Otkako je počela prošla sezona, obeležena čudnim zbivanjima u taboru Parnog valjka – odlazak na pripremni turnir u daleku Australiju, nedovođenje centra, slabi rezultati u prvim kolima Evrolige, navijači Partizana su se pitali, nalik Karliku Džonsu: „Čoveče, šta mi radimo?!” Nastavilo se u istom ritmu – ostavka Željka Obradovića, neviđene turbulencije, umalo istorijski porazi, takmičarska godina bez trofeja i potpuno logično – panika je zahvatila čitav crno-beli plebs, tačnije – usijala ga u trenutku kad bi sve moralo da bude sjajno i bajno. Upriličeno zapaljivim najavama, snažnim akvizicijama, energijom za nove pobede... Ruku na srce, ni plejmejker nije pomogao da se situacija stabilizuje, već je vapajem ili ishitrenom reakcijom na društvenim mrežama otvorio novi front u Humskoj.
Na šta je tačno mislio as iz Južnog Sudana komentarom: „Da li sam jedini koji misli da ovo nije normalno”, i dalje nije poznato. Međutim, čak i da je zapažanje vezano za privatni život, dešavanja u otadžbini ili bilo šta drugo, a da nije u korelaciji sa Partizanom, morao je da bude svestan da će da izazove lavinu negativnih komentara. Stoga, pristalice su bliže teoriji da je tačno ciljao na transfer leto beogradskog velikana, pogotovo posle osme zahvalnice.
Podsetimo, Partizan su napustili Dvejn Vašington, Nik Kalates, Sterling Braun, Dilan Osetkovski, Isak Bonga, Aleksa Radanov, Šejk Milton i Bruno Fernando, mahom stranci, s kojima je, izvesno i logično, Džons kao rođen u SAD imao bliži odnos. Uzimajući u obzir da je produžio ugovor sa crno-belima, pride i Tonje Džekiri, ali i da ne zna da li će Vanja Marinković, Aleksej Pokuševski i Mitar Bošnjaković i ostali da mu budu saigrači, opravdano se sumnja da se oseća kao usamljeni ratnik. Ujedno, utisak pojačava činjenica da Parni valjak nije ozvaničio nikoga, iako se uveliko zna da su dogovoreni Nikola Tanasković, Kevarijus Hejs, Kajl Olman i Derek Vilis. Analizirano iz drugog ugla, Džons verovatno posmatra kako Panatinaikos sklapa sastav za velika dela, Efes sanja stare uspehe, Dubai cilja suverenu dominaciju na Jadranu, Asvel se uzdiže, Fenerbahče, Hapoel, Žalgiris, Olimpijakos i ostali pretendenti na tron se pojačavaju, dok gigant iz Humske ćuti. Možda rukovodioci planiraju događaj nalik „Crno-beloj simfoniji”, to jest da u danu obelodane sve akvizicije, no – onda se dolazi do zaključka da komunikacija nije na nivou. Predstavljen je organizator igre kao lider, igrač za velika dela i temelj za budućnost, pa je i donekle normalno da se pita više od ostalih, kao što bi većina na svakodnevnim „običnim” poslovima. Ostala je samo nedoumica, oslikana kroz generacijski sukob, da li je mogao da mišljenje zadrži u krugu porodice ili ga saopšti javno – čitaj u duhu modernog doba.
Kako god, napravio je određenu „štetu”. Pojačao je pritisak, silan i pre oglašavanja, na Ostoju Mijailovića, Žarka Paspalja i ostale odgovorne. Čak i da nije hteo, intenzivirao je zahteve navijača za odgovorima, konkretnim potezima, ali, pre svega, rezultatima u sezoni ispred nas.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
