Goran Vasilijević je preko Galenike i niškog Radničkog stigao do dresa Crvene zvezde, statusa reprezentativca i internacionalca u Bugarskoj i Japanu. Ističe da je sa Zvezdom osvojio sve što se može osvojiti. Trijumf u Interkontinentalnom kupu 1991. u Tokiju i gol protiv Partizana u večitom derbiju, njegove su najveće sportske dragocenosti.
U odbrani kremen – kamen, u drugim formacijama najbolje se bilo ne šaliti s njim. Profesionalac, izgarao je do poslednjeg daha. Neko je to prepoznao, pa je jedno vreme bio i kapiten Crvene zvezde.
Rođen je 27. avgusta 1965. u Zemunu, a rano je postao Maza.
- Ceo život me to pitaju, što ne ide u skladu s mojim karakterom. Kad sam bio mali, u komšiluku sam dobio taj nadimak. Imao sam brata starijeg deset godina, pa i strica. Stalno sam išao s njima po Zemunu i starijim od sebe. Prozvali su me Maza i to sam ostao sve do danas kaže Goran Vasilijević.
Sve je počelo u klubu iz Gornje varoši. Odigrao je 49 utakmica, postigao dva gola. Zemun je njegova prva fudbalska ljubav.
- To je moj matični klub. Rođen sam na 300 metara od stadiona. Još od pete ili šeste godine išao sam na stadion. Onda sam tu počeo da igram i u Zemunu proveo sam 11 godina. To je naša zemunska ljubav. Svi Zemunci vole taj klub, nekadašnju Galeniku.
Vasilijević je dve godine proveo u „Realu sa Nišave”, na 61 utakmici postigao je devet golova. Volele su ga Meraklije. U lepim sećanjima su mu dani provedeni na Čairu.
- To je živa istina. Pre 40 godina otišao sam u Radnički iz Niša. U gradu na Nišavi imam mnogo prijatelja. Tamo su me prihvatili kao svoga, a to je bilo jako važno mladom čoveku. Igrao sam dobro, stekao status reprezentativca. Liga među pet najboljih u Evropi. Igrao sam odlično, Radnički nizao uspehe, pa su svi bili zadovoljni. Sve je bilo kako se samo poželeti može.
Partije u Radničkom bile su preporuka čelnicima Crvene zvezde. Dres našeg najtrofejnijeg kluba nosio je 132 puta, bilo je i golova. Kaže da mu je najlepše bilo jednog prohladnog decembarskog praskozorja.
- Svakako da su Bari i Tokio najveći uspeh u istoriji Crvene zvezde. Bio sam učesnik meča u Japanu, zbog povrede sam propustio celu sezonu na putu do evropskog trofeja. Za mene je ono u Tokiju bila najveća utakmica u karijeri, mada je bilo još mnogo važnih mečeva. Ponosan sam da pripadam najuspešnijoj generaciji u istoriji Zvezde.
Igrao je Goran i večite derbije. U njegovo vreme to su bili mečevi za pamćenje i priču.
- Bio je ogroman naboj, velike emocije, puni stadioni. Svaka utakmica te vrste bila je priča za sebe. Kad izgubimo nije bilo dobro, kad pobedimo umeli smo biti srećni. Odigrao sam veliki broj derbija, ali jedan mi je najdraži. Onaj u kupu, kad sam u poslednjim trenucima prvog poluvremena postigao gol i tu utakmicu dobili smo sa 1:0.
Vasilijević se, naravno, seća i onog meča Zvezde sa Milanom. Prokleta magla, otkud baš tada da naleti!?
- „Prosto neverovatno! Jednostavno, neobjašnjivo. Milion puta su mi postavljali pitanje kako i zašto. Sve je išlo na našu ruku. Vodili smo sa 1:0, imali igrača više. Odjednom se spustila magla, stvarno se ništa nije videlo. Dan kasnije ispali smo na penale. Rođena su tada dva velika tima. Milan je odmah postao prvak Evrope, a dve godine kasnije Zvezda je bila najbolja u Evropi.
Imao je jaku konkurenciju u Slobodanu Maroviću, ali kad je dobijao priliku, uvek bi bio izvrstan. Danas viđa saigrače koji su postali evropski i klupski prvaci sveta.
- Sa svima sam u kontaktu. Najviše se čujem i viđam sa Dragišom Binićem. Čujem se sa Stevanom Stojanovićem, Vladom Stošićem, Slobodanom Marovićem, sa Dejom Savićevićem, skoro sam pričao sa Ilijom Najdoskim, bio sam u Sarajevu i video se sa Refikom Šabanadžovićem, video sam Robija Prosinečkog. Dok je bio živ, redovno sam se čuo sa Sinišom Mihajlovićem, mirno mu more. Nedavno sam se čuo sa Miletom Belodedićem.
Maza je sa Zvezdom osvojio sve što se moglo prigrliti.
- Drago mi je što je tako. Bilo je mnogo truda, muke i znoja da bi se sve to ostvarilo. Imali smo izuzetnu ekipu i da nije došlo do nesrećnog rata ponovili bismo uspeh i naredne godine. Verujem da će jednog dana Zvezda imati ponovo moćnu ekipu i da ponovi nešto slično. To što smo uradili bilo je za naš narod, da imamo čime da se dičimo. Zvezda mi je ostvarila sve snove.
Maza je sa Marakane otišao u Sofiju, ali nije se dugo zadržao u Lokomotivi.
- To mi je bila jedna lepa stanica. I posle Japana vratio sam se u Sofiju. Predsednik kluba od mene je stariji tri godine. On je počasni građanin Republike Srpske. Zove se Nikolaj Gigov, a potpredsednik mu je bio Božov. Ostali smo u korektnim relacijama. I danas odem do Sofije da ih posetim i da se družimo.
Goran Vasilijević, granitni defanzivac koji je golove postizao skoro kad god je želeo. Takve navijači i vole i pamte. Sve to treba zaslužiti...
JAPAN DRUGA DIMENZIJA
Goran Vasilijević je igrao i u Japanu. Za Džef junajted ima ubeležene 32 utakmice, uz četiri pogotka. Kad bismo povlačili paralele između naših i fudbalskih navika kod Japanaca, imalo bi se šta reći.
- U to vreme mi smo za njih bili velesila. I za mnoge zemlje koje su danas ispred nas. Za Japance mogu reći da su jako vredni i disciplinovani, veruju u ono što rade. Tada smo otišli Binić, Piksi Stojković, Nenad Maslovar i ja. Piksi je tamo Bog koji po zemlji hoda. Ima stadion i ulicu koja nosi njegovo ime i prezime. Inače smo ostavili dobar utisak. Japan je jedna druga dimenzija što se tiče načina života. Jednostavno, drugi svet gde nam je bilo prelepo - pojašnjava Vasilijević.
SAD SVE POSMATRAM SA STRANE
Nekadašnji defanzivac bio je jedno vreme zamenik sportskog direktora Crvene zvezde, radio je i u FSS, i danas je u fudbalu.
- U Zvezdu sam došao 2005. na poziv predsednika Dragana Stojkovića. Sa njim smo osvojili dve duple krune, a sa Vladanom Lukićem dva puta osvojili smo kup Srbije. U Zvezdi sam bio do 2018, a onda sam u narednih sedam godina bio u FS Srbije koordinator mlađih kategorija. Danas sam u fudbalu, ali više za svoju dušu. Promenila se vremena, posmatram sa strane i pomognem kome je moja pomoć potrebna.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
