Zlatnim slovima upisan u istoriju Šandonga Ljubiša Tumbaković je fudbalski stručnjak čije ime i prezime se u Kini izgovara s ogromnim poštovanjem. Iz Šandong provincije nastanjene sa 100 miliona ljudi, najtrofejniji srpski trener imao je proteklih dana (ne)očekivane goste – stare poznanik – novinare namerne da naprave priču o čoveku koji je pre dve decenije činio čudesa u kineskom i azijskom fudbalu.
Kineski novinar emotivno je podsetio na uspehe kojima je Ljubiša Tumbaković u najmnogoljudnijoj zemlji postao najomiljeniji fudbalski poslenik…
“Ponovni sastanak posle sedamnaest godina, mladost jedne generacije. Jednog dana početkom jula, u Beogradu sam se sastao s gospodinom Tumbakovićem, koji je dugih 17 godina bio nedostupan i koji se nalazi na vrhu liste legendarnih trenera Šandong Luneng Tajšana. Konačno sam ostvario želju koju sam imao 17 i planirao 8 godina.
Gospodin Tumba je trenirao Šandong Luneng Tajšan u sezonama od 2004 - 2009. Osvojio je dva trofeja Super liga Kine, dva trofeja Kupa Kine, jedan trofej Liga kup, a u šest sezona nije bio van prva tri mesta u ligi. U početku 2024. sezone odmah je postao "Dvostruki pobednik"; u 2025. je u grupnoj fazi Azijskog Kupa šampiona pobedio na svih šest mečeva, uključujući dve pobede nad šampionom japanske lige Jokohamom na domaćem i gostujućem terenu, ostvarujući najbolji rezultat u istoriji kluba u Azijskom prvenstvu; u 2026. je hrabro osvojio "duplu krunu", a rekord osvajanja šampionata Super Lige Kine sa šest kola ranije, još uvek nije premašen, pružajući najbolju sezonu u istoriji kluba; u 2008. sezoni je ponovo osvojio šampionat Super lige Kine. On je dugoročni i najuspešniji trener u istoriji Šandong Tajšana, a istovremeno i stranac koji je najduže trenirao jedan klub od početka profesionalizacije kineskog fudbala.
Let kojim je trebalo da stignemo u Beograd uveče 29. jula otkazan je zbog olujnih vremenskih uslova, pa smo morali da ga prebacimo za sledeće veče. Gospodin Tumba je zbog toga promenio svoj raspored, odgodio polazak na odmor i ostao u Beogradu sledećeg jutra da nas sačeka, a u podne nas je pozvao na ručak u poznatom lokalnom talijanskom restoranu.
Moja prijateljska veza sa gospodinom Tumbom počela je nakon što je počeo da trenira Luneng Tajšan. Gospodin Tumba je savremenim fudbalskim konceptom pretvorio Tajšan, koji je dugo bio nazivan "grubi momak", u vrhunski domaći tim sa izvrsnim tehničkim i taktičkim sposobnostima. On je imao oči za talente i hrabro je uveo 17 - godišnjeg Cuja Penga (Malog) i 18 - godišnjeg Žou Haibina u prvi sastav tima. Sastav koji je osvojio duplu krunu u sezoni 2006. bio je sa domaćim igračima kao osnovom, a sa praktičnim stranim igračima poput Živkovićem i Pažinom kao dopunom. Iako je i danas osvajanje šampionata Super lige Kine, u poređenju sa trenutnim visokom zavisnošću od stranih igrača, tadašnji trofej je imao znatno veću vrednost.
Svaki put nakon meča Tajšana pisao sam kritiku utakmice. Pored potvrde napretka tima, takođe sam kritikovao gospodina Tumbu zbog navike da "igra istim sastavom u svim mečevima". Gospodin Tumba je veoma pažljivo pratio medijske ocene performansi Tajšana i svaku moju kritiku je zatražio da mu prevodi profesor Jao Džije na srpski. Kada bi čuo kritike, nije bio ljut, već je zatražio od profesora Jao Džije da me pozove u svoju kuću da pijemo kafu i razgovaramo o njegovim idejama. Kroz to smo postali prijatelji. Kada je 2007. godine izašla moja zbirka kritika “Ovo što je fudbal", predgovor je napisao gospodin Tumba.
Otkad je gospodin Tumba otišao u svoju zemlju nakon 2009. sezone, nisam imao priliku da ga ponovo vidim. Kasnije sam se povukao sa posla i počeo da planiram posetu gospodinu Tumbi u Beograd. Međutim, pre nego što sam mogao da pokrenem plan, dogodila se "nepredvidiva sila" koja je prekinula "kretanje", i plan je bio odložen na pet godina. Nakon toga, razne nesreće su usporavali ovaj plan. Sada, napokon, došlo je do ostvarenja želje. Dvadeset godina je prošlo u trenu, a gospodin Tumba, koji je i dalje u sjajnoj formi, ima 74 godine, a ja sam nedavno prešao prag od 68 godina. Ovaj put kada smo se ponovo videli, osećao sam mnogo različitih emocija. Kada smo odlazili, dogovorili smo se sa gospodinom Tumbom da se ponovo sretnemo u Đinanu u jesen.”
Kinezi su svom prijatelju, srpskom stručnjaku Ljubiši Tumbakoviću doneli na poklon dres Šandonga. Nije im bilo teško da zbog ovog susreta prelete 7.750 kilometara u jednom pravcu i da se posle dva dana vrate u Kinu srećni što ih najtrofejniji srpski i najuspešniji stručnjak koji je obeležio epohu Šandonga, nije zaboravio...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
