomišljali na finansijski momenat, već samo da budu dostojni istorije, slave i tradicije našeg kluba i da reprezentuju Novi Sad. Želim da ih sve pozdravim i da im se zahvalim za što su učinili za nas, a našim navijačima čestitam ovaj važan datum.

Počasni predsednik Sekcije veterana Vasa Pušibrk biranim rečima se obratio prisutnima.

– Razgovarao sam sa Silvesterom Takačom, našim najboljim igračem iz te generacije, koji je pozdravio sve prisutne. On je tom prilikom rekao da smo igrali moderan fudbal, presing i nismo dozvoljavali rivalima da nas napadnu. Takač je dodao da tako danas igra Pari Sen Žermen. Imali smo snage da napadamo i da se branimo, sjajnog golmana Iliju Pantelića i na kraju smo, igrajući na taj način, osvojili prvu titulu. Danas želim da doživimo i da osvojimo treći šampionski trofej – uz buran aplauz odbravanja prisutnih, zaključio je Pušibrk.

Uručeno je sedam plaketa preostalim živim igračima ili njihovim predstavnicima, a to su: Silvester Takač, Vasa Pušibrk, Radivoj Radosav, Afolf Lambi, Đorđe Milić, Rajko Aleksić i Anđelko Marinković. Posebnu plaketu dobio je doktor šampionske ekipe, profesor dr Milić Stanišić, koji danas ima 95 godina.

– Lepa su to sećanja – prisetio se dr Stanišić. - Bili su to zdravi mladići, nisu se mnogo povređivali, jer su živeli sportski, pa sam i ja imao manje posla nego lekari u drugim klubovima. Bilo mi je lepo, iako je bilo i teško, jer putovali smo mnogo, po Jugoslaviji i po svetu. Sećam se i da smo išli i u Meksiko. Živi smo još, ali mi je žao što nas nema više među živima – poručio je 95-godišnji lekar prve šampionske generacije.

Na red je došla i slavljenička torta sa brojem 60, u bojama naše Vojvodine, a onda i premotavanje sećanja na podvig koji se eto već šest decenija prepričava kao jedan od najvećih u istoriji, ne samo Vojvodine, već i našeg fudbala.