Ranđelović: Bićemo sve bolji

Baš kao i protiv Mačve u trećem kolu, važili su Novosađani za velikog favorita i protiv Radnika, što su rezultatom, na kraju, pokazali i opravdali (2:1). Vojvodina, ipak, prikazanom igrom nije  obradovala 2.000 gledalaca na „Karađorđu“.

Mučili su se učenici trenera Marka Savića da načnu odbranu Surduličana, u prvih 45 minuta to im nije uspelo, da bi u nastavku, golovima Dejana Zukića u 50, a onda i Petra Sukačeva u 63. minutu, stigli do velike prednosti. I onda, vicešampion Srbije kao da je bio uljuljkan sigurnim vođstvom, jednostavno je  stao i dozvolio rivalu da preuzme konce igre, počne da stvara ozbiljne šanse, pa je golman Novosađana Dragan Rosić morao da „vadi kestenje iz vatre” i sjajnim odbranama sačuva minimalno vođstvo, posle gola Vukašina Bogdanovića iz jedanaesterca u 68. minutu.

Ponovo je Lazar Ranđelović upisao asistenciju i sada ih je već skupio četiri. Kod drugog pogotka ekipe iz Srpske Atine, krilni napadač se lepo  otvorio, pogledao gde se nalaze njegovi saigrači i onda, kao na tacni, servirao loptu Petru Sukačevu, koji ju je smestio iza leđa golmana Radnika, Lazarevog prezimenjaka - Stefana.

– Ponovo je moglo da se vidi da nema lakih utakmica, što se potvrđuje iz kola u kolo – rekao je Lazar. - Na neki način, dominirali smo tokom svih 90 minuta, pogotovo u prvom poluvremenu. Imali smo dosta šansi koje smo morali da iskoristimo, ali nismo uspeli. O tome ćemo, bez dileme, da razgovaramo, a onda i radimo tokom nedelje, kako bismo ispravili nedostatke. Sve je bilo onako kako i treba da bude, samo što smo morali da postignemo više golova. Drago mi je svaki put kad pomognem ekipi, bilo da je u pitanju postizanje gola, asistencija ili dobra igra. Mnogo mi je draže što smo osvojili tri boda, od toga da li sam zabeležio asistenciju ili bio strelac.

Potom je mladić iz Leskovca ukazao na, za njega, veoma važnu činjenicu:

- Svim ovim igračima tim je na prvom mestu i to nas čini sjajnom celinom. Vraćamo pobednički mentalitet, cilj Vojvodine se zna u svakoj utakmici, a to je pobeda. Siguran sam da ćemo, kako vreme bude odmicalo, da budemo sve bolji.

I pored trijumfa, Vojvodina nije prikazala igru koja bi svedočila o tome da uspeva da stabilizuje formu, odnsno da se približava zahtevima koje je pred ekipu postavio trener Marko Savić.

- Mogu da budem zadovoljan prvim poluvremenom, ali samo donekle – istakao je trener novosadskog superligaša. - Imali smo dosta situacija u kojima nismo pokazali dovoljno ambicije i gladi, a to nam je potrebno, kako u odbrani, tako i u napadu. Zbog toga, uostalom, nismo postigli gol u prvih 45 minuta. Drugo poluvreme je bilo bolje, ali ne i dovoljno dobro. Stekao sam utisak da nismo previše verovali u ono što radimo na terenu, čekali smo da se utakmica završi i to nije dobar model za ubuduće. Želim da na utakmice, pogotovo one u Novom Sadu, ulazimo s mnogo više želje i volje.

Savić je potom dodao da igrači koje predvodi s trenerske klupe ne smeju da igraju prema rezultatu, već da tokom svih 90 i nešto minuta moraju da pružaju maksimum.

- Svaki igrač se trudi, vidim određeni pomak u odnosu na prošli susret, ali svi moramo da se dodatno prilagodimo i budemo bolji nego što je to slučaj u susretu s Radnikom. Moramo da igramo kako želimo tokom svih 90 minuta, a da tek onda vidimo koji je krajnji rezultat utakmice – dodao je prvi čovek struke Stare dame.

Ostaje, ipak, da lebdi dilema zbog čega su se crveno-beli povukli kad su stekli prednost od 2:0 i omogućili gostima da stvaraju prilike pred golom sjajnog Dragana Rosića. O tome, ipak, raspravljaće igrači i stručni štab Vojvodine tokom ove sedmice, ali je jasno da, u odnosu na imena igrača koje imaju, takve stvari ne bi smele da im se događaju.