„Povreda me uskratila učešća na Mondijalu 1974.“

Milan Šarović bio je zapaženi čuvar mreže zrenjaninskog Proletera, zagrebačkog Dinama i Zagreba. Zbog loma noge nije se našao sa reprezentacijom Jugoslavije na Mondijalu 1974. u Nemačkoj. To mu je, priznaje, ljuta rana prebogate karijere. Slovio je za revolucionara sa rukavicama. Bio je neustrašivi golman Proletera, Dinama i Zagreba. Vredeo je mnogo, toliko da se smatra da sve nije i ostvario, a mogao je.

O „revolucionaru sa rukavicama“ nudi svoju priču.

- Dres i rukavice kod svih golmana bili su skoro isti. Hteo sam da promenim nešto, pa sam umesto crnog, obukao beli dres. Novina je i to da igram, ponašao se kao igrač, ne samo kao golman. Tada je to bilo čudno, a danas se to traži - kaže Šarović.

Milan je rođen je 9. aprila 1949. u Lazarevu, nedaleko od Zrenjanina.

- U školi sam igrao rukomet. Onda se na času fizičke kulture, kada se igrao fudbal, povredio golman i nastavnik me poslao na gol. Tako sam počeo. Branio sam u Lazarevu, pa u obližnjoj Sutjesci, onda u Bečeju, te stigao u Proleter iz Zrenjanina.

Proveo je pet sezona u Proleteru. Bilo je svega što taj period danas pretvara u brdo uspomena. Vežu ga sećanja na dane provedene u gradu na Begeju.

- Proleter je tada bio u Prvoj ligi Jugoslavije. Imao je četiri golmana. Nisam imao vremena da stanem na gol. Međutim, svi oni su otišli, ja sam sačekao šansu, iskoristio sam je i postao poznat.

Proveo je dve godine u Dinamu, pa sezonu u Zagrebu, pa ponovo na golu modrih. To je bilo u vreme kad je Jugoslavija imala više vrhunskih čuvara mreže.

- Broj jedan bio je Enver Marić. Tu su i Svilar, Mešković, Pantelić, Šarenac... Imali smo vrhunske golmane, uvek je tako bilo.

Voleo je da dribla protivničke fudbalere ispred svog šesnaesterca.

- Mene je vukla igra, a ne zato što sam voleo da igram. Nisam stojao i čekao kad će stići lopta, tražio sam loptu. Bilo je i grešaka, sigurno.

Često ponavlja da ga vežu lepe uspomene na dane provedene u Zagrebu. Stariji čitaoci se, ipak, sećaju Poleta i njegovih eksplicitnih fotografija.

- Najlepši deo života proveo sam u Zagrebu. U tom gradu mi se rodio sin Filip. Mogu sve najlepše da kažem o ljudima koji su me tada primili. Što se Poleta tiče, to je novinar namerno uradio. Bilo mu je krivo što nisam prešao u Crvenu zvezdu. Tamo sam bio jako popularan. Imali smo bazen i masažu, on me fotografisao i objavio kako bi me spustio na zemlju. Neka vrsta osvete.

Šarović je imao ponude od Partizana, Crvene zvezde, Hajduka...

- Najozbiljnije je bio zainteresovan Hajduk. Branko Zebec došao je po mene. Pojasnio mi je da traži i pravi mladi tim. Onda je došao Dinamo, patio sam što nisam prešao u Partizan. Međutim, crno–beli su angažovali Blagoja Istatova i sve moje nade su se tako raspršile. Shvatio sam da se moja velika želja, da postanem golman Partizana, nikada neće ostvariti.

Zbog povrede nije mnogo puta branio za reprezentaciju Jugoslavije.

- Imao sam peh, otišao mi je meniskus, pauzirao sam šest meseci. Onda sam polomio nogu. Nakon godinu dana pauze ponovo sam stao na gol, ali u Skoplju mi je ponovo stradala noga. Bilo je više izvanrednih golmana. Dugo sam čekao priliku i praktično je nisam dočekao.

Šarović je otkrio koja mu je neostvarena želja, na koju nije mogao da utiče.

- Postigao sam mnogo, ali... Bio sam na spisku reprezentacije Jugoslavije za Mondijal 1974. godine, a branio je Enver Marić. Onda su došle povrede koje su me sprečile da se nađem na velikom takmičenju.

Posle Proletera, Dinama i Zagreba, karijeru je nastavio u Švajcarskoj. I danas tamo živi. I ostao je u fudbalu.

- U Švajcarskoj sam branio do 42. Onda sam sve naredne godine radio kao trener golmana. Otvorio sam školu za golmane, jer znam to da radim i dokazao sam se. Uzmem 12 dečaka do 14 godina, s njima vredno i valjano radim i oni mahom uspeju. Završe u najelitnijem takmičenju Nemačke, Švajcarske i dalje.

Bio je i u stručnom štabu Bore Milutinovića u reprezentaciji Nigerije. Osetio je šta znači učešće na Mondijalu, ako ne kao golman, makar kao trener.

- U Cirihu sam imao jednog crnca na probi. Uzeo sam ga i bio je izvanredan golman. Kad je Bora Milutinović došao po njega, odveo je i mene u stručni štab Nigerije. Međutim, Bora prema meni nije bio korektan, kao čovek se nije pokazao.