VREMEPLOV - Avramović: Odlaskom u Englesku oprostio sam se od reprezentacije

Radojko Avramović bio je jedan od najpouzdanijih čuvara mreže na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Okitio se vrednim trofejima, izgradio i međunarodnu karijeru, branio za našu reprezentaciju, kasnije proglašen za najboljeg trenera Jugoistočne Azije.

Karijeru je počeo u čačanskom Borcu. Sa Rijekom je 1978. i godinu kasnije trijumfovao u kupu za pehar maršala Tita. Član je idealnog sastava engleskog Nots kauntija, najstarijeg kluba na svetu, za koji je branio četiri sezone. Jednu sezonu je bio i golman Koventrija, a karijeru je završio u OFK Beogradu. Imao je veoma uspešnu trenersku karijeru u Omanu, Kuvajtu, Singapuru i Mjanmaru.

Avramović nije od početka karijere bio golman.

- Svaki početak je i težak i čudan. Voleo sam da igram, ali nisam umeo da udarim loptu glavom. Par puta kad sam to pokušao bilo mi je loše, vrtelo mi se. Onda na jednom treningu nije bilo golmana, javim sam se da stanem ispred mreže. Tad sam stao i ostao - započeo je priču Radojko Avramović.

Bio je golman Borca. Čačani su imali idealan tim, a tri puta propuštali šanse da se plasiraju u Prvu ligu.

- Tri puta sam učestvovao u kvalifikacijama za ulazak u elitni rang, imali smo izvanredan tim, ali nismo uspeli. Najbliži cilju smo bili u okršaju protiv Borca iz Banjaluke. Pored njih, eliminisani smo od Sutjeske i Proletera. Nešto je falilo, nismo uspeli.

Avramoviću je uzor bio Ivan Ćurković.

- U tom periodu, Ćurković je delovao hladno, mirno, racionalno... Voleo sam da ga gledam. Kad su u kupu igrali Partizan i Borac, a crno-beče trenirao Gojko Zec, izbacili smo ih iz tog takmičenja, a ja sam odbranio penale Đorđiću i Bjekoviću. Tada je Ćure bio pred odlaskom iz Partizana u Francusku.

Radojko je rođen u Sjenici, 29. novembra 1949. Afirmisao se u Čačku, a onda lepe trenutke doživeo u Rijeci. Branio je na 162 utakmice, radovao se osvajanju Kupa Jugoslavije 1978. i godinu dana kasnije.

- U Čačku mi je bilo prelepo. Onda je odlazak u Rijeku bio šlag na tortu. Odnos i profesionalizam bio je za svaku pohvalu. Tim su činili sportisti iz svih krajeva Jugoslavije, na sceni je bilo zajedništvo. Branio sam perfektno, stigao do reprezentacije. Ljudi koji su sa strane dolazili da gledaju utakmice nešto su videli u meni, kasnije me odveli u Englesku.

Tada nije mnogo „jugovića“ bilo u postojbini fudbala.

- Bilo nas je samo nekoliko tamo. Bio je Petar Borota, Boško Janković... Možda smo i mi igrama dođe više naših zemljaka.

Avramović je za reprezentaciju Jugoslavije branio samo jednu utakmicu. Bilo je to 25. novembra 1978. na meču Balkanskog kupa u Skoplju protiv Grčke, meč je završen 4:1 za plave. Bio je na pripremama državnog tima pred Mediteranske igre 1979. u Splitu, ali nije branio.

- Jako čudna priča! Rijeka je osvojila drugi pehar Kupa  Jugoslavije. Potpisao sam novi ugovor sa Riječanima i nisam razmišljao o odlasku u inostranstvo. Posle Skoplja, igrala se u Zagrebu utakmica sa Italijom. Bio sam u izvanrednoj formi i očekivao sam da ću redovno da branim. Onda mi je stručni štab saopštio da sam super golman, ali protiv Italije su dali šansu Aleksandru Diki Stojanoviću. Tada je i Dino Zof bio rezerva kod Italijana. Međutim, pred jedan meč mediteranske reprezentacije protiv naših „stranaca“, a pred Mediteranske igre u Splitu, sastao sam se sa Miljanom Miljanićem u hotelu „Jugoslavija“. Objasnio sam da imam ponudu da odem u pečalbu, ali ne bih išao ako ću braniti za reprezentaciju, ali da zaslužim to poverenje. Bio je korektan, rekao mi je da je ponuda dobra i da treba da razmislim šta da uradim. Taj odgovor bio mi je jasan. Sutradan sam uhvatio prvi avion i odleteo u London, ali tad je bilo da kada odeš u inostranstvo da zaboraviš na poziv selektora.

Radojko Avramović je kao trener, radio u Omanu, Kuvajtu, Singapuru i Mjanmaru. Za njega kao da nije bilo posla u Jugoslaviji i Srbiji.

- Radio sam u marketingu Rijeke. Onda sam 1990. dobio poziv iz Omana. Tamo sam bio trener golmana. Kod nas je tada bilo loše vreme, pa sam imao sreću da sam dobio poziv i otišao. Onda sam dogurao do trenera A reprezentacije Omana. Tamo sam proveo sedam godina, pa prešao u Kuvajt i formirao olimpijski tim. Onda sam se  kvalifikovao za Olimpijske igre u Australiju. Za Kuvajt je to bio grandiozan uspeh. Kasnije sam postao selektor A reprezentacije Kuvajta. Osvojio sam Zapadnoazijske igre. I u Singapuru sam tri puta osvajao Južnoazijske igre. Učestvovalo je 11 zemalja. Posebno sam ponosan na te rezultate, pre mene to niko nije uspeo nije.