Džoker - srce krvnog sistema Orlova

Srbija je „držala dah”, Nikola Jokić je napravio karakteristični roling i vrhovima prstiju isputio loptu. Oglasila se pištaljka, a oblo parče kože, ispunjeno vazduhom, prošlo kroz obruč „Severnjaka”. Pogodak pod faulom! Orlovi su konačno bili u prednosti – 77:75. A, onda je tandem Markanen-Valtonen raspršio snove male zemlje sa brdovitog Balkana i prevremeno, već u osmini finala, eliminisao je sa Evrobasketa prethodnog leta. Pored gorčine i razočaranja, u javnosti je vladala i zabrinutost. Da li je Srbija protraćila poslednju šansu da sa još nekrunisanom, „zlatnom” generacijom osvoji trofej? Da li je to bio i gorak oproštaj Nikole Jokića od državnog tima? Sve te misli prolazile su kroz glavu zaljubljenika u igru pod obručima. Strepeli su mnogi, da asa Denvera više neće videti u dresu Srbije.

Ipak, nepunih godinu dana kasnije, Džoker je dokazao da je i dalje 100 odsto predan reprezentaciji. Na poslednja dva okupljanja je čak, u odsustvu Bogdana Bogdanovića, poneo i kapitensku traku.

Značaj najboljeg centra i igrača planete za državni tim, mogao da se primeti u mečevima protiv Švajcarske i Bosne i Hercegovine, ali i na prvoj pripremnoj utakmici sa Francuskom, u četvrtak uveče.

Gorostas iz Sombora je košarkaškim plesom oplemenio parket Beogradske arene i četu Dušana Alimpijevića predvodio do trijumfa nad olimpijskim vicešampionom – 90:87.

U skladu sa tradicijom, kapiten Srbije je ispunio sve statističke kolone, a 20 poena, devet skokova, osam asistencija i indeksna vrednost 33 za 29 minuta, nisu bile dovoljne da u potpunosti oslikaju doprinos sjajnog centra.

Iako je u mladim danima „Jokićeve reprezentativne ere” bilo neophodno da se saigrači naviknu na njegovu percepciju, lucidnost i čaroliju, sada sve izgleda „kao podmazano”. Džoker je za Srbiju postao isto što je godinama bio i za Denver Nagetse – sistem.

Nikola Jokić je protiv fizički dominantne Francuske, sve vreme kontrolisao loptu, ravnomerno je distribuirao saigračima i kao pravo srce tima upumpao krv u svaku venu, arteriju i kapilar reprezentativnog sistema.

Iako Srbija još od Miloša Teodosića nije imala tradicionalnog plejmejkera najvišeg nivoa, selektor Orlova tvrdi da mu tako nešto nije ni potrebno.

- Istina je da nemamo tradicionalnog organizatora igre, ali gde ćete boljeg plejmejkera od Nikole Jokića, čovek je najbolji dodavač na svetu – bio je kratak komentar reprezentativnog šefa struke, koji u najkraćim crtama podvlači važnost sjajnog centra. Bez obzira na odbranu, broj čuvara ili strategiju rivala, Somborac će pronaći adekvatno rešenje - Džoker je jednostavno mozak svih operacija.

Duel sa Trikolorima je bio pripremnog karaktera, ali i dovoljno dobar pokazatelj ogromnog dometa srpskog tima, kad u svom jezgru ima najboljeg igrača današnjice. Sveukupna slika državnog tima zasad deluje dosta dobro, a svetski vicešampion izgleda kadro da ponovi, možda čak i nadmaši, uspeh iz Manile u narednom periodu.

Nova šansa da Orlovi dokažu kvalitet i koliko mogu u predstojećim kvalifikacijama, kasnije i na Mondobasketu (ukoliko izbore plasman), biće već sutra, u revanš utakmici sa Francuskom, ovog puta u Orleanu (20).