Tanjga: I mi smo veliki kao Ferencvaroš

Spektakl. Vojvodina je pred dobro popunjenom tribinom stadiona „Karađorđe” u Novom Sadu predstavila tim za sledeću sezonu, posle čega je prikazan dokumentarni film „Vujke, jedan jedini”. Na teren su istrčali svi registrovani igrači, zatim i stručni štab predvođen šefom Miroslavom Tanjgom.

Posebnu pažnju izazvalo je pojavljivanje novajlija  Dejana Zukića (Volfsberger), Stefana Mitrovića (Verona – pozajmica), Ifeta Đakovca (Akron), Nardina Mulahusejnovića (Noa) i Hamze Redžića (Sarajevo), navijači su ih pozdravili ovacijama.

Pristalicama Vojvodine prvi se obratio Miroslav Tanjga:

- Hvala vam što ste došli i želim da nas podržite kad ne bude išlo kako treba, podjednako kao i kad pobeđujemo. U svakom slučaju daćemo sve od sebe. Imali smo malo vremena za pripreme, ali to nam neće biti alibi u novoj sezoni. U četvrtak nam sledi prvi ispit protiv značajnog protivnika u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Igramo protiv velikog Ferencvaroša, ali isto tako i mađarski klub igra protiv velike Vojvodine.

Dejan Zukić nije pričao previše:

- Hvala svima što ste došli da nas podržite i pogledate film o našoj legendi. Nećemo ovde mnogo da govorimo, pričaćemo u četvrtak na terenu. Želim da dođete u što većem broju.

Petar Đurđev, član Upravnog odbora Vojvodine, podsetio je na veličinu Vujadina Boškova, uoči sinoćnjog prikazivanja dokumentarca o legendarnom treneru:

- On je bio čovek koji je pokazao da se radom i požrtvovanjem može stići do vrha. Vujke nikad nije zaboravio korene, klub i grad u kojem je ponikao. Boškov je bio jedan od onih čije ime prevazilazi granice sportska. Kao igrač više od 500 puta nosio je dres Vojvodine. Posle kraće pečalbe vratio se u Novi Sad iako je mogao da bira gde će da ode. Sa pozicije tehničkog direktora vodio nas je do šampionske titule 1966. Nije to bila samo titula, slavio je čitav Novi Sad.

Poenta omaža Đurđeva Boškovu je tek usledila:

- Veličina grada ne zavisi od broja stanovnika već od ljudi koja ga čine. Novi Sad je grad šampiona, a Vujke jedna od njegovih najvećih legendi. Vodio je kao trener jedne od najvećih klubova Fejenord, Real Madrid, Sampdoriju, Napoli, Romu, osvajao je šampionske trofeje u Španiji u Italiji, Kup pobednika kupova, predvodio tim u finalu Kupa šampiona. Bio je jedno od najvećih trenerskih imena svog vremena. Iako ga je život stavljao na teška iskušenja, Vujke se uvek vraćao u Srpsku Atinu. Bio je spreman da pomogne savetom, iskustvom i imenom. Čovek može da osvoji čitav svet, ali istinski veliki postaje kad nikad ne zaboravi gde je napravio prve korake i kome stvarno pripada.