Otkako su se na SP 1970. pojavili kartoni nije se dogodilo da igrač koji je u ruci sudije video crvenu boju igra sledeću utakmicu. Slnično je bilo i od premijernog Mondijala 1930. u Urugvaju, pre nego su idejom Kena Artura sudije dobile univerzalni jezik za razgovor sa igračima.
Jednom se, ipak, dogodilo da je isključeni igrač igrao sledeću utakmicu. Presedan je napravljen sa Brazilcem Garinčom na SP 1962. u Čileu posle polufinala sa domaćom reprezentacijom.
Oko isključenja Garinče samo jedno nije sporno. U 80. minutu je pored aut-linije u prolazu od Čileanca Rohasa dobio udarac u grudi na koji je uzvratio udarcem u stražnjicu. Sačuvan video-snimak i danas svedoči o tom trenutku koji sudija Arturo Jamasaki Maldondo iz Perua nije video, ali je uvažio svedočenje „mahača“ Estebana Marina iz Urugvaja i Garinči pokazao put u svlačionicu.
„Vrabac“ je priznao da je udario protivnika, pravdajući se „nehotičnom reakcijom“ i izvinio se narodu Čilea zbog nesportskog poteza.
U to vreme nije postojalo pravilo da isključenje automatski povlači suspenziju sa naredne utakmice. Odluke o kazni donosio je Disciplinski odbor posle saslušanja aktera.
Ovde priče o učešću Garinče u finalu počinju da se razilaze.
Najstarija je u prvi plan istakla predsednika Čilea Horhea Alesandrija koji je navodno zbog prijateljstva sa Brazilcima poslao predsedniku FIFA Stenliju Metjusu pismo sa molbom da Garinči bude omogućeno da igra „najvažniju utakmcu u životu“. Priča kaže da su Čileanci bili oduševljeni izvinjenjem Garinče i brojnim pismima Metjusu tražili pomilovanje za brazilskog fudbalera.
Manje romantizirana priča nagoveštava uticaj predsednika Perua Manuela Prade Ugatčea i kaže da je pozvao sudiju Maldonada zahtevajući da pred Disciplinskim odborom ublaži svedočenje o incidentu kako bi Garinčin prekršaj predstavio „apsolutno beznačajnim“.
Najvažnije je, ipak, bilo svedočenje pomoćnog sudije Marina ispred koga se dogodio incident, ali Urugvajac se nije pojavio na saslušanju. Jednostavno je - u 48. godini je nestao i nikad više niko o njemu ništa nije čuo.
Na 50. godišnjicu utakmice brazilski sudija Olten Ajres (1928 - 2015) je u domovini za TV Sport svedočio da je na ishod priče veliki uticaj imala Fudbalska konfederacija Brazila.
- Tada najbolji brazilski sudija Žu Ecel prišao je Marinu i ponudio mu 10.000 dolara da se ne pojavi na saslušanju. Novac je obezbedila Brazilska fudbalska konfederacija. Kasnije sam upoznao Ecela i on mi je rekao „ja sam osvojio Svetsko prvenstvo“.
Priči nije kraj.
- Poznavao sam Marina i mnogo mi je nedostajao. Kad smo se sreli posle mnogo godina već je bio star. Pitao me da li znam gde je Ecel. Pitao sam ga zašto ga traži, a on mi je odgovorio da mu je Ecel obećao 10.000 dolara, a dao mu samo 5.000!
Koja god priča da je tačna, ishod je isti. Disciplinski odbor FIFA dozvolio je Garinči da igra u finalu kome je Brazil pobedio Čehoslovačku (3:1), a „Vrabac“ je na kraju proglašen i za igrača turnira.
MALDONDO SUDIO UTAKMICU VEKA
Interesantna je i sudbina sudije Maldonda.
Ni on se nije pojavio na saslušanju. Brzo se vratio u Peru, a nedugo potom emigrirao je u Meksiko gde je nastavio karijeru sudije.
Pod zastavom Meksika je bio učesnik SP 1970. Sudio je i „Utakmicu veka“ Italija - Zapadna Nemačka (4:3) u polufinalu. Nemac Uve Zeler je u memoarima „Hvala, fudbale“ objavljenim 2003. napisao da je Maldondo bio veoma nakloenjen Italijanima.
Iste godine kad je Zeler objavio memoare Maldondo je iz Odbora sudija FS Meksika prešao na mesto predsednika Arbitražne komisije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
